Неизбежан је рат између Дамаска и Анкаре јер Турска настоји да окупира и задржи север Сирије

Приоритети војнога врха у Дамаску су: Палмира, Рака, Деир ез-Зор, север и запад провинције Алепо. Провинција Идлиб, у којој су се нагомилали терористи, може и да сачека Сирију уништавају због гасовода и нафтовода који су монархијама Персијског залива потребни према Европи. За њих је Палмира једна од главних „пролазних станица“. Управо зато бандити из Исламске државе покушавају да задрже Палмиру по сваку цену Чак и сада, када протурски терористи заједно с турском армијом нападају сиријски град Ел-Баб, који држе бандити из ИД, а Курди изводе офанзиву на Раку, коју држи ИД, бандити из ИД изводе контранападе на сиријске снаге, које се концентришу ради поновног преузимања Палмире Највећа политичка опасност за сиријску државу нису џихадисти и терористи из различитих групација, нити Курди-сепаратисти, већ окупација сиријске територије од стране Турске. Џихадисти се могу уништити током антитерористичке операције, сепаратисти ће морати да се потчине сиријским властима, али су за ослобађање од турске окупације неизбежна и неопходна ратна дејства ПОСЛЕ успешног ослобађања Алепа, сиријска Армија има стратешку иницијативу. Сада се ударне јединице владиних снага одмарају и пребацују у друге зоне. Међу главним стратешким правцима будућих дејстава сиријске армије ваља издвојити северни и западни део провинције Алепо, Палмиру и Раку, чије је ослобађање неопходно због очувања територијалне целовитости Сирије. Сви остали могући правци деловања сиријске армије су пре тактички него стратешки. У стратешке правце обнове државности Сирије треба такође сврстати поновну изградњу ПВО Сирије и елиминисање претњи од ваздушних напада на Дамаск из правца Средоземног мора и Либана. Рат у Сирији и поједина борбена дејства умногоме зависе од текуће политике и глобалне геополитике. Заправо, главни узрок грађанског рата била је жеља земаља Персијског залива да изграде цевоводе ка Европи – по сваку цену. Оне то могу да постигну или променом власти у Сирији (отуд та стална прича „Асад мора да оде“) или путем уништавања сиријске државе или њене поделе на неколико делова. Грубо говорећи, наручиоцима грађанског рата у Сирији потребан је коридор из Јордана у Турску ради изградње нафтовода и гасовода. Могуће трасе цевовода су углавном познате. Кључно место је Палмира. Управо зато бандити из Исламске државе покушавају да задрже Палмиру по сваку цену. Чак и сада, када протурски терористи заједно с турском армијом нападају сиријски град Ел-Баб, који држе бандити из ИД, а Курди изводе офанзиву на Раку, коју држи ИД, бандити из ИД изводе контранападе на сиријске снаге, које се концентришу ради поновног напада на Палмиру. Управо зато је ослобађање Палмире најважнији стратешки задатак сиријске владе. Међу најважнијим стратешким правцима ваља издвојити, свакако, висораван Каламун и западни део провинције Алепо. Фатум Палмире – туђи нафтоводи и гасоводи Висораван Каламун је пут из Либана у Сирију. Враћање потпуне контроле сиријске владе над том територијом омогућиће да се пресеку како канали достављања новца, оружја и муниције из Либана у Сирију, тако и елиминисање опасности ваздушних напада Израела на Дамаск из правца Медитерана. Сирија моран на висоравни Каламун имати копнени систем ПВО. Западни део провинције Алепо је такође најважнији тактички циљ сиријске армије. Тренутно се у провинцији Идлиб налази велики број џихадиста. Део њих се тамо налазио стално, други део се појавио недавно – у Идлиб довозе бојовнике из свих опкољених енклава које се предају Дамаску. Услед тога у Идлибу су се нагомилали џихадисти из различитих група различитих спонзора тероризма – од Саудијске Арабије и Катара, до САД и Турске. Они у принципу немају шта да траже у Идлибу – то су слабо насељени планински крајеви који сами по себи нису од нарочитог значаја. Међутим, џихадисти у провинцији Идлиб још увек представљају претњу за Алеп. Зато је један од најургентнијих тактичких задатака сиријске армије и сиријске владе ослобађање западног дела провинције Алепо како би се линија фронта одмакла од града Алепа и елиминисала свака претња том мегаполису. Ослобађање провинције Идлиб тренутно није на дневном реду, пошто је концентрација џихадиста тамо прилично велика. Много је лакше причекати одређено време, током којег ће између џихадиста у Идлибу настати размирице у борби за власт, новац и ресурсе. Северни Алепо, Рака и деблокада Деир Ез Зора су стратешки циљеви сиријске владе. Окупација северног дела сиријске провинције Алепо од стране Турске је тренутно највећа опасност за суверенитет Сирије. Највећа политичка опасност за сиријску државу тренутно нису џихадисти и терористи из различитих група, нити Курди са њиховом склоношћу ка сепаратизму, већ окупација сиријске територије од стране друге државе, непријатељски настројене према Сирији. Џихадисти се могу уништити током антитерористичке операције, сепаратисти ће морати да се потчине сиријским властима, али за ослобађање сиријске територије од турске окупације неизбежна су и неопходна ратна дејства. При чему на окупацију мора да се обрати посебна пажња, пошто ће се статус окупиране територије сваким даном све више конституционализовати и сваким даном ће расти вероватноћа да те територије припадну Турској. Што више времена прође, то ће сиријској власти бити теже да поврати ту територију. Сукоб Сирије и Турске је неизбежан, и што се раније догоди – то ће раније бити ослобођена територија Сирије и то ће раније бити васпостављена територијална целовитост сиријске државе. Пише: Михаил ОШЕРОВ fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/neizbezan-je-rat-izmedju-damaska-i-ankare-jer-turska-nastoji-da-okupira-i-zadrzi-sever