И предао, и примио дужност

Борис Степанов 14. маја је у Паризу одржана церемонија предаје власти. Шездесет двогодишњи Франсуа Оланд је напустио Јелисејску палату. До излаза из палате њега је отпратио тридесет деветогодишњи Емануел Макрон. Сада је он за следећих пет година постао званични домаћин Јелисејске палате и нови председник Пете Републике. Французи су младом, и не претерано искусном политичару, поверили управу над њиховом земљом, како би он покушао да њихов живот промени набоље. Колико ће господин Макрон успети у томе – показаће време. Сви у Европи одавно знају да Париз никако не успева да се извуче из економских и политичких проблема. У Оланда су се разочарали и финансијски, и политички естаблишмент. Замену су му брзо нашли. У Макрона су уложили колико је требало, посаветовали се са Меркеловом и њеним окружењем, и предали Макрону кључеве Јелисејске палате, уосталом – и читаве Француске, предали их човеку, блиском породици Ротшилд. Сада је све у реду. Најзад може и да се формира чврст савез између Париза и Берлина. Наравно, командоваће Берлин, а Париз ће слушати. То ће изгледати врло пристојно. Никоме неће пасти на памет да случајно изговори да ће од сада Меркелова владати не само Немачком, већ и Француском. У суштини: читавом Европском унијом. Дипломате и новинари ће се потрудити да своје народе убеде да су савремене Немачка и Француска крв од крви европског пројекта, и они не виде да за њих можда може да постоји будућност и изван Европске уније. Европска интеграција мора да се изведе из ћорсокака у који је запала. Меркел ће да буде машиниста, а Макрон њен помоћник. Искусна канцеларка ће у правом тренутку да младом француском лидеру дошапне где је «оштра окука» и како да се избегну непотребни судари са сиромашним комшијама и тако даље. Али не треба још да се заборави да врло много зависи и од расположења Меркелове и њене жеље да осиромашеној, али поносној, Француској, уручи следећу траншу. Главни саветник Меркелове, Зигмар Габриел, био је врло задовољан Макроновом победом на изборима. Он је буквално сијао од радости и одмах је предложио да се формира заједнички буџет за зону евра, заједничке немачко-француске инвестиције у науку, транспортну структуру и онлајн-мреже. Доћи ће и нов европски комесар који ће наизменично да се бави Немачком и Француском. Није искључено ни да ће се Макрон сложити да у Међународном валутном фонду Француска и Немачка имају заједничко представништво. Оланд је био код Меркелове 8.маја где су му направили свечан испраћај уз свеће у најотменијем ресторану. Он је дао свој извештај о петогодишњем раду, обећао да ће када буде требало свом наследнику дати прави савет и вратио се у Париз да преда посао и поверљиве поуке. 15. маја нови домаћин Јелисејске палате је лично освануо у Берлину. То је традиција. За благословом Меркелове одмах после ступања на дужност летео је и Никола Саркози, и већ помињани Оланд пре равно пет година. Могуће је да Макрон, кога сви називају младим «клоном социјалиста» (он је изашао из претходне администрације и више година је био члан социјалистичке партије), неће променити спољнополитички правац Француске. Што се тиче унутрашње поллитике нећемо да гатамо. За Макрона, кога су отровни новинари већ прозвали «Ротшилдова лутка са веселим телећим очима» сада је најважније не само да се навикне на лавиринте власти и кабинете у Јелисејској палати. Мислим да ће он то брзо да савлада. Пред њим су избори за Парламент, и сада је најважније да се одреди прави правац политичког ударца Макроновог тима и тима његових саветника. Врло је вероватно да је Меркел свом новом колеги већ пришапнула шта треба и да му је прописала и рецепт који ће Макрону помоћи да у најкраћем року нађе праве партнере. Јер избори уопште нису далеко – већ 11. јуна. Мора се журити, да се не би случајно изгубили.