Какав је однос грађана Русије према мигрантима?

Последњих двадесет година мигранти на привременом раду су постали неодвојиви део руских градова. Током прошле године у Русију је ушло 16 милиона људи, од тога 12 милиона из Средње Азије (то су бројке које се могу упоредити са становништвом Москве). Њиховим рукама се данас подижу зграде, шири се метро, граде се трговачки центри и путеви. Они раде на највећим градилиштима, 80 метара под земљом, проширују ланце продавница и клиринг компаније.

Муслимани у Москви: Представљају ли они опасност?

Азијати су пети талас радне миграције у Русију после распада Совјетског Савеза. Пре њих су у таласима долазили Украјинци, Азербејџанци, Молдавци и Јермени. Русија је годинама стабилно на другом месту у свету по броју странаца у земљи* (на првом месту су САД). Међутим, скоро сваки други грађанин Русије (67%) доживљава мигранте на привременом раду као најезду са сиромашног Истока коју треба зауставити. Такве податке је објавила прозападно оријентисана невладина организација „Левада центар“ која је у Русији добила статус страног агента. Социолози ове НВО сматрају да нетрпељивост према дошљацима није тренд него уврежено расположење у Русији на које нису могли да утичу ни центри за толеранцију, ни миграциона реформа. Често су узрок томе неки сасвим други фактори.

Илустрација: Алексеј Филипов /РИА Новости

Мигранти као део политике

Азијати нису једини мигранти према којима Руси испољавају нетрпељивост. По том питању су им конкуренција грађани Русије несловенске националности који су дошли са Северног Кавказа. Већи је број Руса који имају негативан став према њима (41%) него према дошљацима из Азије (38%). Током последњих година израженији је нетолерантни однос према Украјинцима, и обрнуто, све је позитивнији однос према мигрантима са Јужног Кавказа. „Украјина не ваља, Грузија ваља“ – то је оно што потпуно илуструје односе Русије према тим државама, сматра Карина Пипија, социолог невладине организације „Левада центар“. „Ми видимо како су се спољнополитички догађаји попут конфликта са Украјином одразили на однос према украјинским мигрантима на привременом раду у Русији“, рекла је она за „Руску реч“. Што се тиче односа према Грузији сада је ситуација далеко боља и то већ има ефекта.

Илустрација: AP

Тема миграната има значаја и у унутрашњој политици, и то великог. „Политичари нису глупи, они користе мигрантски фактор онако како њима одговара и искоришћавају расположење људи“, истиче Пипија.

Током предизборне кампање 2013. године визни режим са земљама Средње Азије био је једна од најјачих програмских тачака опозиционара Алексеја Наваљног. Овај вансистемски политичар је заузео друго место и није постао градоначелник Москве, али је освојио 27% гласова (док је Сергеј Собјањин, који је постао градоначелник, освојио 51%). Ксенофобично расположење у друштву је тада било веома изражено, а већ неколико месеци касније се преточило у масовне протесте у московском насељу Западно Бирјуљово, где је било погрома и сукоба са полицијом (тамо је био велики пијац у коме су радили углавном мигранти). Протесте су медији приказивали пре свега као етнички конфликт. Исте године су социолози забележили највиши показатељ неприхватања дошљака од 2002. године, и он је тада износио 78%.

