Сви пучеви воде у НАТО

Реакције руских медија на покушај Ђукановића да опет пронађу „руски траг“

Помоћу „црногорског пуча” у загрљај НАТО-у

Аналитичар листа „Взгляд“ Јевгениј Крутиков, који често пише на балканске теме, исмејао је сценарио црногорског „пуча“ који је, да би ефекат био већи, специјално рекламиран и у црногорским медијима, али и преко утицајног руског издања „Коммерсант“. Главни „изођач радова” био је Комерсантов дописник Генадиј Сисојев, иначе одани пропагатор Ђукановићевог режима. Он је у јавност пустио „буву” која је заиста изазвала извесну пометњу: „Конспиролози повезани са црногорским властима исконструисали су врло суморну комбинацију: понижена и увређена Москва се свети Црној Гори и лично Милу Ђукановићу за став према НАТО-у, и то најпре мешањем у парламентарне изборе, а затим и непосредно организовањем атентата. Атентат се изјаловио, јер је све учеснике похватала генијална локална контраобавештајна служба, а Патрушев је допутовао у Београд да ослобађа руске шпијуне (по тој логици остаје нејасно због чега је онда долазио Картаполов; можда да запрети Србији слањем ’учтивих наоружаних људи’)“. У Москви су верзију коју је преко Комерсанта пласирао Сисојев преузели многи представници ванпарламентарне опозиције и прозападно оријентисани медији. У њиховом паралелном свету, наставља Крутиков, Москва је просто дужна да организује пуч у Црној Гори, јер зна се да „Мордор“ увек тако поступа.

Како је Мило сам себе обарао „руком Москве”

Убрзо је, међутим, целу ту причу демантовала црногорска опозиција, која је још пре избора упозоравала да се планира имитација пуча. „Катнићева верзија не делује нимало веродостојно – има превише контрадикторности“, рекао је за Би-Би-Си представник опозиције Марко Милачић из „Покрета за неутралност Црне Горе“. По његовом мишљењу, верзија коју износе власти је неубедљива јер, између осталог, оне нису показале јавности ватрено оружје завереника. Поред тога, подозрења Марка Милачића и других опозиционара изазива и то што су шесторо од укупно 20 приведених брзо пуштени на слободу, а 11 особа се више не терети за тероризам него само за организовање криминалне групе. „Не могу то ни да замислим: најпре оптужујете људе за покушај пуча и тероризма, а сутрадан их пуштате на слободу!“, каже Милачић. 

Песков одбацио било какву умешаност Русије у покушају атентата на лидера ЦГ

Званичници Русије и Србије, а међу њима и Дмитриј Песков и Небојша Стефановић, такође су демантовали вести о некаквом хапшењу и депортацији држављана Русије. На крају се испоставило да нико није видео руске диверзанте, нико не зна како се зову, нити их је неко депортовао, а посете Патрушева и Картаполова су биле отворене за јавност и медије, и везане су како за предстојеће посете Медведева и Рогозина Србији, тако и за заједничке маневре „Словенско братство“. 

Никита Бондарев, руководилац Групе за балканска истраживања Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), сматра да би тај пуч можда некоме и одговарао, али свакако не Русији. „Ђукановић једноставно покушава да се оправда пред својим западним партнерима зато што је већ 27 година на власти и нема намеру да се повуче. Због тога он и тражи ’руку Москве’, и на известан начин поручује: ’Погледајте како Русија интензивно утиче на догађаје, што значи да сам вам ја потребан’“. Међутим, не може бити ни говора о било каквим стварним везама руских власти или пословних кругова са опозицијом Црне Горе. По мишљењу Никите Бондарева, читаву ту провокацију организовао је сам Мило Ђукановић. Хапшење завереника је веома добродошло црногорском премијеру, јер је захваљујући томе непосредно пред изборе у земљи било уведено ванредно стање, бирачка места су чувале специјалне јединице, а на многим местима је приступ био забрањен и медијима и посматрачима. У појединим подручјима су били искључени месенџери, друштвене мреже и интернет. Једном речју, били су створени идеални услови за манипулације. У суштини, избори су одржани у атмосфери државног терора. Све је то случај који се тиче искључиво унутрашњих ствари Црне Горе, уверен је експерт. 

