Британски конзервативци на раскршћу

Борис Степанов Премијерка Велике Британије Тереза Меј која је 1.октобра прославила 60 година живота, сваког дана понавља да до изласка Велике Британије из ЕУ неће доћи тако скоро. Њу упорно наговарају да одреди рокове и да каже чврст датум развода од Брисела. Посебно нестрпљив се показао председник Европског савета, Пољак Доналд Туск. Он жели да то сложено питање заврши почетком идуће године. Али госпођа Меј инсистира да морају да се добију услови који одговарају интересима њене земље и њеног народа. На конференцији Конзервативне партије она је изјавила: „Излазак из Европске уније неће да буде ни на брзину, ни једностран.“ Рекла је као да је ножем пресекла. И никакав Доналд Туск, господа Јункер и Шулц јој нису наредбодавци. Док се не реше сви, и најситнији детаљи развода, и не изврши деоба „заједнички стечене имовине“ у Лондону кажу да треба да се врати коришћење пасоша са старим дизајном из 1988.године. То су британски пасоши тамно-плаве боје. Брисел је увео унифициране стандардне документе са црвеним корицама и натписом „Европска унија“. После Брексита хоће да уведу и пуну контролу броја миграната. То би влади Терезе Меј помогло да ограничи реке миграната који траже посао. Али то не задовољава новог градоначелника Лондона. Он инсистира да главни град добије специјалне могућности при прихватању људи из ЕУ. Главни човек Лондона Садик Хан неће да Лондон изгуби своје таленте, иновације и партнерства који су омогућили да град постане највеличанственији у свету. Јасно је да су мигранти и новац богаташа – шеика помагали и помажу Лондонцима да живе много боље од Берлинаца, Парижана, Римљана и становника Брисела. Светска финансијска елита одавно више воли да пребива на обалама Темзе и да купује виле у центру Лондона за стотине милиона долара. Што ближе двору Елизабете Друге, то је престижније. Господин Хан је више пута изјављивао да покушава да се избори за већу аутономију Лондона и да му се јако свиђа идеја „Лондон – држава“. Истина, да вуче границу по прстену око града он за сада не намерава. „Лондон је отворен град“ – убеђује градоначелник. И јасно је да је отворен углавном за милионере и финансијере. Џакови са новцем се чекају врло нестрпљиво. Банке отварају рачуне и дају огромне камате. Тим пре, што је фунта давно постала резервна валута ММФ-а. Велика Британија се ограђује од старог континента зидом, Лондон се ограђује од Велике Британије. Магловити Албион се у перспективи распада на ситне делове где ће свако имати своју срећу. Богаташи – у тврђави Лондон, средњи слој – са оне стране прстена који окружује британски главни град. А радничка класа, послуга и ситни клерк ће морати да се задовољи животом што даље од главног града. А у Лондон ће моћи да уђу само уколико у њему имају посао. Странцима ће се издавати привремене визе – на годину дана или две. Наравно, то би била будућност. Али она, на жалост, уопште није далеко.