Протести у Бирјуљову. Илустрација: ReutersУ Русији ће 2018. године бити одржани председнички избори. До тада ће негативан став према мигрантима можда постати још израженији. Пипија сматра да та тема неће бити заобиђена с обзиром да је популарна. Председник Русије Владимир Путин доследно спроводи линију прилично лојалног односа према мигрантима. По његовом налогу се, на пример, припрема закон о адаптацији миграната. Он амнестира мигранте којима је истекао рок да напусте земљу (и даје им могућност да поново уђу у Русију), али уводи додатне државне таксе и позива да се више води рачуна о томе са којим циљем странци улазе у Русију и колико дуго у њој планирају да остану: „Треба решити питање са странцима који су ушли у земљу у безвизном режиму и дуго бораве у Русији, наводно без одређеног циља. Они вероватно имају неки циљ само што држава о томе ништа не зна“. Владимир Жириновски, познати руски парламентарац, представник странке ЛДПР и стални учесник свих председничких избора после 1991. године, предлаже да се питање миграната реши половичним мерама. На пример, да се они протерају али само из мегаполиса, и да се распореде по регионима којима је веома потребна радна снага. Лидер руске несистемске опозиције Алексеј Наваљни предлаже радикалније решавање овог питања. „Ја сам за Средњу Азију, једноставно сам за визни режим. То је нормална, поштена мера“, написао је на Твитеру Наваљни, који је први у земљи почео незваничну предизборну кампању уочи председничких избора, а „радне визе за мигранте“ поново су једна од тачака његовог програма. Додуше, и само учешће Алексеја Наваљног у изборима је засада под великим знаком питања.

Илустрација: AP

Фантомски милиони

Сваки упечатљиви инцидент или трагедија у којој учествују мигранти изазива буру негативних емоција и фобија, било да су то протести у Бирјуљову, или криза са сиријским избеглицама у Европи, или дадиља из Узбекистана која је одсекла главу детету. „’Исламска држава’ мења адресу: терористи-мигранти долазе из Средње Азије“ – са таквим насловом је федерална телевизија НТВ објавила вест после терористичког напада у петербуршком метроу 3. априла 2017. године. „Сви објекти у којима раде мигранти, нарочито у аутсорсингу, тј. клиринг компанијама, грађевинске фирме, итд. – сви су у опасности. У петербуршком метроу су пре неколико година добиле отказ чистачице из Петербурга и запослене су мигранткиње. Све оне личе једна на другу“, писали су грађани. Засада се те фобије могу неутрализовати само неком другом, моћнијом темом (попут сједињења са Кримом).

Илустрација: AP

На јавно мњење није утицала миграциона реформа 2014. године, која је све мигранте обавезала да добију дозволу за рад (а она је прилично скупа) са циљем да се, између осталог, легализује тржиште и подигне ниво толеранције локалног становништва према радној снази из безвизних земаља. Та реформа је заиста смањила број дошљака (према званичним подацима завода за статистику „Росстат“ њихов број је мањи за пар десетина процената, а када је реч о појединим националностима и за преко 40%), али како су показале анкете, грађани Русије то чак нису ни приметили.

„Ништаван је проценат оних који кажу да се број миграната смањио. Фокус групе тврде да им је познато да је потребна дозвола за рад, али кажу да то није довољно. Позитиван однос према идеји увођења строгог визног режима 2016. године је имало 78% испитаника. Другим речима, реформа је спроведена, а људи не сматрају да је сада мање миграната и не односе се боље према њима“, констатује прозападно настројена невладина организација „Левада центар“.

Илустрација: AP

Велику улогу у томе је одиграла економска криза, јер она повећава нервозу. У савременој Русији је Таџик синоним за слабо плаћеног нелегалног радника који је спреман да ради у веома тешким условима. Руси не претендују на таква радна места за тако мале паре, „али они ипак сматрају да им мигранти одузимају посао, једноставно зато што је нижи ниво социјалне сигурности“, сматра Пипија.

Илустрација: Валериј Мељников /РИА Новости

Међутим, ако се остави по страни брига о радним местима (гастарбајтери су заиста веома тражени), онда се може рећи да Русе код миграната највише љути њихова необразованост и то што су способни само за неквалификовани рад (тако мисли већина испитаника, тј. 32%), а такође културна, социјална и језичка баријера. „Осмехују се, али то ништа не значи“, „готово никад не показују права осећања“, „мисле једно, говоре друго, раде треће и увек имају нешто четврто“, „не схватају шта им се говори“, „не умеју да се понашају“, „понашају се као код куће“ – то су најчешће примедбе које се упућују дошљацима, и оне код Руса више изазивају непријатељско осећање него саосећање и разумевање.

Илустрација: Валериј Мељников/РИА Новости

*Према подацима Међународне организације за миграцију

Русија и миграције: Једни одлазе, други долазе...