Експерт: Време је да Европска унија прекине гасну самотортуру
Можда западним партнерима не би било лоше да ипак престану да се баве властитим мучењем које они називају енергетском диверзификацијом, и коначно признају да је Гаспром најповољнији испоручилац плавог горива гледано из угла односа цене и поузданости, пита се Геворг Мирзајан у тексту, објављеном на порталу Life.
Директор OMV: „Северни ток-2” је једина шанса за Европу
Амерички гас из шкриљаца је скуп, иранске испоруке захтевају озбиљна финансијска улагања у инфраструктуру, а осим тога су и политички непоуздане, опције из Северне Африке још непоузданије, а све доставе које иду преко турске територије, имајући у виду амбиције Анкаре у Европи, могу бити искоришћене као полуга за притисак на Брисел. Русија, по речима аутора текста, никада ту полугу није користила, а сви проблеми са испорукама били су повезани са упорним покушајима садашње земље транзитера Украјине да уцењује продавце и купце.Зато би за Брисел најбоље било одустајање од неуспешне политике вештачке диверзификације испорука гаса и курс на сарању са Москвом у изградњи Северног тока 2. Осим тога док није касно, Европска комисија још увек може да промени одлуку о Јужном току и да одобрење за његов старт. По мишљењу неких експерата подводни део другог крака Турског тока који се сада гради може да се користи и за Јужни ток: он Русији више одговара него крак Турског тока усмерен у Европу, сматра Мирзајан.
Међутим, како наглашава, као и обично оптимало понашање је мало вероватно пошто ће се конфронтирати са тактичком политичком сврховитошћу. "Све док се европске елите буду држале курса одвраћања Русије и поводиле за русофобичним снагама у САД и Источној Европи, Москва неће моћи Брисел да доживљава као свог партнера, па ни из угла реализације великих инфаструктурних енергетских пројеката", тврди писац текста.
Далеко једноставније у том случају је радити са Берлином, који је заинтересован за Северни ток 2, пошто се Немачка захваљујући њему претвара у значајан гасни хаб или са Анкаром. А то што ће се после тих пројеката Европа суочити са јачањем немачког утицаја или турском уценом, проблем је саме Европске уније, закључује аутор.