Масленица: Палачинке и више од тога!

Масленица је древни словенски празник који је још увек популаран у Русији. То су радосни дани, пуни весеља, који симболизују крај зиме и почетак пролећног периода. Сваки дан у седмици Масленице има свој назив и сопствену традицију. На пример, уторак је „заигриш“ (рус. „заигрыш“), када је „на дневном реду“ санкање и певање песама. Раније су тога дана улицама лутали прерушени људи са маскама, а у кућама су организовани концерти. Петком је, рецимо, био обичај да се иде код таште на палачинке.

Спорт и разонода у руском стилу: Песничење

Целе недеље се народ веселио на улицама, организовано је санкање и масовно песничење (врста руске забаве). Свуда су биле обилне трпезе са посластицама. Сматрало се да се те недеље треба добро најести, јер после Масленице почиње Велики пост.

Велики самовар на ћумур би био наложен насред улице, а око њега на лепим тањирима су сервиране пите и палачинке са свакојаким додацима и ђаконијама. Палачинке су свакако третиране као највећа посластица, али поред њих се увек спремало много других укусних јела.

Празнична трпеза

За Масленицу се обично припрема риба на разне начине: печена, кувана, динстана или у виду рибљих пихтија. Пихтије се праве од рибљих глава, пераја и репа. Добија се јак и засићен буљон. У стаклену посуду се ставља очишћено рибље месо (смуђ, штука или кечига), свежа зелен и кувана шаргарепа, све се то прелије буљоном и остави да се стегне. Тај процес траје неколико сати. Рибље пихтије се служе са реном и квасом.

Како су Руси успешно комерцијализовали Масленицу

Традиционална масленична посластица су биле пирошке са најразноврснијим надевима: мешавином меда и ораха, усољеним печуркама, визигом (рибљим желеом), сирним намазом и бобичастим плодовима. На трпези обавезно треба да буду павлака, јаја, ситни млади сир и тврди сир. Узгред, то су идеалне компоненте за ватрушке (пуњено пециво) или сирнике (врста уштипака). Ватрушке се пеку у рерни или пећи, а спремају се од финог теста са филом од сирног намаза у средини, док се сирници прже у тигању (то је обична мешавина брашна, ситног сира, јаја и шећера). Од давнина су кулинарски симбол доласка пролећа биле и укусне земичке од теста са квасцем. Праве се у облику птичица и зато се зову жаворонки, јер се тако на руском зове шева, птица која је весник пролећа.

Врућ компот и збитењ добро дођу на мразу

Илустрација: Shutterstock / Vostock-Photo

У току Масленице трговци раде пуном паром. На тржицама се могао пробати и купити чај са лековитим биљем, као и врући густи компот куван од сушених бобичастих плодова и другог воћа са медом. Такав компот се обично кува од јабука, крушака, сувих шљива, вишања и сувог грожђа, и дода се мало густина. Понекад се у њега додају мед и лековито биље.

Весеља током Масленице су организована углавном на улици, и зато није чудо што су се пред врућег чаја могли купити и други напици који „греју душу“. Веома је био популаран збитењ. То је нешто слично куваном вину. Назив је добио по речи „сбивать“, што значи састављати мешањем, „бућкањем“. Напитак је куван у две одвојене посуде. У једну се додавао мед, а у другу зачинске биљке. Касније, кад одстоји, садржај једне и друге посуде се помеша.

Снежна метафизика руске кухиње

Од зачина се најчешће користе цимет, ђумбир, кардамон и ловоров лист. Вода са медом и зачинима кључа 10-15 минута, затим одстоји још пола сата. Збитењ се пије врућ. Он загрева организам, али је и одлично превентивно средство од прехладе. У давна времена се врућ збитењ продавао на улицама. Точен је из специјалне посуде која личи на самовар. Постојале су чак и „збитњеве кућице“, где се овај напитак продавао све време. Велики прозор је служио као тезга. Сваки продавац је имао свој непоновљиви рецепт. У збитењ су додавали кантарион или жалфију, бибер или нану.