Сибирски трговци су умели да живе: Читање, одмор и путовања

Када прилазите Краснојарску (4.000 км од Москве) возом са истока, испред железничке станице на обали Јенисеја видите дрвене куће на спрат са изрезбареним прозорским украсима. То је имање Генадија Јудина претворено у музеј. Јудин је био сибирски трговац, предузетник и један од највећих колекционара књига у Русији. На овом имању изван града Јудин је у 19. веку чувао своју импозантну збирку и живео са женом и децом. Ко жели данас да чита његове књиге мора отићи у Библиотеку Конгреса САД.

Олга Миронова, директорка Музеја на Јудиновом имању, каже: „Историја не посвећује пажњу само великим делима него и свакодневици. Када говоримо о Јудину и његовој породици, сваки посетилац нађе у музеју оно што је њему блиско: љубав према књигама, путовањима, породичном животу, колекционарству или предузетништву“.

У музеју се заиста осећа романтика руских имања удаљених од градова. Посетиоци пролазе кроз сале и замишљају себе на месту трговаца и племића, замишљају како сами живе у тој кући и атмосфери, прича Миронова.

Правило број 1: Читајте књиге и будите њихов колекционар

Илустрација: Јелена Ларионова

Генадиј Јудин је почео да скупља књиге са 14 година и то му је био омиљен хоби до краја живота. У његовој колекцији је прво издање „Слова о походу Игорову“, Радишчевљево „Путовање из Петербурга у Москву“, карте Сибира и рукописи који говоре о томе како су Руси населили Америку. Крајем 1905. године у Јудиновој бибилиотеци је било око 80.000 томова и 500.000 докумената. То је у царској Русији била највећа збирка књига по броју томова.

„Мени се допада што је он умео да живи са стилом“, прича Олга, показујући орман са каталозима књига. У њега би се могла сместити цела Нарнија Клајва Луиса. „Све Јудинове књиге су биле педантно класификоване, а колекција је била идеално уређена. Мислим да је њему било веома тешко одвојити се од ње након 40 година“.

Генадиј Јудин је 1898. године одлучио да прода своју библиотеку. Имао је неколико разлога: узраст, смрт двојице синова и лоша финансијска ситуација. Одређену улогу је одиграо и револуционарни политички живот у Русији. Јудин је дуго покушавао да својој колекцији нађе место у отаџбини, па се чак писмом обратио цару Николају II, али је на крају целу своју збирку продао Библиотеци Конгреса САД, и то три пута јефтиније него што је заиста вредела. У то време је Библиотека Конгреса формирала словенско одељење, и због тога је била заинтересована за Јудинову колекцију књига из руске историје и књижевности.

У музеју постоји аматерска фотографија сељења библиотеке 1907. године. На колима са коњском запрегом књиге су најпре превезене на железничку станицу, а одатле су у пет теретних вагона путовале до Хамбурга, да би одатле паробродом стигле у Вашингтон.

Правило број 2: Кувајте слатко, играјте бадминтон и одмарајте се у викенд-кући

Илустрација: Јелена Ларионова

Крајем 19. и почетком 20. века имућни житељи градова су долазили скелом или чамцем на обалу Јенисеја, где је пејзаж брдовит, ваздух чист, а храна је домаћа. У викенд-насељима се гајило поврће, зелен и јагодичасто и бобичасто воће од кога је кувано слатко у плитким металним посудама. Пријатељица породице Јудин памтила је њихову викенд-кућу где се окупљала цела велика породица и где су организовани плесови уз хармонику. Тамо су они карамелизовали плодове глога изнад упаљене ватре на ливади, ловили рибу и купали се у Јенисеју. Омиљене игре на имању су биле бадминтон, городки и крокет.

У овом музеју се може видети и каква је била мода тог периода. Није било поцепаних панталона, крпљених јакни или истегнутих џемпера које је већ начео мољац, тј. свега онога што се данас у Русији специјално чува „за башту“ или „за викенд-кућу“. Дуж зидова су окачене дамске хаљине, шеширићи и кишобрани (у оно време сунчање није било уобичајено). Ту је и светло одело Генадија Јудина, старински грамофон и трбушасти самовар за чајанку.

Трговчева ћерка Марија Јудина приљежно се бавила ботаником: правила је хербаријум и скупљала инсекте, које је смештала у инсектаријум. У породици су се често шалили на Маријин рачун: „Сада сено не мора ни да се полаже јер је Марија Генадијевна донела толико траве да је довољно за сву стоку“.

Правило бр. 3: Путујте

Илустрација: Јелена Ларионова

Генадиј Јудин је много путовао по читавој Руској империји, а такође по Француској, Италији, Швајцарској, Блиском истоку и Палестини, и са свих путовања је доносио нове примерке за своју колекцију. Све књиге набављене у иностранству превожене су у специјалним коферима, који се такође чувају у музеју као експонати. Такав кофер пун књига могла су подићи само два снажна мушкарца.

Крајем 19. века су путовања била скупа. О томе у музеју говори неколико експоната. На пример, карикатура са путницима из оног периода који купују карте за воз: дебељушкасти џентлмен је после куповине карте нагло смршао, а раскошна дамска хаљина је избледела. Или, рецимо, старински оглас: „Тражим сапутника“ као својеврсни „рентакар“ 19. века, будући да је изнајмљивање превоза било сувише скупо за једну особу.

Ово имање се не може посетити као обичан музеј. Ако је неко планирао да брзо прође кроз све сале, направи селфи и затим одјури да даље упознаје Краснојарск, то му неће поћи за руком. Старинско имање некако обузме човека и не пушта га тако брзо. После упознавања са биографијом трговачке породице пије се чај из самовара, а затим се пуштају успављујуће песме на старинском грамофону. Многи се задрже чак и на изласку са имања – да одиграју партију крокета или городки, како се играло у 19. веку.

Велика сибирска енциклопедија: Водич кроз регион