Извор: AP

Са Бондаревом се слаже и Олег Бондаренко, политиколог, директор руског центра Агенције стратешких комуникација. Ђукановићеву непомирљиву политику уласка Црне Горе у НАТО руски експерт доводи у везу са његовим ранијим гресима и криминалним радњама: „Ђукановићу је јасно да он свој капитал, стечен помоћу криминала, може да сачува само ако уведе Црну Гору у НАТО“. По Бондаренковом мишљењу, црногорском премијеру се исплати да говори о толико модерној „руци Кремља“, јер на тај начин он својим „газдама“ показује да је одани вазал Запада, и да је у стању да мобилизује своје присталице када почне да му се „љуља столица“.

„Мило стојички подноси искушења”

Јевгениј Крутиков у своме чланку у листу „Взгляд“ скреће пажњу и на чудно Ђукановићево понашање у тим тренуцима, толико „опасним по црногорску демократију“. Може се рећи да власти Црне Горе, и лично Ђукановић, стоички подносе ово искушење, с обзиром на озбиљност завере о којој говори јавно тужилаштво („десанти“ из Москве и Београда, скровишта са оружјем, планови о ангажовању снајпериста и блокаде касарни). Нико није чак ни покушао да поремети рутинску лежерност, типичну за Средоземље, некаквом, рецимо, седницом Савета безбедности или бар ванредном седницом Владе. А Мило чак ни прстом није мрднуо, само је на локалној телевизији поновио мантру коју већ и врапци знају, о руском мешању у унутрашња питања Црне Горе и подршци која се опозицији пружа из иностранства (у преводу: из Русије)“.

Мило Ђукановић: Сметају ми критике руских политичара

По свему судећи, Ђукановићева хладнокрвност везана је за његово велико искуство у експлоатисању „страног фактора“. Како је изјавио наш стални експерт за Балкан, Петар Искендеров из Руске академије наука, „пре годину дана, када су протести у Црној Гори против тежње власти да уведе Црну Гору у НАТО били искључиво ствар унутрашње политике, Ђукановић је оптужио и Србију у Русију за организовање и финансирање тих протеста. Нема сумње да и у самој Црној Гори и међу Србима има екстремистички настројених елемената, тј. не може се искључити могућност да и у Црној Гори постоје екстремистичке наоружане групе, али је потпуно неосновано говорити да је у питању некаква међународна завера. Заправо је у питању коришћење спољног фактора са циљем да се учврсти сопствена политичка власт“. 

Да ли је у питању провокација западних специјалних служби?

Политиколог Алексеј Мухин, генерални директор Центра за политичке информације, у интервјуу за издање „Актуальные комментарии“ рекао је да је скандал у Црној Гори само једна епизода шире акције демонизовања Русије. „То је покушај да се Русија покаже као иницијатор такозваних револуција. По свему судећи, вашингтонски ’обласни комитет’ је сада почео да примењује разноврсније методе“. Међутим, по мишљењу овог политиколога, Вашингтон на тај начин може изазвати и контраефекат. „Таква демонизација, напротив, скреће пажњу на Русију као на једину земљу која може да каже Америци ’не’. Услед тога, око Русије збијају редове оне земље које су незадовољне поступцима Америке у целом свету“. 

Прве руске реакције на изборе у Црној Гори

Такву верзију не искључује ни Александар Шатилов, декан Факултета за социологију и политикологију Финансијског универзитета при Влади РФ. Он је у интервјуу за издање „Актуальные комментарии“ рекао: „Црногорска елита је нестрпљива да се што пре интегрише у западне и европске структуре, које ту елиту одавно контролишу. Са друге стране, житељи те земље су јогунасти, јер значајан део становништва Црне Горе чине просрпски настројени грађани који увек гласају за антиевроатлантске снаге. У том смислу би, наравно, требало некако компромитовати антизападне покрете“, рекао је Шатилов. Експерти сматрају да власти Црне Горе користе сва средства како би преобликовали јавно мњење. Поред тога, Запад сличне напоре предузима и у погледу Србије. А то значи да се цела прича са припремом пуча у којој постоји и српски траг може третирати као „увертира у борбу за Београд између Вашингтона и Москве“.

Зашто црногорске власти не покажу „руске националисте” јавности?

Издање „Актуальные комментарии“ наводи и мишљења експерата који сматрају да су у црногорским „шпијунским играма“ могли свесно или несвесно заиста бити искоришћени руски националисти као независни учесници.

