Како сам постао шаман?
Ја лично познајем неколико хакаских шамана који живе у Абакану, главном граду Хакасије. Шаман је посредник између света људи и света духова. Хакаси верују да све живо има душу, и да планине, реке, степа и небо учествују у људском животу напоредо са боговима и духовима умрлих предака. Шаманова сила се преноси у оквиру рода. Према локалним веровањима преци бирају наследника и поучавају га. Оне који покушају да се не покоре очекује казна у виду болести, неуспеха и смрти у мукама. Духови не трпе непослушност.
Шаманка која разговара са Смрћу
Татјана Кобежикова / TAСС/Александар Колбасов
Ах Аба (у преводу са хакаског Бела Медведица) почела је да „камла“ пре 12 година. Са 10 година је тешко оболела – цео доњи део тела био јој је паралисан. Лекари нису могли наћи разлог болести, али су прогнозирали да ће она убрзо умрети. Девојчицу је излечила врачара. Она је претпоставила да је дете добило „шаманску болест“. „Ја мислим да је тада моја судбина била коначно решена“, каже Ах Аба уз осмех.
Ах Аба је 30 година покушавала да избегне своју судбину, али је често сањала своје претке који су захтевали да изабере пут шамана, који јој је предодређен, а када је то одбијала мучили су њено тело. Сваки посао је код ње изазивао болести или проблеме, а онда су се јављали духови предака и објашњавали да ће тако бити све док она не изабере шамански позив. Сада Ах Аба помаже људима – лечи их, предсказује им будућност и испраћа душе мртвих на последњи пут.
Људи смрзнутих предела
Сваки шаман има своју „специјализацију“. То су они обреди који му најбоље полазе за руком. Ах Аба се за време „камлања“ (тј. екстазе или транса) договара са Смрћу да она не узме човека. Сматра се да ритуали које Аба изводи спадају међу најопасније и најтеже, јер Смрт понекад захтева да јој се плати не само свежим месом и крвљу тек убијених животиња, него и годинама шамановог живота.
У већини митолошких представа код аутохтоних народа Сибира Васиона се дели на три дела: Горњи, Средњи и Доњи свет. У првом живе богови, у другом људи, а у трећем душе умрлих. У свим световима живе духови који су извор шаманове силе. На хакаском се они зову „тјоси“.Шаманизам је распрострањен на читавој територији Русије, од Карелије до Бајкала. У историји аутохтоних народа, расељених на овој територији, повремено се појављују шамани који умеју да разговарају са светом духова. У Сибиру је шаманизам развијен у селима и градовима Бурјатије, Алтаја, Тиве и Хакасије.
Шаман који стално умире
Татјана Кобежикова / TAСС/Александар Колбасов
Први пут је шаман Бек „умро“ 2012. године. Срце му се готово зауставило и он је утонуо у дубоки транс. Он прича како му је тело боравило у Средњем свету, а душа је путовала, разговарала са прецима и духовима-покровитељима, добијала поуке и проучавала устројство Васионе.
Тако је Бек сазнао да ће та путовања сада бити честа и он ће помагати људима. Од тада Бек влада техником „путовања у свет мртвих“, која се сматра једном од најопаснијих по човека, јер шаман може да се не врати из загробног света. У просеку он „умире“ неколико пута годишње.
Понекад Бека обузима дух по имену Хуу Пас који прождире душе. Тај злобни и свирепи дух помаже шаману, али за високу цену. Бек никако не може без помоћи овог духа када је замољен да излечи неку тешку болест.
Духови у представама шамана нису само добри или зли. Свако биће може и нанети штету, и донети корист. Главно је бити кадар постићи договор са дохом. Обично се ради умилостивљења духова приносе жртве – млеко, вотка, посластице и месо животиња које се убијају на посебне ритуалне начине.Међу шаманима се разликују представе о моралу. Они могу да лече, а могу и да проклињу, у зависности од сопствене жеље. Једино им није дозвољено да одбијају људе који им се обрате за помоћ. Такве шамане кажњавају њихови сопствени духови одузимајући им здравље, силу и разум.
Усамљени пут шамана у вечности
Шаман у Републици Тива, Сибир / TAСС/Владимир Смирнов
Алтин Ај (у преводу са хакаског „Златни Месец“) кренула је стопама једног свог деде. Он је био велики шаман и неколико година након своје смрти јавио се својој унуци. По његовој наредби она је кренула путем шамана и тада јој се отворио свет духова који је Алтин Ај видела у сновима и на јави. У Хакасији је она најпре постала Бекова ученица, а затим ученица Ах Абе. Сада путује по сакралним местима, али када падне снег узима у руке даире.
Алтин Ај каже да се боји своје судбине јер човек постаје шаман једном заувек и чак га ни смрт не може од тога ослободити. Шаманов дух ће после смрти поучавати потомке и помагати им вечно се настанивши на родовском сакралном месту где се приносе жртве.
Већина шамана су усамљени људи. Духови им често не дозвољавају да заснују породицу и да се баве нечим другим осим „камлања“. Шамани често долазе у сукоб једни са другима јер се њихови духови међусобно свађају, а сами шамани проверавају ко је јачи. Такви сукоби спречавају формирање трајног савеза и чврстог пријатељства. Обични људи најчешће не схватају шамане јер ови живе на граници светова и сваки свет виде друкчије.На граници светова
Илустрација: TAСС/Јевгениј Јепанчинцев
Ниједан шаман који је причао о свом животу не каже да је таква судбина била његова жеља. Сви су они били обични људи, супротстављали су се променама, али су на крају прихватили своје предодређење.
Шамани искрено верују у оно о чему говоре, а много је људи којима је то потребно. У Хакасији се на шаманске обреде окупљају стотине људи. На пример, празник нове године зове се Чил Пази. Њега крајем марта славе готово сви аутохтони становници републике. Древна веровања су жива у савременој Русији, прилагођавају се ситуацији, а понекад је уопште и не примећују.
Шамани не воле да буду јавне личности и често скривају своје право име, верујући да на тај начин штите себе од подвала непријатеља и злих духова. Чак и у међусобним разговорима они радије користе псеудониме. Многи шамани не воле да се фотографишу јер се боје функционера и претеране пажње јавности.
Није лако бити сибирски шаман