А у региону – запаљиво: Балканско „буре барута“ поново почело да кључа

„Муџахедини објавили листу за покољ Срба“; „Усташе: Биће рат са Србијом“; „На пролеће офанзива на Балкан“… Не, нисте се вратили у деведесете – година 2016, наслови ратно-хушкачки. Може се рећи да је ово, после ратова ’90-тих била једна од најгорих година, када је реч о односима некада братских земаља. Наравно, важно је напоменути да су у целу ствар прсте уплеле и велике силе – с једне стране Русија, с друге Америка и НАТО. А где су они, ту је и немир. Балканско буре барута поново је активно, и прети да експлодира. Али, кренимо редом. Није важно ко је на власти, најбитније да је „за дом спреман“: Андреј Пленковић, премијер Хрватске Код Хрвата ништа ново – нова Влада, исто усташтво Догађај који је обележио 2016. годину у Хрватској свакако су парламентарни избори, други у последњих 10 месеци. Наиме, Хрвати су у јануару добили нову владу на челу са Тихомиром Орешковићем, али она није била дугог века. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић заказала је превремене парламентарне изборе за 11. септембар. СДП Зорана Милановића доживео је дебакл, док је ХДЗ прогласио победу са 61 освојеним мандатом. Конституисан је Сабор, а за председника је у прве две године мандата, како је и предвиђено коалиционим договором, изабран лидер Моста Божа Петров. Сабор је изгласао и нову Владу, на челу са председником Хрватске демократске заједнице Андрејем Пленковићем. Лоше вести За крај године, на сам Божић, Хрватима је стигла и једна лоша вест – Хрватска је изгубила арбитражу у случају ИНА-МОЛ, а Загреб је донео политичку одлуку о повратку ИНА-е у власништво Републике Хрватске. Све у свему, ни нашим комшијама ово није била нека година. А ако се питате шта друго има ново код Хрвата – баш ништа. Прошле године су започели, 2016. наставили. Усташтво је безмало постало њихова државна идеологија. Готово да нема политичара који са поносом није рекао да је „за дом спреман“, усташке пароле, препуцавања са Србијом, омаловажавање мањина, прослава Олује, обесмишљавање помена жртвама усташког логора у Јасеновцу… Укратко, то је све оно што се дешавало код наших комшија. Наравно, ту је сукоб и са Србијом. Све је почело блокирањем Београда на путу ка ЕУ. Најпре рампа на поглавље 23 у априлу, а онда и на поглавље 26 у децембру. Добио је Загреб опомену од Европске уније, њихове рампе су брзо падале. Ипак, морали су на неки начин да покажу Србији да имају моћ, да се ту и они нешто питају, да су важни. Чак су себе убедили да су толико битни, па су почели да деле пацке и једној Русији. Премијер Андреј Пленковић подржао је Кијев у намери да поврати окупиране територије на Криму и источној Украјини, док је Колинда Грабар Китаровић позвала НАТО да појача присуство на руским границама. Све ово довело је до негодовања „баћушки“, а у медијима су се појавиле теорије о томе како ће Владимир Путин казнити Хрватску. А казна је стигла у виду авиона МиГ-29, и ракетног система „бук“ које је Србија добила од Москве. И звецкање оружјем је могло да почне. Нису губили време Хрвати, па су врло брзо најавили да и они добијају појачање од Америке, те да, између осталог планирају да купе и хеликоптере „Блацк Хаwк“. Било је ту свега, до сутра бисмо могли да набрајамо, ратовали смо чак и чоколадицама… Али, ништа није чудно када је Балкан у питању. Није дао мира ни Изетбеговићу, а ни Западу: Било је густо, али Додик из 2016. изашао као победник Додик – Бакир 2:0 Ништа боља ни мирнија ситуација није била ни код наших комшија с оне стране Дрине. Догађаји који су обележили годину у Федерацији БиХ свакако су референдум о Дану Републике Српске и избори. Вучић непожељан у Поточарима После прошлогодишњег напада на Александра Вучића у Сребреници, непосредно пред комеморацију у Поточарима, Бошњаци су поручили српском премијеру да није добродошао у Поточарима. Ово је изазвало оштре реакције у Србији, али и делу БиХ. Свакако, премијер је решио да не присуствује комеморацији. Са Бакиром Изетбеговићем састао се у априлу у Мостару, одакле је поручио да Срби и Бошњаци све односе морају решавати у миру, те да Срби и Бошњаци извесно имају заједничку будућност тамо где су вековима живели. Наиме, одавно се у Босни није подигло толико