Зидови због избеглица

Борис Степанов Када је у јулу прошле године мађарски премијер Виктор Орбан одлучио да на граници са Србијом због блискоисточних илегалаца сагради зид, у Европи су се сви узбунили и окривљавали Будимпешту зато што су показали да нису ни мало хумани. Затим су толерантни Европљани почели да се освешћују. Испоставило се да је „Мађарско искуство“ баш добро дошло! Зидове су почели да граде Словенци, Аустријци, Немци, Французи. Најзад су схватили да илегална миграција може потпуно да разбије хришћанску Европу, да од врло напредних земаља Европске уније направи „блискоисточни кошмарни базар“. А таква перспектива је заиста могла да постане стварност. Није искључено да су баш због тога на мађарског премијера почели да гледају као на прагматичног човека који се први охрабрио да чиновницима из Брисела изговори истину, како би своје становништво и многе Европљане заштитио од „деветог таласа“ избеглица. Сада Будимпешта намерава да направи и други зид који ће бити постављен уз већ постојећи. Први је, како је познато, саграђен на брзину, али је и такав помогао да се задрже реке избеглица. Наравно, 175 километара ограде ће се правити темељитије, и то ће захтевати значајна средства из мађарског буџета. Али, како се каже, боље је да се уложи неколико десетина милиона форинти данас, него да се кроз десет – петнаест година у својој земљи има посла са стотинама хиљада Арапа који ће имати личне карте држављана Мађарске. Држављани Немачке, у којој се ниво криминала упорно повећава, посебно међу мигрантима, одлучили су да се сами заштите. Тако је у минхенској општини Нојперлах седам становника тужило градске власти. Чиновницима није остало да ураде ништа, осим да се сложе да се сагради зид висок четири метра који ће становнике Минхена изоловати од звукова и одвојити их од избегличког прихватилишта. Становнике Нојперлаха је јако узнемирила чињеница да је растојање између прихватилишта у коме ће живети 160 миграната, укључујући и малолетна лица која су стигла без пратње одраслих, и њихових кућа само 25 метара. У октобру је дошло до још једног скандала у граду Шверт у Северној Рајна-Вестфалији. Тамо је локални бизнисмен бодљикавом жицом оградио своје предузеће од избегличког прихватилишта. Истина, доцније су ту ограду заменили металном. Правници су дигли галаму и упорно по социјалним мрежама писали како зидови и бодљикава жица представљају „потпуну супротност интеграције“ и како „противурече култури гостопримства“. Испоставило се да ће зид у Минхену бити виши 40 см од Берлинског, који је 13. августа 1961.године саграђен између Источног и Западног Берлина. До 1989.године Берлински зид је представљао сложени комплекс који се састојао од бетонске ограде укупне дужине 106 км и просечне висине 3,6 м. Ту је било и 67 км ограде од металне мреже. Постојале су и сигналне ограде под електричним напоном, земљани ров од 106 км, противтенковска утврђења и 302 стражарске куле. Још пре 55 година практични Немци су показали свету како се треба штитити један од другога. Јер земља је подељена на Источну и Западну Немачку. Када је Немачка уједињена 1989.године зид је срушен. До прошле године, када се у Немачкој нашло скоро 2 милиона избеглица, о Берлинском зиду се говорило само као о срамном. Врло је вероватно да ће се брзо сличних „срамних зидова“ појавити баш много. Јер што се више у Немачкој нађе блискоисточних избеглица, међу којима има много њих и са криминалном прошлошћу, то ће се градити све више различитих ограда и зидова са бодљикавом жицом. То је варијанта која се не сме искључити. слика http://mondo.rs/a957931/Foto/Info/Replika-Berlinskog-zida-u-Minhenu-da-bi-se-ogradili-od-migranata.html