ИЗВЕШТАЈ СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА О БАЛКАНУ: ЈАЧА УТИЦАЈ РУСИЈЕ, МОРАМО ОСТАТИ ПРИСУТНИ

Ако би САД окренуле леђа Балкану, постојала би опасност да се те државе окрену Русији, потом и Кини, због чега је круцијално ангажовање САД и ЕУ на Балкану Високи званичник америчког Стејт департмента Хојт Брајан Ји упозорио је да Русија продубљује напоре у покушајима да утиче на политику на Балкану, укључујући и охрабривање мањег ентитета Босне и Херцеговине, Републику Српску, на сецесију. „Етничке тензије на Балкану још једном су почеле расти. Недавно насиље у Македонији подцртва озбиљност њихових политичких проблема. Како је напредак у дијалогу између Србије и Косова у застоју, стабилност на Балкану остаће рањива, а без неопходних структурних реформи. БиХ је у ризику да постане пропала држава. Широм региона национализам је у порасту, а реторика домаћих политичара изразито дијели. Од сузаваца у косовском парламенту, до изазова РС са властима у Уставном суду БИХ, политичари националисти отворено тестирају демократске норме и инстутуције“, навео је Ји. Говорећи пред Поткомитетом за вањске послове у сриједу, замјеник помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију, Ји је поручио да је циљ САД да промивишу мир и стабилност у региону. Ји је као посебно алармантно указао да мање групе оних који не могу или неће да напусте своје матичне државе, усљед економских невоља остају рањиви на изопачене поруке насилног екстремизма. „Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ) и друге насилне групе наилазе на успјех у регрутовању бораца и симпатизера на Балкану. Коначно, Русија интензивно ради на подривању напретка на Балкану. Од отвореног покушаја да подрије Владу у Подгорици, до суптилније подршке сецесионистичкој реторици у Босни, Русија покушава да одврати напредовање према ЕУ и НАТО-у, кад год може“, навео је амерички званичник. „У БИХ, нарочито РС постоји снажан интерес и покушаји Русије да појачају утицај преко Владе РС и путем финансијских, али и преко политичких средстава. Гдје видимо малигни утицај Русије, то је нарочито у охрабривању од стране Руске Федерације јавно, а можемо замислити како тајно, сецесионистичких планова и корака одређених политичара да се одвоје од Босне и Херцеговине, што би било кршење Дејтонског спразума. То би по нашем мишљењу било ужасно дестабилизујуће и вратило уназад дугогодишње напоре и рад на стабилизовању БиХ и њен пут ка ЕУ и НАТО-у, ако се на то одлуче“, указао је Ји. Ји је више пута упозорио на „малигни утицај“ Русије, јер како је рекао, Москва покушава да спријечи повезивање са Западом користећи финансијска и политичка средства. На питање шта су по његовом мишљењу циљеви Кремља у региону, замјеник помоћник америчког државног секретара каже: „Било би веома тешко предвидјети или читати мисли Владимиру Путину, али могу рећи да нам се чини да су на основу покушаја посљедњих мјесеци у регији, тежили повећању утицаја, покушали да их одврате од окретања западним институцијама, ЕУ и НАТО-у, те што је више могуће створити зависност тих држава од Русије“. „По мом мишљењу, ту се не ради о великој стратегији, већ прије опортунистичком приступу, како ослабити одређене владе које теже Западу да би држава постала што је више могуће зависна и пријатељска са Русијом. Ту је и комерцијални интерес, на примјер у енергетској области, да би повећали зависност у Европи и на Балкану о руским изворима.“ Амерички званичник је упозорио да хуманитарни центар Русије у Нишу у Србији врло могуће има за крајњи циљ утицање на формирање јавног мњења. На питање о његовој процјени центра у Нишу, Ји је одговорио: „Веома је важно бити опрезан. Ми имамо нека питања у вези тога зашто Русија покушава да успостави хуманитарни центар у Нишу, и зашто за ту установу тражи посебан статус. Ми не вјерујемо да су намјере чисте. Стога смо савјетовали Србију да поставља тешка питања, зашто им је потребна та установа, зашто траже специјалан статус за њу, и шта ће да раде тамо што се већ не ради у Београду у постојећим сличним установама.