Раскол у Европском дому
Борис Степанов Братиславски самит Европске уније је био неформалан. Састанак највиших је први пут одржан без „вечитог опозиционара“ – Велике Британије. Канцелар Ангела Меркел је поставила отворену дијагнозу Европске уније када је изјавила да се ЕУ „налази у критичном стању“. Испоставља се да се накупило превише проблема који се у само једном сусрету не могу решити. Сви одлично знају да после Брекзита поданици Њеног величанства терају Немачку да на себе преузме улогу јединог вође ЕУ. А то значи да јака немачка привреда и утицајан банкарски систем треба да помажу најсиромашније младоевропљане и евроскептике. Шта више, „Вишеградска група“ (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска) изјављује да јој нису потребни мигранти из муслиманског света и да се они никада неће сложити са увођењем било каквих квота. Тако да је у ЕУ ситуација сложена – увреде, несхватање, раскол и Брисел је скоро престао да контролише ситуацију. Заједнички европски дом, у коме се за пролеће припрема 60-годишњи јубилеј, јако је напукао, морају се потражити нови руководилац радова, конструктори, инжењери који су у стању да сачувају ЕУ од тоталног рушења. Код многих садашњих политичара постоји жеља да се промени курс, они схватају да обнова социјалног баланса, а под тим се подразумевају смањење бирократије, јачање националних парламената и повратак на равноправност, дају шансе за оздрављење Европске уније. На југу Европе треба да се смањује незапосленост, да се побољшава економска ситуација. Грке, Португалце и Шпанце треба подићи на ноге. Они имају озбиљне проблеме са привредом. „Вишеградска група“ стење од миграната. „Цунами илегалаца“ може Мађарску да однесе за неколико година. Зато се Будимпешта сада залаже да земље Европске уније стекну више самосталности, а Бриселу нека овлашћења да се одузму. Неки генерално предлажу да се формира својеврсно језгро Европске уније – унија у унији, у коме би било између 7 и 12 земаља. Изван би остале државе Европске уније које нису ушле у зону ЕУ – Бугарска, Хрватска, Кипар, Ирска и Румунија, и у еврозону – Пољска, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Румунија, Шведска и Мађарска. Фрагментација неће довести ни до чега. Можда ће сиромашне чланице (Бугарска, Румунија, Мађарска) временом да одбаце, али ће их оставити у НАТО-у. Скандинавске земље (Шведска, Данска, Финска) су привучене јакој Немачкој и оријентисаће се само према Берлину. Тако да се запажа озбиљан раскол. Дует Туск – Јункер хоће да слепи ЕУ, али баш не разумеју најбоље како то да ураде. У Братислави за сада нису нашли прави консензус. И највероватније је да ће све да замре до 8.новембра. Проћи ће избори у САД, у Белој кући ће се појавити нови председник. Е, тада ће у Европској унији да почне „ресетовање“. Осим тога, не треба да се заборави да су следеће године избори у Француској и Немачкој. И тамо је много оних који не желе у руководству да поново виде Франсуа Оланда и Ангелу Меркел. слика http://mediaspy.ru/post.php?id=5330458