прашине, као што је то било због најаве председника Републике Српске да ће се одржати референдум о обележавању дана РС. Уставни суд прогласио је одлуку о референдуму неуставном, политичари из Федерације су негодовали, а њима су се придружили и високи представник у БиХ Валентин Инцко, али и западне земље. Чак је и Србија решила да не подржи Српску, али ни да је осуди – већ да је најпаметније да се не меша. Додик је отворену подршку добио само од Русије, што је још више разбеснело западне политичаре, који већ дуго страхују од раста руског утицаја на Балкану. Почела су и ратна хушкања, па су се поново могле чути приче о сукобима на Балкану. Пензионисани генерал и некадашњи начелник ратног штаба Армије БиХ Сефер Халиловић запретио је нестајањем Републике Српске ако референдум у РС буде спроведен. И ратне игре су почеле. Чак се и Бакир Изетбеговић, лидер СДА и бошњачки члан председништва БиХ похвалио како Бошњаци имају више људи под оружјем од Срба. Упркос свим претњама, Милорад Додик није одустао од рефренедума, који је одржан 25. септембра. Претходно је имао састанака са руским председником Владимиром Путином, због чега је на себе навукао гнев Запада. На референдуму, грађани су били једногласни, чак 99,80 грађана гласало је да се 9. јануар и убудуће обележава као Дан Републике Српске. Додик је победио. Само недељу дана касније, у БиХ су одржани и локални избори, на којима је такође забележен трјиумф Милорада Додика и његове СНСД. Аналитичари су оценили да су Срби у Републици Српској препознали политику Милорада Додика као политику одбране Српске и заштите националних интереса, а, с друге стране, муслимани у Федерацији БиХ (ФБиХ) нису подржали агресивну политику СДА и тиме поручили да не желе конфронтацију са Србима. Ипак, можда је највећи пораз за Бошњаке била победа Србина на изборима у Сребреници. Тако је Младен Грујичић постао нови начелник ове Општине. Ни ова победа није прошла глатко, пошто је претходни начелник на све начине покушавао да оспори изборне резултате, али није успео. Грујичић је остао први човек Сребренице. Ни до краја године у БиХ се ништа није променило. Стална трвења на релацији Сарајево-Бањалука и даље су присутна, а вероватно ће се наставити и у 2017. Ипак, кад би се заокружила ова 2016, могло би се рећи да је то била година победе за Српску и Милорада Додика. Реутерс Од државног удара, до одустајање од фотеље: Шта је следећи потез Мила Ђукановића? Кад Мило учи од Вучића – ЦГ добије државни удар Црна Гора је себи зацртала два циља: чланство у НАТО и ЕУ. И готово све што у последњих неколико година ради власт у овој држави, усмерено је ка остварењу тих циљева, без обзира шта о томе мисле грађани и опозиција. Када је реч о евроинтеграцијама, Подгорица је годину завршила отварањем поглавља 11 и 19 у децембру. Што се тиче чланства у НАТО, позивница је стигла одавно, чека се само пријем. Ипак, победа Доналда Трампа на изборима у Америци могла би да сруши сан Црногорцима, пошто нови предсеник САД није благонаклон ни према Алијанси, али ни према државици са Балкана која, како сматра, ни на који начин не може допринети јачању НАТО-а. У готово свим земљама региона ово је била изборна година, па ни Црна Гора није изузетак. Грађани су бирали парламент, а може се рећи да су ово били најнеизвеснији избори досад. Црногорци су изашли на биралишта 16. октобра, а после само неколико сати, настао је општи хаос. Наиме, полиција је ухапсила паравојну групу на челу са српским генералом Братиславом Дикићем, која је планирала државни удар у Црној Гори. Ухапшени су грађани Србије, који су, наводно, хтели да ухапсе премијера Мила Ђукановића и направе хаос на улицама. Медији су били пуни прича о наводном државном удару, али у њих готово нико није озбиљно поверовао. Често су се чуле и теорије да је реч о очајничком потезу Мила Ђукановића одржи своју странку на власти. Први резултати избора у Црној Гори донели су нову неизвесност. Победу су прогласиле и власт и опозција. ДПС је освојио 36 мандата, док је целокупна опозиција освојила 39 мандата. Ту су Миловцима у помоћ притекле мањинске странке, па је ДПС ипак успео да формира Владу. Међутим, не на челу са Милом. Наиме, Ђукановић, који је на власти био пуних 25 година, остао је на челу ДПС-а, али