О безбедности Лаврова бринуће специјалне и посебне јединице полиције

За безбедност министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који ће у наредна два дана боравити у Београду, заједно с другим специјалним и посебним јединицама полиције биће задужена и чета водича службених паса За безбедност министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који ће у наредна два дана боравити у Београду, заједно с другим специјалним и посебним јединицама полиције биће задужена и чета водича службених паса. „Улога служебих паса неизоставна је у обезбеђивању високих званичника међу којима су само током ове године били амерички потпредседник Џозеф Бајден, шеф британске дипломатије Борис Џонсон, премијери Шведске, Албаније и Мађарске Стефан Левен, Еди Рама, Виктор Орбан али и принц Чарлс и војвоткиња Камила“, навео је за агенцију Бета старешина команде те полицијске бригаде Драган Обреновић. Све што се догађа у Београду, али и у читавој Србији на нивоу обезбеђења скупова, утакмица и концерата део су наше надлежности, а једна од важнијих је и свакодневна улога на Аеродрому Београд, навео је Обреновић и подсетио да службени пси имају незамењиву улогу у бројним акцијама. Заставник Милан Пршић рекао је за агенцију Бета да су службени пси обучени за одбрану и напад, упаде приликом хапшења, претрагу неприступачног терена, трагања за несталим, одбеглим из КП домова и затвора, после кривичног дела, проналаске дроге и експлозива, али да у свету постоји тенденција и да се они укључују у налажење цитруса, лешева, новца и оружја. Према његовим речима, важно је да пас прође одређене тестове пре почетка обуке како би се утврдило да ли је подобан за траг или напад и одбрану. „Не везујемо се за расу, иако морамо имати и међународно признате службене псе. Користимо немачке и белгијске овчаре, лабрадоре, имамо мађарске вижле, епањел бретоне јер нам је битно да то буде радни пас“, рекао је Пршић и додао да је идеално време да пас почне обуку између 12. и 15. месеца старости. Тенденција је да се пси користе свакодневно, јер су велика помоћ полицајцу, додао је Пршић и навео пример када је пас нањушио да се у возилу певозио експлозив, иако то полиција редовним активностима није могла да утврди без обзира што је пас на томе инсистирао. „Током интервенције постојала је сумња да се у возилу превозио експлозив, пас је застао на одређеном месту… детаљним прегледом ништа није нађено, али смо после оперативним радом сазнали да је баш на месту на које је пас указивао превожен килограм пластичног експлозива“, навео је Пршић. Према речима Пршића, иако обука за водича таје неколико месеци, то је посао који се цео живот учи, јер је сваки пас прича за себе. „Прави полицијски пас обучен је да увек буде под контролом водича, да беспоговорно послуша команду и да му ништа не скреће пажњу. У 99 одсто случајева пас ће послушати команду без поговора, неће га омести ни бибер ни било што би они који желе да завару траг могли да користе“, рекао је Пршић. Током тренинга морамо да разимшљамо и шта ће криминалци урадити да би побегли од закона и псе припремимо за такве ситуације, рекао је старији водник полиције Урошевић Горан и додао да пса у потрази за наркотицима не може ништа да омете јер он тражи познат мирис. Дешавало се да пас приликом контроле воза нањуши дрогу сакривену у плафон купеа и да водичима знак да провере то место, рекао је Урошевић и додао да пас може да следи траг и кроз воду, али и по асфалту што је за њега веома тешко. „Ако је поток плићи, а вода до један метар, пас по самој површни може да испрати мирис због муља који се подигао“, рекао је Урошевић и додао да се за пса може рећи да је искусан ако има 365 дана рада на трагу, те да би стекао кондицију мора да вежба и по неколико сати дненво. „Трагачка кондиција неопходна је јер пас током њушења константно удише због чега му се телесна температура већ после 10 минута подигне за два степена. Зато мора да учи да пре детаљног прегледа ради са 30 одсто капацитета“, навео је он и прецизирао да је најдужи траг који је један пас из чете пратио био дуг седам километара. Према речима Урошевића, такође је важно да пас научи да када нањуши експлозив буде пасиван како га не би активирао. „Пси који су откривали дрогу и експлозив у толикој мери нису били потребни пре 20 година, а данас је то највећа потреба, не само наша већ и у целом свету, а у складу са тим и 300 паса нам не би било довољно“, додао је Урошевић. Новости