“ САД су развиле, како је рекао, више начина да одврате „малигни“ утицај Русије. Фокус је на борби против корупције и владавини права и закона у региону, као и реформама које су камен темељац америчке стратегије. Повећање транспарентности и одговорности влада, помаже у одвраћању руских напора да искористе корупцијску праксу и учине државе више рањивим на њихов притисак. Како је рекао, многе државе Балкана, попут Албаније и Црне Горе, теже дубљој интеграцији у западне институције, као што су Европска унија и НАТО и Вашингтон наставља да их подржава у томе. Остајући ангажовани на Балкану САД осигуравају и сигурност ЕУ и САД. „САД су 21. априла ратификовале приступни протокол Црне Горе и НАТО-а. Улазак Црне Горе у НАТО 5. јуна биће резултат година реформи које су урађене уз помоћ САД и других партнера. Искуство Црне Горе представља јасан примјер да структурне реформе јачају економију и демократију земље, омогућавајући јој да буде бољи и јачи безбједносни партнер и снага регионалне стабилности“, навео је Ји. Када је ријеч о борби против тероризма, Ји је нагласио да у државама региона САД имају снажне партнере, али да им је помоћ потребна. „Изванредна регионална сарадња са Македонијом, Албанијом и Косовом спријечила је планирани терористички напад за вријеме утакмице Албанија – Израел, у Скадру прошлог новембра. Ове нам државе на Балкану могу помоћи само ако су политички стабилне и ако је у региону мир. Настављамо да радимо на томе, али се још мора учинити“, вјерује амерички званичник. О утицају Русије на Балкан говорили су и други панелисти на саслушању у Сенату. КРИТИКЕ НА РАЧУН РУСОФОБИЈЕ Грегорy Микс, потпредсједник и демократски сенатор је критиковао најављене буџетске резове у Стејт департменту јер се, како је навео, плаши шта ће у том случају бити са америчким мјестом у свијету, и шта ће то значити за регион Балкана. “Администрација не даје нашим дипломатама оруђе и људске ресурсе да би дјеловали на дипломатском плану на Балкану на дневној бази. Ако се тиме не позабавимо, вакум ће расти, а у тај простор ће доћи Кремљ који ће искористити проблеме на терену“, казао је Микс. „Млади политички актери и крхке институције под притиском су корупције, незадовољних грађана и других изазова. На неким мјестима постоји ‘веза са Кремљем’. Рећи ћу економским рјечником – ‘лаки новац говори’. Корумпирани руски новац донио је примијетан утицај користећи то, надвијајући истовремено облак над демократијом и транспарентношћу“, навео је Микс. Владе, невладини активисти, као и представници медија морају знати након овог саслушања да смо забринути стањем ствари на Балкану, рекао је сенатор Микс и додао: “Рад Кремља на дестабилизацији ситуације неће проћи непримијећен, али се плашим да, уколико свјесно будемо игнорисали или понеко чак и подржавао такав став, биће опасних посљедица по регион, као и по САД“, рекао је Микс и додао да “не смијемо скренути поглед са Балкана”. Сва питања других сенатора и одговоре Јиа око Русије предсједник Подкомитета Сената за вањске послове, републиканац, сенатор Дејна Рорабахер назвао је русофобијом. „О чему се овдје ради, ово је русофобија. Нема више Совјетског савеза, они су велика сила и имају свако право да покушају да прошире свој утицај утичући на људе у појединим дијеловима земаља, као што ми чинимо. Ми смо свугдје, наша војска је свугдје по свијету, покушавајући да то уради и преко армије чак. И Русија има свако право да покуша да постане утицајна сила, посебно у земљама које се граниче са Русијом“, рекао је Рорабахер, који је оштро критиковао и ЕУ и рекао да је она на силазној путањи и да се распада. ‘САД ПОДРЖАВАЈУ ФОРМИРАЊЕ ВОЈСКЕ КОСОВА, АЛИ УЗ ИСПУЊЕНЕ УСЛОВЕ’ Конгресмен Крис Смит, републиканац, посјетио је недавно са правосудним Комитетом Конгреса Босну и Херцеговину, Албанију, Косово и Македонију, и сагласан је са сенатором Миксом да САД не смију напустити Балкан. Он је рекао да пред тим регионом и даље стоје озбиљни изазови, економски развој, независно провосуђе и борба против корупције и да вјерује да је у најбољем интересу САД да, након што је “Балкан пронашао крхки мир” снажно подржавају реформе, развој и помирење, те одржавање мира у том дијелу свијета. “Ово није вријеме за нас да се повучемо на било који начин, већ да наставимо да разумијемо важност региона и важност наших савезништава у региону, као и саму опасност од остављања простора другима са мање јасним циљевима“, поручио је конгресмен Смит. На питање да ли је оптимиста када је ријеч о помирењу између Косова и Србије Ји је одговорио: „Ја сам оптимиста по питању перспективе за помирење и мир између Србије и Косова. Од 2013. ове двије