Русија и Јерменија стварају уједињени војни контингент на Кавказу

Председник РФ Владимир Путин одобрио је одговарајући предлог владе

У кавкаском региону се формира војни контингент Русије и Јерменије. Одговарајући предлог Владе РФ одобрио је 14. новембра председник Русије Владимир Путин.

Сада Министарство одбране РФ заједно са Министарством спољних послова РФ треба да обави серију преговора са јерменским колегама и да, по завршетку тог посла, потпише одговарајући споразум у име Руске Федерације.

Војном и дипломатском ресору је омогућено да у току рада уносе у нацрт споразума неопходне измене уз сагласност влада двеју земаља.

Задаци контингента

Заједнички контингент се формира да би се осигурала безбедност Русије и Јерменије на Кавказу.

Руске и јерменске трупе ће имати задатак да одбију сваки оружани напад на било коју од двеју страна, као и да пресеку сваки покушај незаконитог преласка границе обеју држава.

Да ли смо на прагу великог рата на Јужном Кавказу?

У мирнодопским условима ће контингентом трупа у кавкаском региону командовати Генералштаб Јерменије. У периоду војних дејстава комплетно руководство прелази у руке команде Јужног војног округа Русије, чије је седиште у Ростову на Дону (1.073 км јужно од Москве).

„Одсада се Генралштабу Јерменије потпуно и у целини поверавају овлашћења планирања заједничких акција у региону: маневара, командно-штабних вежби, итд“, рекао је за „Руску реч“ Павел Золотарјов, војни аналитичар и заменик директора за САД и Канаду Руске академије наука.

По речима овог експерта, поменути споразум ће омогућити Москви и Јеревану да спроводе своју независну политику, тј. неће бити притиска „одозго“ на једну од страна.

„Најважније је то што ће се сада стварати ’једнинствени одбрамбени простор’ између двеју земаља. Поред разраде заједничких планова, припреме и борбене примене војних трупа, Јерменија ће моћи да купује руско наоружање по ценама које важе унутар Русије, а не по ценама за извоз“, истакао је у интервјуу за „Руску реч“ војни коментатор листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

Како је он нагласио, у случају напада на Јерменију у заштиту њене територије ће се укључити све снаге Јужног војног округа (Црноморска флота, Каспијска флота, копнене трупе, ратно ваздухопловство итд.).

Споразум се склапа на пет година уз могућност даљег аутоматског пролонгирања уколико ниједна од двеју страна не изрази жељу да прекине сарадњу.

Такав споразум је већ на снази између Русије и Белорусије.

Војна координација, а не војни савез

По речима Павла Золотарјова, у пројекту уједињеног војног контингента нема ни говора о стварању војне алијансе по слици и прилици Северноатлантског пакта.

„Такав савез би подразумевао и заједнички војни буџет, заједничку војну политику, итд, док се уједињени војни контингент своди на подизање нивоа координације потеза двеју армија за време борбених дејстава“, рекао је војни експерт за „Руску реч“.

Замрзнути конфликти на постсовјетском простору

Проблем Нагорног Карабаха

Нагорни Карабах је самопроглашена држава коју не признају ни Москва, ни Јереван. Међутим, по Сафоновљевим речима, Јерменија по сопственом уставу сноси одговорност за безбедност Нагорног Карабаха.

„Русија се ограђује од тог конфликта. У оквиру новог споразума руске трупе не могу бити ангажоване у борбеним дејствима на том подручју. Нагорни Карабах ће бранити само јерменске оружане снаге“, рекао је експерт.

Руске трупе у Јерменији

У граду Гјумри, 126 км северно од главног града Јерменије, смештена је 102. војна база оружаних снага РФ.

База има три мотострељачка, један артиљеријски и један зенитно-ракетни пук, и укупно 5.000 војника. У региону су такође смештени одреди ловачких авиона четврте генерације МиГ-29.

Од наоружања руска база поседује око 100 тенкова Т-72, око 150 борбених возила пешадије БМП-2 и оклопних транспортера БТР-70/80, као и ракетне системе плотунске ватре БМ-21 „Град“ и БМ-30 „Смерч“, дивизион С-300В и „Бук-М1“, а такође хеликоптере Ми-24 и Ми-8.

„Велика евроазијска заједница“ као темељ светског поретка у 21. веку