Взгляд : Баришњиков већ 40 година бојкотује Русију
Син совјетског официра Михаил Баришњиков изјавио је поводом признања на коме се у Сејму захвалио читајући текст написан на летонском, између осталог, да његово детињство у Летонији није било нимало једноставно, и да је његов отац сматран „окупатором“.
Пословни лист Взгляд у тексту објављеном на свом порталу констатује да велики уметник Михаил Баришњиков већ пуних 40 година, колико је прошло одкада је на једном гостовању совјетских уметника у Канади затражио азил у Америци, избегава да посети Русију, али исто тако и да директно одговори на питање о разлозима таквог бојкота.
У Русији је уврежено мишљење да светски познати уметник игнорише своју отаџбину. Међутим строго говорећи то није тачно, јер он је рођен у Совјетском Савезу, у Летонској ССР, и управо је Летонију после 1991. године редовно посећивао, а на путовања водио и децу и са њима обилазио рецимо мајчин гроб у Риги. Баришњиковљеви родитељи развели су се, мајка се убила када је имао 11 година, док са оцем није изградио добар однос, подсећа Взгляд.
Баришњиков, међутим, никада није посетио нову Русију о којој је јавно говорио са великом срџбом. Тако је у интервјуу за The Telegraph пре четири године живот у Русији окарактерисао као „монструозну стварност и бескрајну ружну фарсу“ и додао: „проклета сапунска опера“.
Взгляд истиче да чувени уметник не жели конкретно да одговори зашто избегава Русију. На питање зар ни из радозналости нема потребу да види како се земља променила Баришњиков је одговорио да из даљине ионако сасвим добро види, чак далеко боље од оних који у Русији живе.
У интервјуу за Би-Би-Си пре четири године рекао је да и даље осећа припадност руској култури, међутим у Русију га ништа не вуче, за разлику рецимо од његовог великог пријатеља руског песника Јосифа Бродског, који је туговао за отаџбином, а чију поезију Баришњиков говори на руском у представама на бројним гостовањима у свету.
„Лично никада нисам осећао такву повезаност. У Русији сам живео свега десет година. Ја сам производ летонског васпитања, мада су ми родитељи били Руси са свим последицама које из тога произилазе. Међутим, никада нисам осећа носталгију, тачније јесам, према руским људима и руској култури, али не и према таквом месту на географској карти, објаснио је он.
Рекао је и да су га нове руске власти позивале у Русију заједно са Бродским, али да су обојица одбили, иако им је у северној руској престоници обећаван дочек на највишем нивоу.
„Лењинград му је дао све и он је постао велики играч“, рекао је за Взгляд играч и кореограф Михаил Лавровски истичући да не разуме великог уметника и да вероватно постоји нешто иза кулиса...