земље раде на нормализацији односа кроз процес под покровитељством ЕУ, уз снажну подршку САД. И док је напредак успорен и тренутно је болан, ми вјерујемо да се креће у правом смјеру. Више споразума је договорено, а обје владе сарађују, што је прије неколико година за многе од нас изгледало ако не немогуће, онда изузетно тешко. И сада су на агенди споразуми који су у процесу имплементације. Ријеч је о споразумима који ће уредити односе српске популације на Косову са остатком земље“. „Не може се рећи да ће бити лако примијенити те споразуме и да ће то протећи глатко, сигуран сам да ће бити још много ерозије и несагласја и пуно тешког рада, али кључни елеменат који ме чини оптимистичним је то што ЕУ и влада САД остају посвећене да помогну тим двијема државама заједно са другим партнерима да примијене оно што су већ договорили и да иду даље до проналаска дугорочног рјешења.“ САД државе поржавају формирање војске Косова, али када се за то испуне сви услови, појаснио је Ји и то питање. „Ми подржавао напоре да Косово формира армију. Од 2011. смо се договорили са Косовом око стратегије која укључује одређени број корака прије него што трансформише своје снаге безбједности у армију. Та стратегија укључује да се са њом сагласе све стране у Влади, укључујући и српску мањину. За Косово би било боље да из разлога стабилности има све људе у земљи као подршку том кораку прије него што се предузме. Оно што тражимо је да Косово слиједи стратегију око које смо се договорили“, рекао је Ји. УТИЦАЈ СОРОСА НА БАЛКАНУ ПРЕУВЕЛИЧАН На питање у вези навода да је амерички милијардер Џорџ Сорос веома ангажован на Балкану кроз заједничке различите програме са америчком владом, односно питање у које је програме укључен и да ли је то добро, Ји је одговорио да су недавне оптужбе у вези тога да је Соросев Фонд за отворено друштво дубоко инволвиран на Балкану преувеличавање и да напори владе САД и ЕУ нијесу под утицајем нити једног поједница, „па ни Сороса“, већ да је ситуација обрнута и да поједници и невладине организације подржавају оно што ЕУ и САД промовишу у циљу подршке реформама. „Ангажман Фонда за отворено друштво видимо на јачању и промоцији цивилног сектора. Било је неке сарадње са њима и од стране САД и ЕУ на одређеним пројектима, али у много мањој мјери него што било ко мисли“, каже Ји. Предсједник Подкомитета Сената за вањске послове, републикански сенатор Рорабахер је конкретно питао да ли САД заједно са Фондом за отворено друштво Џорџа Сороса имају утицаја у Македонији, односно да ли је амбасадор САД „умјесто већину која је добила изборе, подржавао опструкцију и формирање коалиције“ и помагао да странка која је добила највише не преузме власт и да ли је то тачна процјена. Ји је оговорио: „Не, то није тачна процјена, већ је управо супротно.“ Амерички дипломата је, када је ријеч о помињању “мијешања“, нагласио да Македонија, као и друге државе у региону, жели да се придружи НАТО и ЕУ, и да је зато потребно да испуни одређене стандарде, а САД заговарају владавину права, независно судство и људска права и то није увијек популарно код Влада на власти, па је обавеза САД да их подсјети на важност постизања тих стандарда. На инсистирање сенатора Рорабахера да појасни ситуацију у Македонији, Ји је рекао да су САД, након што је формирана већина у парламенту, апеловале на предсједника Ђорђа Иванова да додијели мандат за формирање владе у парламенту обезбијеђеној већини. Када је ријеч о интересима и ангажовању нове администрације САД на Балкану, Ји је рекао да је то континуитет. Како је изјавио, о политици према Балкану није директно разговарао с државним секретаром Рексом Тилерсоном, али је он упознат са свим плановима, па је подсјетио на његово ангажовање око Црне Горе и НАТО-а. На више пута поновљена питања у вези тога какав ће утицај имати планирана буџетска смањења у Стејт департменту, Ји није успио експлицитно одговорити. Више сенатора је, наводећи све изазове о којима се разговарало, оштро критиковало најављене резове, уз оцјену да би то могло нанијети велику штету, посебно мјестима као што је Балкан. Ако би САД окренуле леђа Балкану, постојала би опасност да се те државе окрену превасходно Русији, потом и Кини, због чега је, закључио је званичник Стејт департмента, круцијално ангажовање САД и ЕУ на Балкану. Извор Радио Слободна Европа, 19. мај 2017. Стандард