Надомак Кремља ниче огромно „Музејско насеље“

У Москви је почела изградња „Музејског насеља“, тј. проширења територије једног од највећих руских музеја – Државног музеја ликовних уметности „Александар Пушкин“. Простор око чувеног музеја преко пута Храма Христа Спаситеља до 2019. године ће добити потпуно нови изглед. Планирано је да један део „музејског насеља“ буде под земљом.

„Пушкинов музеј“ постоји већ читаво столеће, и за то време се његова колекција значајно увећала. Првобитно је замишљен као музеј одливака скулптура из Кабинета лепе уметности и старина Московског универзитета, а постао је највећи руски музеј западноевропске уметности у коме се чувају платна Рембранта и Тијепола, као и врло вредна и у свету чувена колекција импресиониста.

Десет мало познатих података о Третјаковској галерији

Збирка овог музеја се посебно почела ширити после револуције. Из године у годину је у здању архитекте Романа Клејна било све мање места за експонате. Због тога је дугогодишња директорка Пушкиновог музеја ликовних уметности Ирина Антонова од 1980-их почела да проширује музејски постор на оближње објекте.

Универзална концепција

Тако је музеј добио скоро 30 објеката са укупно 6 хектара простора, где су смештене колекције различитих стилова и епоха, и појавила се потреба за њиховим концепцијским уједињењем у „Музејско насеље“. Било је планирано да се поменута идеја реализује још током 1980-их, али из одређених разлога је посао све време одлаган.

Када је архитекта Норман Фостер одустао од пројекта организован је нови конкурс за архитектонско решење. На њему је 2014. године победио Јуриј Григорјан и пројектни биро „Меганом“. Њихов архитектонски пројекат предвиђа уједињење музејских здања од којих су многа сама по себи споменици архитектуре. Сва она ће бити обухваћена једним парком и новим градским булеваром на Волхонци, као и заједничким подземним простором, где ће бити уређене зоне за чување експоната са отвореним приступом.

Извор: Пројектни биро „Меганом“

Концепцијски опис „Музејског насеља“ саставила је компанија за консалтинг Avesta, која је припремила програме за париски центар „Жорж Помпиду“ и венецијански музеј Punta della Dogana. Главне карактеристике концепције су функционисање музеја у зависности од годишњег доба, стварање нових праваца „Пушкин дизајн“ и „Пушкин модерн“, као и приступачно окружење за све посетиоце.

По речима Ане Трапкове, заменице директорке музеја, на простору између здања музеја приказиваће се дела „уличне уметности“ (public art) и одржавати фестивали и концерти у летњем периоду. У хладнијим месецима ће се такве акције селити у подземни простор. Тамо ће се испод главног здања појавити велика сала са истим контурама којом ће бити спојени главни објекти. У том простору ће бити смештене сталне експозиције и повремене изложбе, као и зона услуга за посетиоце, тј. кафеи, простор за одмор и продавнице.

Извор: Пројектни биро „Меганом“

Аутентични амбијенти

Сваки објекат ће имати свој аутентични амбијент. На пример, у здању Вјаземског-Долгорукова појавиће се Галерија уметности старих мајстора, а у здању Стулова ће бити Дом текста (библиотека). У здање Голицина ће бити премештена уметничка дела импресиониста и постимпресиониста, а у Галерији где се она сада налазе појавиће се експозиција дизајна.

Блокови за чување експоната са отвореним приступом у подземном простору биће тематски везани за експозиције које се приказују изнад њих. Радови су већ почели. Гради се и ново јединствено здање на територији „Музејског насеља“. У питању је центар за похрањивање и рестаурацију. Планирано је да и у њему постоје зоне за чување експоната са отвореним приступом, као и атељеи за рестаурацију и изложбени простори. Када се 2019. године ти објекти отворе за посетиоце, отпочеће радови на рестаурацији главног здања музеја у улици Волхонка, а у простору који се ослободи после премештања колекција појавиће се стална експозиција везана за Стари свет.

Извор: Пројектни биро „Меганом“

Сада музејски простор има 49.000 квадратних метара, а по завршетку радова ће имати 105.000 квадратних метара. То значи да ће моћи да прими готово три пута више посетилаца него сада, тј. 3 милиона људи годишње. Већ сада се на сајту „Музејске четврти“ може „завирити“ у будућност и видети како ће све изгледати на крају. Први обриси будућег грандиозног комплекса ће се појавити већ наредне године, када се у оквиру уређења простора прошири пешачка зона и Волхонка постане булевар са дрворедима.

Зашто се ризнице древне Троје чувају у Русији?