Јон Хелевиг: Информативни рат ЕУ против Русије – успостављање тоталитарног медијског режима и контроле говора
Јон Хелевиг* Увод* После деценије и по интензивне антируске пропаганде, западни мејнстрим медији и њихови господари су доживели суштински крах свог пропагандног наратива. Током последњих шест месеци, они су појачали своју пропаганду кампањом путем које се сви критични алтернативни медији и дисиденти проглашавају изворима „лажних вести“. Ова кампања је достигла свој врхунац у првом таласу закона који ограничавају медије и слободу говора, а које су усвојили Европска унија (Европски парламент, 14.10.2016. о стратешкој комуникацији ЕУ усмереној против пропаганде коју против ње воде треће стране) и Сједињене Државе (закон који је Доњи дом америчког Конгреса усвојио 30.11.2016. који најављује репресивне мере против медија, блогова и појединаца који учествују у „ширењу руске пропаганде и дезинформација“). Међутим, иако су и ЕУ и САД идентификовали Русију као наводног супарника против ког се ове државе наводно штите, права мета њихове кампање репресије је унутрашње противљење. Њихов скандалозни позив на информативни рат против Русије је заправо покушај скретања пажње са много злокобнијег циља успостављања тоталитарног медијског режима и контроле говора, путем свеобухватне пропаганде и цензуре унутар самих ЕУ држава. Јасно је да ЕУ и САД имају веома мало основа за страховање од врло ограничених руских медијских ресурса. Русија нема пропагандни утицај на Запад и, на основу мојих запажања, није ни покушала да тако нешто оствари. Међутим, Русија јесте повећала обим свог легитимног извештавања на енглеском језику, циљајући на западни и још неке друге глобалне аудиторијуме. Ово су доста безначајне операције, које допиру до врло ограничене публике. А нема ни разлога за Русију да чак и покуша да се бави било којом врстом пропаганде, у смислу нетранспарентног пропагирања лажних наратива. Управо је западна пропагандна машинерија та која сама производи пропагандни садржај, и све што руски и други алтернативни медијски ресурси треба да раде је да 24 сата дневно оповргавају западне пропагандне наративе, заједно са објављивањем правих вести. То је већ само по себи довољно иритантно за Запад, али је њихова стварна брига још злокобнија. Они имају потребу да успоставе тоталитарни медијски режим и контролу говора, како би могли да несметано наставе са својим геополитичким махинацијама у правцу новог светског поретка, и својим напорима ка успостављању Светске владе и њене политичке и културне агенде. ЕУ представља прототип Светске владе и лабораторију за тестирање њене планиране политике. Међутим, ЕУ пројекат је сада у великим проблемима. ЕУ сада представља ходајућу катастрофу, и све је теже њеним господарима да контролишу све гласнији хор критичара путем свог традиционалног медијског монопола. Стога су тоталитарна овлашћења неопходна да би се сачувала њихова политичка агенда, као и да би се подупрла сама Европска унија, којој су они наменили улогу прототипа Светске владе. Ова политичка агенда се с правом може назвати агендом Новог светског поретка. На свим фронтовима су се нагомилале тоне проблема, које би ЕУ радије склонила од очију јавности. Привреда је катастрофална, и њено стање је све горе. Евро је тотални промашај, који гуши привреде и животе људи. Нове политичке партије се појављују као конкуренција про-ЕУ партијама, и са левице и са деснице. Људима је доста програма масовног увоза миграната који спроводе ЕУ елите. Европске популације устају против насилног наметања одбојне стране културе и уништавања традиционалних европских вредности које се спроводи посредством централизоване кампање промовисања нових сексуалних норми, измишљених родних идентификација и одвратног политички коректног новоговора. Људи су се покренули против брисања националног суверенитета и наметања ЕУ супердржаве. ЕУ и Запад у целини су све више маргинализовани на економском, политичком, културном и војном пољу, суочени са растућим значајем Кине, Русије и других надолазећих земаља слободног света. Ови и други проблеми су непремостиви за пројекте ЕУ и Светске владе које гурају западне елите, које, стога, раде на јачању својих репресивних моћи. Чак је и најлењем посматрачу морало, најкасније до 2013/2014. постати јасно да су се европски мејнстрим медији претворили у тоталитарну пропагандну машину, после невероватне пропаганде усмерене против Зимских олимпијских игара у Сочију, као и масовне пропагандне подршке и улепшавања украјинског пуча и његових пратећих злочина – које су очигледно починили људи и групе које су отворено рекламирале своју приврженост фашистичким и нацистичким идеологијама – на Мајдану, у Одеси и Мариупољу, као и у терористичком рату против становништва Донбаса. А западни пропагандни рат против Сирије, у корист џихадиста и западних терористичких плаћеника, који су означени као „умерени побуњеници“, требало је да представља коначни доказ свима онима који су до тада били спремни да западним медијима гледају кроз прсте. Сада желе да једном заувек уклоне те сумње, увођењем тоталитарног медијског режима и контроле говора. ____________________________________________________________________________________________ ПРЕВОД ФСК * Јон Хелевиг је фински правник и пословни човек, који више од 20 година живи у Русији. Аутор је више чланака и неколико књига из области пословног права, социјалне праксе и демократског поретка. ** Овај чланак представља увод у обимнији рад, објављен на: blogengine.hellevig.net/post/2016/12/16/EUs-Infowar-On-Russia-Putting-In-Place-A-Totalitarian-Media-Regime-And-Speech-Control.aspx