Русија спасава војну авијацију Србије
Током кратке посете премијера Вучића Москви и његовог сусрета са министром одбране РФ Сергејем Шојгуом донета је одлука да се ратном ваздухопловству Србије испоручи 6 ловачких авиона МиГ-29 ранијих верзија, из већ постојећих резерви руског Министарства одбране. То ће бити реализовано у пролеће 2017. године, након провере техничке исправности летелица.
Београд неће платити ове авионе него само њихов ремонт и модернизацију, што ће Србе коштати око 50 милиона долара. По Вучићевим речима, ако би српска страна у потпуности платила свих шест ловаца, то би коштало скоро 600 милиона евра, што је прилично велика сума за српски буџет.
Русија ће поред мигова испоручити Србији и 30 тенкова Т-72С и 30 борбених извиђачко-патролних возила БРДМ-2. Вучић је у свим својим изјавама посебно нагласио да таквих испорука Србији, чак и старој Југославији, није било већ 25-30 година. То значи да поједине врсте наоружања већ четврт века нису модернизоване, а понекад чак ни технички опслуживане. Као пример српска страна наводи хеликоптерски парк ратног ваздухопловства и копнене војске коме су крајње неопходни резервни делови и ремонт.
Сергеј Шојгу и Александар Вучић у Москви / Вадим Савицки/РИА Новости
Београд сматра да је посебно важан онај део евентуалног уговора који је посвећен куповини руских савремених средстава противваздушне одбране. Ради се конкретно о системима „Бук“, „Бук М2“ и „Тунгуска“. Како сазнаје лист „Взгляд“, разговор о куповини ловачких авиона и оклопне технике вођен је на руском језику, док је у „противваздушном“ делу разговора српска делегација прешла на матерњи језик и ангажован је преводилац. То је учињено да не би промакао ниједан важан детаљ.
Потенцијалну испоруку савремених система ПВО Србији биће могуће реализовати најраније 2018. године, што је углавном везано за могућности руске војне индустрије, чија предузећа ионако сада раде у три смене. Са друге стране, ни српска страна у овом тренутку није спремна да плати пола милијарди евра за системе „Бук“, али обећава да ће ту суму у целини обезбедити на време.
Најтраженије руско оружје на страним тржиштима
Овакви уговори поред финансијског имају и политички значај за Русију. Извоз оружја свакако доноси велики приход, а уговор са Србијом је веома уносан и користан, између осталог зато што руским војноиндустријским предузећима обезбеђује посао у будућности (засада су главни напори тих предузећа усмерени на модернизацију сопствене армије у складу са специјалним државним програмом). То, међутим, још увек не значи потпуни повратак Русије на Балкан у војнополитичком смислу.
У овом региону је трка у наоружавању почела пре неколико година, када је Хрватска неочекивано и нагло почела да увећава офанзивни потенцијал своје армије масовним куповинама наоружања западноевропске и америчке производње. Ни Загреб ни Београд не доводе јавно модернизацију својих армија у везу са потенцијалном могућношћу војног сукоба између њих, али Србија ипак мора дискретно да узме у обзир све факторе који угрожавају њену националну безбедност, утолико пре што су етничке чистке у Хрватској и лична трагедија самог премијера Вучића и његове породице.
Зашто се Русији приписује претња стабилности на Балкану?
Са гледишта унутрашње политике успешни преговори у Москви приметно ће ојачати позицију и самог Александра Вучића, али и председника Томислава Николића у предизборном периоду. Према појединим социолошким истраживањима спроведеним у Србији, популарност шефа државе непосредно се везује за његове проруске ставове. Са друге стране, прозападна опозиција практично отворено оптужује Николића за претерано русофилство, што је такође постао предизборни тренд. Вучић је чак и у овом московском сусрету морао да понови да „Србија остаје неутрална држава“, и те речи су биле упућене управо српским медијима.
Ако се ситуација сагледава из угла српског војног врха, онда се садашњи договор може третирати скоро као спасавање српске армије у данашњим сложеним условима. Сада посебну важност има та набавка шест авиона МиГ-29. Ради се о томе да су 4 постојећа мига у процедури ремонта на аеродрому у Батајници, тако да је Србија у суштини остала без савремене авијације. Српско ратно ваздухопловство у овом тренутку из чисто техничких разлога не може да обезбеди потребан ниво режима сталне борбене готовости и патролирање свог ваздушног простора. Поред тога, не постоје могућности ни за вежбовне летове и тренинг српских пилота у савременим авионима.
Поједини војни експерти у Београду окарактерисали су испоруку шест нових ловаца као „спасавање српске војне авијације“. Због тога је српска страна са одушевљењем прихватила Шојгуов предлог да се заједнички маневри ратних ваздухопловстава двеју земаља од сада одржавају редовно. За Србију је таква сарадња практично једини ефикасан начин усавршавања обуке својих војних пилота.
Заједнички удар на терористе - вежба „Словенско братство 2016“
У истом контексту се у Србији доживљава и могућа испорука руских система ПВО и конкретно система „Бук“. Сада је уобичајено да се Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана третирају као јединствени и целовити систем. Срби то схватају боље него ико у Европи, с обзиром да је агресија НАТО-а извршена углавном путем ваздушних напада. Модернизација ратног ваздухопловства (не само куповином ловаца, него и извесним усавршавањем већ постојеће технике) треба да буде праћена и стварањем савременог система противваздушне одбране који би потенцијалном противнику могао нанети психолошки неподношљиву штету још у почетној фази оружаног конфликта. Поседовање таквог система ратног ваздухопловства и противваздушне одбране често пресеца и саму идеју спровођења војне операције у фази њеног разматрања на нивоу војног штаба.
Генералитет српске војске још није формулисао трајнију концепцију реформисања армије и засада дејствује више по интуицији, тј. труди се да „закрпи“ слаба места која нису реформисана још од агресије НАТО-а, и аутоматски одговара на јачање хрватске армије. У том контексту ће српским оружаним снагама обавезно бити потребна савремена противтенковска средства и ракете средњег и малог домета. Међутим, о томе се засада није разговарало.
Како сазнаје лист „Взгляд“, Београду је потребна комплетна модернизација, чак и пешадијског наоружања, почев од митраљеза и снајперских пушака, тако да је у сусрету одржаном у Москви поменута и могућност испоруке митраљеза калибра 14,5 милиметара, а то је додатни фактор „везивања“ Србије за руску војну индустрију.