Да ли је идеја о монархији поново популарна у Русији?
Нешто више од четвртине грађана Русије (28%) нема ништа против обнављања монархије. Такве резултате је дала анкета Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ).
У целини гледано, тај проценат није новост. У протеклих пет година (а можда и више) једна четвртина грађана стабилно жели да Русија поново буде царевина, а потомцима царског дома Романов периодично се предлаже да се врате у Русију. Међутим, све је то још увек на нивоу локалних дискусија. У сваком случају нико у владајућим круговима не говори озбиљно о обнављању монархије. Председник Државне думе сматра да таква смена државног поретка „нема перспективу“, а Владимир Путин у том погледу не гаји оптимизам и „није загрејан“ за ту идеју.
Чудно је нешто друго. Међу онима који нису против монархије први пут већину чине млади људи од 18 до 24 године, а тог узраста су и они који су недавно изашли на протестне митинге у стотинак руских градова. Према подацима социолога, међу монархистима већину чине житељи Москве и Санкт Петербурга, активни корисници интернета и присталице непарламентарних странака. Међутим, њихов глас се не чује у медијима, они се не рекламирају на билбордима. Монархисти углавном на интернету дискутују о томе ко треба да постане цар.
Илустрација: Александар Вилф/РИА Новости
„Доста је прљања руку“
„Мој отац је либерал-демократа, а мајка и брат су аполитични. Мене од детињства интересује историја, и у школи и ван ње. Постепено сам дошао до идеје о монархизму“, рекао је за „Руску реч“ 18-годишњи Алик Данијељан. У друштвеној мрежи „ВКонтакте“, иначе најпопуларнијој у Русији, он води групу „Монархия Анклав“ у којој има скоро 14.000 чланова.
По његовим речима, разлози због којих омладина нема ништа против монархије „веома су једноставни“: старци са испраним комунистичким мозговима и схватањима постепено одлазе, а на њихово место долазе млади. А они све чешће примећују да савремена република нема будућност.
„Република не рађа оне који су способни да управљају земљом. Она рађа оне који су способни да победе на изборима, да лукавством узму своје парче“, каже Алик. Он је убеђен да је са монархијом сасвим друга прича. „То је одличан начин репродукције владајуће елите која се од малих ногу припрема за управљање. А најважније је што она не мора да се бави политикантством и да прља руке у нечасним пословима како би добила власт“.
Исту ту идеју млади монархисти проповедају и у другим тематским заједницама друштвених мрежа. Заједничка је мисао да „нико не преотима оно што му не припада“ истиче у интервјуу за „Руску реч“ директор Канцеларије за истраживања ВЦИОМ Степан Лавов. Другим речима, сви сматрају да ће монархија обезбедити већу стабилност. У свему осталом не постоји заједнички став. Да ли то треба да буде апсолутна монархија са самодржцем на челу или парламентарна као у Шпанији и Великој Британији – то су питања за дискусију. У сваком случају, у представама омладине такав државни поредак не искључује слободу и демократију, а ефикаснији је.
„У нашој земљи више нема људи који су живели у време монархије. Због тога на однос према монархији свакако не утиче лично искуство. Али млади нису примили ’антимонархистичку вакцину’ као претходна генерација која је у школи учила да је монархија архаизам и мрачњаштво, и да је то нешто рђаво. Савремени систем образовања нема за циљ да формира негативан став према монархији. Зато и имамо овакав резултат“, констатује Лавов.
Егзотика у политичким круговима
Данас у Русији постоји само једна званично регистрована странка која се залаже за монархију. То је „Монархистичка партија Русије“, која има 47 регионалних филијала. Међутим, ако се монархисти и помињу у вестима, помињу се у формату „градских чудака“.
Лидер Монархистичке партије Русије Антон Баков. Илустрација: Виталиј Белоусов/РИА Новости
Они су се прочули када су спалили књиге Џоане Роулинг и Владимира Сорокина, када су растерали геј параду у Москви и организовали сахрану плишаног мајмунчета у оквиру антидарвинистичке акције. За њих је карактеристична парола „Православље или смрт!“ (коју је суд прогласио за екстремистичку), као и намера да од тихоокеанске државе Кирибати купе три пуста острва, како би на њима обновили руску монархију (захтев руског милионера је одбијен).
Полазећи од свега тога није чудо што већина становништва доживљава монархисте као „лакрдијаше“, рекао је за „Руску реч“ Константин Калачов, политиколог и руководилац невладине организације „Политичка експертска група“.
„Монархистичке организације код нас играју улогу егзотичног додатка у политичким круговима“, каже он. Разноразна племићка друштва, која су била популарна током 1990-их, потпуно су изгубила значај када се заједно са њима појавило много организација које су дискредитовале и саму представу о аристократији тиме што су на све стране делиле дипломе кнезова и барона, прича Калачов.
Ко је крив за револуцију у Русији: Немци, Енглези или масони?
Истински монархисти засада радије „скупљају снагу и чекају“, каже Алик. Они сматрају да могу постати значајна снага у друштву тек за десетак година, тако да се сва њихова садашња активност одвија на скуповима у оквиру чајних клубова, евангелистичких кружока или састанака Савеза потомака Измаиловског пука. У том савезу практично нема потомака, али се реч „потомци“ допада монархистима. У такве клубове долази од 15 до 30 људи. На питање шта они тамо раде, Алик одговара: „Како ко. Неки организују седељке, други разговарају са свештеницима, трећи праве презентације“. Дискутује се и о „европским десничарима“ попут Доналда Трампа и Марин ле Пен, „али без фанатизма“. „Нама одговара успон десничарских снага у свету, и зашто да се због тога мало не радујемо“, каже он.