се одрекао премијерске функције. А Црна Гора је добила новог председника Владе, Душка Марковића. Нико не зна због чега се Мило одрекао власти. Он је поручио да жели да се одмори, али ипак… Неки би рекли да се можда спрема за неку нову функцију, јер Мило је то. Реутерс Земља у добокој политичкој кризи: Да ли ће Македонија најзад изаћи као победник? Македонска „шарена револуција“ Политичка криза која је захватила Македонију 2015. прелила се и на 2016. годину. Може се рећи да је ова земља имала право „македонско пролеће“, пошто су грађани Македоније данима излазили на улице и протестовали. Окидач за масовне демонстрације била је одлука македонског председника Ђорђа Иванова да аболира чак 56 високих партијских, државних и полицијских функционера. Овај његов потез изазвао је прави бунт код грађана, а на улицама Скопља и других македонских градова грађани су започели праву обојену револуцију. И нису одустали све док Иванов није повукао одлуку о аоблицији. Први пут у историји Македоније отворен је поступак за утврђивање одговорности и смену председника, али је македонски Парламент одбацио захтев за опозив Ђорђа Иванова. Још једна криза настала је пред изборе који су били заказани за 5. јун, јер су грађани поново масовно изашли на улице. Убрзо је донета и одлука – посланици македонског Собрања су на неодређено време одложили ванредне парламентарне изборе у Македонији заказане за 5. јун, пошто је Уставни суд поништио одлуку о самораспуштању парламента. Избори су одржани 11. деецембра, а резултати су показали колико је Македонија дубоко подељена земља. Наиме, и владајућа ВМРО-ДПМНЕ на челу са Николом Груевским, и СДСМ Зорана Заева прогласили су победу на изборима. Две недеље касније, гласање је поновљено у тетовском селу Теарце, које је требало да одлучи победника на изборима. Иако је на поновљеним изборима највише гласова освојио СДСМ, тесну победу на парламентарним изборима освојио је ВМРО-ДПМНЕ са 51 послаником, док је странка Зорана Заева освојила 49 мандата. А Словенцима све равно: Борут Пахор А код браће Словенаца… Словенија је можда једина стабилна земља бивше Југославије. Осим проблема са мигрантима, који током 2016. године нису били ни близу онима када је започела избегличка криза, можемо рећи да је Словенија имала „мирно море“. Догађај који је свакако пропраћен са великом пажњом јесте долазак Владимира Путина у Словенију, где је разговарао са тамошњим званичницима, присуствовао церемонији стогодишњице руске капеле и учествовао у церемонији откривања споменика руским и совјетским војницима који су погинули у Словенији током Првог и Другог светског рата. Председник Русије рекао је да је искрено захвалан Словенији за брижан однос према заједничкој историји, за сец́ање на руске грађане чија је судбина повезана с трагичним догађајима на словеначкој територији. Добро, ту је спор са Хрватском око границе, па је Арбитражни суд у Хагу одлучио да замрзне поступак у процесу разграничења Хрватске и Словеније док не проучи правне последице одлуке Хрватске да изађе из тог процеса. А да се обе земље надају да ће на крају добити спор показује и бомбоњера – божићни поклон Амбасаде Хрватске словеначким званичницима. Наиме, бомбоњера је била Крашова и на њој је писало „Поздрав из Хрватске“. Такође, на паковању је била насликана делимично видљива мапа Хрватске, али када се поклопац подигне, види се остатак који приказује целу карту где је граница између Словеније и Хрватске уцртана на средини Пиранског залива. Пошто граница између две државе још није утврђена, Министарство спољних послова бомбоњеру је вратило хрватској Амбасади – и то у кеси с натписом „И Феел Словениа“. Догађај који је Словенцима улепшао 2016. годину свакако је победа Доналда Трампа на изборима у САД. Добро, нису баш оптимистични да ће имати неке користи од новог америчког председника, али су јако поносни што је Маланија Трамп, њихове горе лист, постала прва дама Америке. Све у свему, није Словенцима лоше. Као што је рекао и наш премијер Миру Церару током недавног сусрета, волели бисмо да и ми, за једно 20-30 година имамо исте проблеме као Словенија. www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/623550/A-u-regionu-zapaljivo-Balkansko-bure-baruta-ponovo-pocelo-da-kljuca