Прича о Србину Џорџу: Са Новог Зеланда у Владивосток

Рођен сам у Србији, а на Нови Зеланд смо се преселили за време рата у бившој Југославији. Тада сам имао 7 или 8 година. Одрастао сам на Новом Зеланду и тамо завршио средњу школу. Живео сам и школовао се у Окленду. Студирао сам на два факултета. Најпре сам три године студирао психологију, а затим сам уписао енглески, и сада сам магистар енглеског језика и могу да га предајем.

Зашто си се одлучио да учиш руски језик?

Изабрао сам руски вероватно зато што сам, као што рекох, рођен у Србији, мада сам много времена живео на Новом Зеланду. У кући смо сви говорили српски. Према томе, имам два матерња језика – енглески и српски. А српски и руски су словенски језици и имају много сличности. Зато сам сматрао да ћу руски језик далеко лакше научити него, на пример, немачки или француски. Поред тога, руски је међу словенским језицима најраспрострањенији и зато га је важно знати. То су разлози због којих сам се одлучио да учим руски.

Џорџ Ковачевић. Фото из личне архиве

Зашто си од свих руских универзитета изабрао баш Далекоисточни федерални универзитет (ДВФУ)?

Искрен да будем, ја нисам планирао да радим на ДВФУ. Једноставно сам на интернету тражио посао и нашао сам га у Владивостоку. Најпре је то био посао у приватној школи. Нисам хтео да живим у Москви. После свега што сам чуо и прочитао, дошао сам до закључка да је тамо живот веома скуп и посебно су скупи станови. Поред тога, одрастао сам на Новом Зеланду и зато сам желео да живим у мањем граду. Чинило ми се да је Москва сувише велика. А онда је испало да сам преко интернета пронашао посао у школи у Владивостоку. Примили су ме и тамо сам радио 9 месеци, а затим сам сазнао да ДВФУ тражи предаваче. Ја сам тада већ познавао људе који су радили на том универзитету. Они су ми рекли да су тамо услови добри. Расписан је конкурс за радно место и ја сам примљен. У почетку ми није био циљ да радим на ДВФУ, али ми није жао што сам доспео овамо.

Има ли разлике између студената у Русији и на Новом Зеланду?

На Новом Зеланду моји ученици нису били Новозеланђани него странци. То су углавном били људи из Азије: Кинези, Јапанци и Корејци. Због тога не могу да кажем по чему се разликују новозеландски студенти од руских. Али Руси и Кинези се свакако разликују.

Да ли се разликује систем предавања у Русији и на Новом Зеланду?

Систем образовања у Русији још увек има нечег заједничког са совјетским системом. У Великој Британији и на Новом Зеланду такве образовне методе су коришћене раније, отприлике 1960-их. Последњих година се много тога изменило, али не све.

Који су били твоји први утисци из Владивостока?

Осам тајни Владивостока, града „на крају света”

Први пут сам дошао у септембру. Време је било прелепо, чак сам прве недеље стигао и да се окупам у мору. Први утисак је био веома леп. Град је леп. Када сам први пут дошао овамо нисам имао потпуну представу о Владивостоку, али испоставило се да је веома леп, веома ми се допада центар града. Још нисам стигао да одем у нови океанаријум.

Како подносиш далекоисточну климу?

Сада већ подносим много боље. Раније уопште нисам имао представу каква је овде клима. На Новом Зеланду је блага зима. Када је температура око нуле, то се доживљава као хладно време. У Русији може да буде и -20, што је за мене прави шок. Али прошло је већ три године од мог доласка, тако да сам се помало навикао на такве температуре.

Да ли осећаш носталгију за отаџбином? И шта је за тебе отаџбина?

Може се рећи да имам две отаџбине. Мислим да је нормално осећати носталгију за породицом. На пример, мој брат живи на Новом Зеланду, а родитељи су се пре две године вратили у Србију. Често комуницирамо преко интернета. Наравно, ужелео сам се и пријатеља. Понекад се ужелим и тамошње климе. Када је овде -20 а тамо +25, мало ми буде криво.

Шта мислиш о кампу ДВФУ? Шта је по теби у њему добро, а шта лоше?

Камп је добра ствар, немам ништа лоше о њему да кажем. Осим, што би можда ти локални аутобуси могли чешће да саобраћају. А добре стране кампа су у томе што је он леп и налази се на обали мора. Не знам да ли у Русији има лепши камп. Чини ми се да нема. Чак ни на Новом Зеланду нема. Још једна лоша ствар је ветар који је у кампу јачи него у граду. И опет, ти аутобуси. На станицама у кампу пише да они саобраћају на сваких 7 минута. Није тачно, понекад буде и 30 минута! Мора много да се чека. А и редови за улазак у тај аутобус су огромни, посебно из мог сектора, а он је најудаљенији. Додуше, чуо сам да је додат још један аутобус са Малог Ајакса. То ће вероватно побољшати ситуацију.

Да ли је било лако пронаћи овде пријатеље?

Јесте. Када сам дошао, одмах сам на Фејсбуку пронашао групу која се звала „Language Exchange Club“. Тамо сам једноставно написао: „Здраво, зовем се Џорџ. Дошао сам са Новог Зеланда и не знам баш добро руски језик“. Одмах су ми одговорили и позвали ме да се нађемо. Код њих сам упознао доста људи, са многима сам још увек у контакту. Наравно, касније сам пронашао и друге. Према томе, готово одмах сам пронашао пријатеље, још током прве недеље.

Какав савет би самоме себи дао пре 10 година?

Какав савет бих дао себи пре 10 година? О томе треба размислити. Вероватно бих себи посаветовао да не правим грешке које сам правио. Додуше, нормално је и грешити.

А када би било могуће да се вратиш уназад, да ли би опет дошао у Владивосток?

Србин у Владивостоку: Први дан је увек најтежи

Кад би било могуће вратити се у прошлост, ја бих још раније дошао овамо. Тачније, дошао бих у оно време када је рубља више вредела. Пола године након мог доласка пала је вредност рубље и моја плата је постала двоструко мања. Да сам то знао дошао бих овамо две године раније.

Шта би могао да пожелиш читаоцима?

Људи из других земаља знају за Русију, али знају углавном за Москву и Петербург. Међутим, мало ко зна за Владивосток. Неко је чуо за Владивосток само зато што је он далеко од Москве и централне Русије. Људи тај град доживљавају само као тачку на карти. Готово нико не зна да је то велики и за Русију важан град. И то је веома лепо место. Руски Далеки исток је и иначе веома леп. Нажалост, мало коме су та лепа места позната. Кажу да је и на Камчатки лепо. Ја још увек нисам тамо био, али сам чуо од других и видео сам фотографије. То може бити једно од најлепших места на свету. Приморје такође има занимљиву природу. Посаветовао бих људима из других земаља да бар једном у животу посете овај крај. Он је веома занимљив.