Четврта најсиромашнија земља на свету је Грчка

Атина –Последња испитивања јавног мњења не иду наруку грчкој влади, која грозничаво покушава да у наредних десетак дана нађе решење за спорна питања у преговорима с кредиторима. Анкетирани Грци показали су своје незадовољство и опозиционој Новој демократији дају чак 14,5 одсто гласова више. Истраживања која је објавио лист „Фри сандеј” показују расположење према конзервативцима, који су добили 31 одсто гласова, док је Ципрасова Сириза добила 14,4 процента. Последњих месеци, и поред свих покушаја премијера да увери сународнике да је најгори период остао иза њих, да има наде да привреда стане на ноге, да се смањи број незапослених и Грчка закорачи напред, незадовољни Грци којима су драстично смањена примања и животни стандард, у анкетама отворено показују своје незадовољство, љутњу, неверицу… Истовремено, Алексис Ципрас ужива мању популарност од лидера конзервативаца Киријакоса Мицотакиса, који тешку ситуацију у преговорима с кредиторима у којој се Грчка налази користи за ниске ударце, критике и подсећање сународника да левичарска влада „није способна да води земљу”. Анкета показује да чак 86,7 одсто Грка сматра да неће бити боље, а 75,1 одсто не верује у обећања владе да ће кредитори пристати на контрамере које би требало да олакшају последице драстичних мера штедње. Трећа по популарности је ултрадесничарска „Златна зора”, која последњих месеци углавном држи високо треће место и често предњачи у протестима против миграната, којих је у Грчкој око 60.000. Као и у осталим европским земљама, ултрадесница сада, на таласу општег незадовољства, живи „својих пет минута”. Последњих дана Грци се суочавају с инфлацијом, порастом цена воћа и поврћа, горива… Тако је воће поскупело за 12 одсто, поврће за 21 проценат, кафа за 13,6, а цигарете за два процента. Возачи су очајни јер Грчка тренутно има најскупљи бензин и дизел. Просечна цена је 1,6 евра, а у појединим регионима и на острвима достиже и скоро два евра. У односу на фебруар, цена је виша за 18,2 одсто, лож уља за 39,9, а гаса за 17 процената. Тренутно, гориво је у Грчкој скупље него у Данској, Белгији, Француској… Грчка предњачи и кад је реч о броју неосигураних возила на путевима, а реч је о десетинама хиљада аутомобила и мотоцикала. Према најновијим подацима, на друмовима је око 14 одсто возила без осигурања, јер власници не могу да га плате, а таблице се овде скидају у крајњем случају, и то само ако налетите на саобраћајну полицију. У последње време Грчка је поново прва у Европи и по броју незапослених. Стопа је поново 23,1, што је више него дупло у односу на друге европске земље. Званично, без посла је више од милион Грка, међу којима је највише младих. Само у јануару због затварања предузећа и продавница, земља је изгубила око 30.000 радних места. Статистичари су израчунали да је Грчка четврта на списку најбеднијих земаља у свету, иза Венецуеле, Јужне Африке и Аргентине. Статистике прављене на основу инфлације, стопе незапослености и привредног раста у 65 земаља показале су да Атина далеко заостаје за Шпанијом, Украјином, Турском, Бразилом, па и Србијом, која је, према подацима које је објавио Блумберг, на осмом месту. Истовремено, рејтинг агенција Мудис упозорава да због великог одливања штедње са рачуна у грчким банкама земља може да се суочи с озбиљним проблемима кад је реч о кредиторима. Наиме, чињеница да су Грци повукли из банака више од милијарду и по евра из угла поверилаца само указује на то да још има простора за „стезање каиша”. Међутим, кад је реч о привредном опоравку, не може бити теже. У овом тренутку остаје нејасно да ли је Грчка и даље у рецесији или не, јер се подаци којима располаже премијер Ципрас и који су много оптимистичнији, не подударају с онима на које упозорава грчка статистичка организација Елстат, која тврди да је у последњем кварталу рецесија била 1,2 одсто. Истовремено, и европска статистичка организација Еуростат званично објављује да је Грчка једина земља ЕУ у којој је привреда у рецесији. У осталоме, ситуација је боља, па је тако привредни раст у последњем кварталу 2016. забележиле су и Хрватска, с 0,6 одсто, Италија, с један одсто, и Шпанија са чак три одсто. Све ово намеће питање колико су, онда, реални захтеви кредитора који пред привреду која нема простора за опоравак у земљи која се гуши у дуговима и каматама постављају немогуће фискалне циљеве. www.politika.rs/scc/clanak/376079/Cetvrta-najsiromasnija-zemlja-na-svetu-je-Grcka