Мала страна предузећа добијају државну подршку у Русији
Предузећа малог и средњег бизниса у којима преко 49% власништва припада страним држављанима ускоро ће у Русији моћи да рачунају на подршку државе. Таква мера је прописана у нацрту закона који је припремило Министарство економског развоја, саопштава пословни лист „Коммерсант“.
По мишљењу аутора овог документа, поменута мера треба да привуче додатне инвестиције и „формира нове технолошке линије“ у земљи. Олакшице ће конкретно бити везане за закуп просторија, опорезивање, давање кредита и ослобађање од планских контрола.
Како је објашњено у министарству, у средњи бизнис спадају предузећа која имају од 101 до 200 запослених, а малом бизнису припадају предузећа са највише 100 запослених. Годишњи приход предузећа средњег бизниса може износити највише 2 милијарде рубаља (31,4 милиона долара), а малог бизниса 800 милиона рубаља (12,5 милиона долара). „То је велики корак на путу успона малог и средњег бизниса. Уверен сам да ће то подстаћи многе на предузетничку активност и регистрацију нових фирми“, каже Емил Мартиросјан, доцент Института за бизнис и пословно администрирање Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).
Српски мали бизнис у Москви: Правила и упозорења
Ко ће спроводити закон?
„Ми немамо проблем са страним пореклом компанија, него је проблем одвојити, условно речено, ’Гаспромове ћерке’ [тј. ћерке-компаније великог бизниса - прим. ред.] од компанија које заиста припадају малом и средњем бизнису“, изјавио је за „Руску реч“ заменик министра економског развоја Олег Фомичов на маргинама Форума БРИКС-а и ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу), посвећеног малом бизнису који је 1. и 2. децембра одржан у Уфи.
Министарство економског развоја је предложило да се тим питањима бави Трговинско-индустријска комора, будући да ова заједница предузимача најтешње сарађује са страним партнерима.
Трговинско-индустријска комора је прихватила предлог, мада нерадо, „јер је у питању веома велики посао“, рекла је за „Руску реч“ потпредседница Трговинско-индустријске коморе Јелена Дибова.
Руски мали бизнис успешно функционише у кризним условима
Ко ће имати највише користи?
Према подацима које износи Министарство економског развоја, у Русији има 103.000 мањих компанија у којима учествује страни капитал:
– у 13.800 компанија страни капитал учествује до 49%,
– у 15.500 од 49% до 75%,
– у 73.900 премашује 75%.
Према томе, нови нацрт закона ће обухватити око 90.000 компанија из друге и треће категорије.
Предлог Министарства економског развоја ће заиста одиграти важну улогу на макроекономском плану јер ће стимулисати инвестиције, сматра аналитичар групе компанија „Финам“ Тимур Нигматулин. „Ако погледамо показатеље инвестиција уложених у основни капитал, видећемо да се он смањује већ две године заредом. У 2015. години он је у ценама које се могу поредити у рубљама опао за 8,4%, а за 9 месеци 2016. године опао је за још 4,3%“, истакао је Нигматулин.
Удружени бисмо могли много више
По његовим речима, план помоћи малом и средњем бизнису највише ће користити компанијама које се баве пољопривредом. У првом полугођу 2016. године раст бруто домаћег производа у овом сектору износио је 1,5% у односу на претходну годину, иако је укупни бруто домаћи производ у целини опао за 0,9%.Са државом преговарају и стране компаније које припадају великом бизнису, као што су Nestle или ланац продавница Metro, али њихове молбе и жеље су глобалнијег карактера, сматра Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту инвестиционе компаније „Фридом Финанс“. Такве компаније инсистирају пре свега на променама у сфери царинског и пореског администрирања. Међутим, подршку државе могу добити мале компаније са страним капиталом које раде на руском Далеком истоку, додаје он.