FAZ: Излазак Турске из НАТО-а био би огроман успех за Русију
Зближавање Москве и Анкаре изазива озбиљну забринутост Запада, јер даљи развој односа између двеју земаља може да проузрокује излазак Турске из НАТО-а и постане огроман спољнополитички успех Русије, пише Frankfurter Allgemeine Zeitung.
WP: Како су САД Турску отерале у загрљај Русије
Распоред снага на Блиском истоку поново се променио након што су Русија, Иран и Турска склопиле споразум о томе да у Сирији није могуће „војно решење”. То није била само „прекретница” у конфликту, већ је то показало спремност председника Турске Реџепа Ердогана да смањи своје амбиције у региону ради јачања веза са Русијом, пише лист.Побољшање односа између Москве и Анкаре било је тешко замисливо, јер су билатерални односи између двеју земаља фактички „замрзнути” након што је турска авијација оборила руски авион у ваздушном простору Сирије 24. новембра 2015. године. Међутим, Ердоган је дуго покушавао да нађе начин да се помири са Русијом. Он се у јуну извинио за оборени Су-24, а такође је истакао да је спреман да учини све како би се поново успоставили пријатељски односи између двеју земаља. А после покушаја државног преврата у Турској Ердоган се дефинитивно окренуо према Истоку, с обзиром да од Запада није добио довољно подршке, наводи се у чланку.
Како РФ, Иран и Турска виде послератно уређење Сирије
Сада се сарадња Москве и Анкаре убрзано развија. Ердоган је показао интересовање за руске системе ПРО, а Москва је укинула ембарго на увоз прехрамбених производа из ове земље. У октобру су две земље саопштиле да настављају рад на гасоводу „Турски ток”, а у новембру је Ердоган изјавио да Турска не треба да се концентрише на Европску унију, него да треба да сарађује са Кином и Русијом, пише лист.Тако да за Москву „све иде као по лоју”. Због Крима Русија је поново постала доминантна снага на Црном мору, а сада Ердоган може за њу да чува пут према Средоземном мору. Ако Москва успе да издејствује излазак Турске из НАТО-а, Русија ће постићи своју највећу спољнополитичку победу која ће бацити у засенак чак и успех у Сирији, закључује аутор текста.