„Зашто је информациона диверзија 'црногорског пуча' доживела фијаско“

„Може се догодити да у Црној Гори има руских држављана који имају националистичка схватања, а не зависе од актуелних руских власти“, каже председник Руске асоцијације политичких консултаната Игор Минтусов. Он подсећа да руска власт, благо речено, није у „љубави“ са националистима. „Лидери националиста су често или у кућном притвору или добијају блаже казне затвора због некаквих прекршаја“, истиче експерт.

„Било би потпуно погрешно тврдити да је неко у Кремљу окупио националисте у мрачном кабинету и шапатом пуним злобе им дао инструкцију: ’идите и подигните тамо револуцију’. То је измишљотина антируске пропаганде“, слаже се са Минтусовом и Андреј Кољадин, политиколог и државни саветник РФ трећег ранга. Он је истакао да у Црној Гори има доста представника разних „националистичких организација“. „Они тамо живе, купили су тамо читаве рејоне у насељима, и имају одређене интересе, између осталог и финансијске. Према томе, они могу да учествују у свему, па и у политичким процесима“, објашњава руски политиколог. Он уједно наглашава да је узрок те појаве у самој Црној Гори, а не изван ње. „Када локални политички актери дођу до закључка да су неопходне промене, они предузимају некакве кораке како би створили ситуацију која је за њих повољна и покрећу некакве политичке механизме у којима би се могли борити за власт. Тада почињу да траже подршку како на Западу, тако и унутар земље, у редовима различитих снага, укључујући и националистичке. Људи који су тамо купили некретнине и баве се бизнисом заинтересовани су да не буду исељени отуд, и да им посао не пропадне“, каже Кољадин, и истиче да је тај слој грађана заинтересован да задржи утицај који има у региону и да се не нађе изван догађаја.

Такву верзију не искључује ни српски аналитичар Благоје Граховац у интервјуу за Би-Би-Си: „Ту није проблем у претњи Ђукановићу од стране (званичне) Русије. Мило Ђукановић има разлога да се боји Руса, јер је он раније тајно сарађивао са руским магнатима и они сада имају са њим нека нерешена питања. Према томе, и они су могли да пронађу некакве наивне добровољце и да их потплате...“

„Москви се сада може приписати све и свашта”

Независно од тога како ће се завршити истрага и хоће ли црногорске власти представити јавности тих пар несрећних „руских националиста“, антируска пропаганда ће наставити да труби једно исто о „руци Москве“. Победа црногорских власти над „проруским пучистима“ највеће одушевљење је изазвала, наравно, у круговима украјинских власти и остале мајданске братије, која сада слави епску победу над „Мордором-Русијом” у Црној Гори.

Игор Дамјановић: „Поред Ђукановића треба 'победити' и америчку амбасаду“

На пример, најновији чланак Јулије Петровске из руске службе „Радио Свобода“, зове се „Приморавање на руски мир. Како је у Црној Гори стварана Новорусија“. Чланак је очигледно специјално насловљен да одушеви неуравнотежени украјински аудиторијум, јер је њима омиљена тема уништење које је „руски свет“ (на руском: „русский мир“) донео Украјини, док потпуно игноришу чињеницу да је управо „украјински свет“ („украинский мир”) уништио градове и села Донбаса, и то уз подршку „целог цивилизованог (евроатлантског) света“. Чланак оставља утисак некакве шизофрене стварности, утолико пре што и сама ауторка пише о томе да су ухапшена господа Синђелић и Дикић (главни „ствараоци Новорусије“ у Црној Гори) одавно повезани са српском и црногорском обавештајном службом.

Ни данa без подвига: СБ Украјинe захвалити за спречавање црногорског пуча

Јевгениј Крутиков у своме чланку коментарише медијску офанзиву на Русију на „црногорском фронту“ и са аспекта историјата односа „Ђукановићеве” Црне Горе са руским властима. Крутиков подсећа да је Мило дуго у Русији третиран као поуздан партнер, а уз то је имао и пословне везе са руским олигарсима: „Изјаве о умешаности Русије у припрему пуча у Црној Гори, у склопу којег је требало да буде убијен и црногорски премијер, смешне су још и због тога што се Москва заправо много мање меша у послове Црне Горе него што би требало. Зато је она у неку руку постала неми и трпељиви посматрач коме се сада може приписивати све и свашта.“ По мишљењу овог новинара, коректна и неутрална политика Москве у погледу локалног мафијашког боса „оставља утисак некажњивости, чак и по балканским мерилима. Прво, то само по себи није добро. Друго, може и лоше да се заврши“.