Ватикан крије истину о Степинцу иза 9 брава
Ј. КЕРБЛЕР ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ ВАЖНИ документи који откривају шта се догађало у време постојања НДХ и откривају улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца и даље су неприступачни, а увид у њих има само врх Ватикана. Ово, за “Новости”, потврђује више чланова Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, основане на иницијативу папе Фрање у циљу расветљавања улоге кардинала Степинца у драматичним догађајима у којима је усташки режим побио ститине хиљада Срба, Јевреја и Рома, те присилио готово 244.000 православаца да пређу у католичку веру. - Чињеница је да су још увек многи документи похрањени у Ватикану и да нису доступни јавности. Може да се претпостави да су међу њима и акти који су 1941. у Рим стигли из Хрватске и били упућени директно Пију Дванаестом. Хоће ли нешто од тога бити доступно члановима комисије, пре свега зависи од одлуке папе Фрање, али и притиска који ће чланови комисије да изврше како би њен даљи рад имао смисла – каже, за “Новости”, високи извор у Ватикану. Саговорник нашег листа, иначе познавалац ватиканских прилика, признаје да је било говора да ће комисија брзо да заврши са радом, али да за сада нема никаквих назнака да ће тако и бити. - Нико не врши притисак на комисију да буде брза код доношења својих закључака, иако је папа све време добро обавештен о темама и учинку разговора – тврди извор нашег листа. НАСТАВАК У ПОДГОРИЦИ НАСТАВАК разговора СПЦ и Римокатоличке цркве заказан је за 7. и 8. јун у Подгорици. Тема ове сесије биће Степинчев живот у време после Другог светског рата, укључујући комунистички прогон. Ово је, како напомињу извори “Новости”, најмање спорна тачка разговора, будући да обе стране признају да је његова одговорност одмеравана политички и идеолошки. Домаћин подгоричке сесије биће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а састанак ће бити искоришћен и за договор о следећим корацима комисије. Како сада стоје ствари, заједничка комисија има највише несугласица око ставова везаних за улогу Степинца у првим годинама рата. Све што се догађало после рата, пре свега на суђењу у Загребу, много мање је спорно. Хрватска страна упорно тврди да Степинац није имао везе са злочинима усташког режима и да је урадио све како би зауставио прогон Срба и Јевреја који је почео одмах након што су Павелићеве хорде ушле у Загреб. С друге стране, документи које је предочила СПЦ јасно указују да су многе ствари контроверзне и да постоје оправдане сумње да је не само знао, већ у неким случајевима и подстицао злочине као што је покрштавање православаца. У такозваној НДХ живело је 1,8 милиона Срба, што је било 26,5 одсто становника. Прогон је почео одмах након што су усташе преузеле власт. Упадали су у станове Срба и избацивали их на улицу. Забрањена је ћирилица, издата наредба о ограничавању кретања, укинут је назив српско-православна вера и замењен термином “грчко-источна вера”. Срби су морали да носе око руку плаве траке, а одмах је почео притисак на православне свештенике и вернике. Павелић је 3. маја 1941. године донео Законску одредбу о прелазу са једне вере на другу која је прописивала регулисала превођење православаца на католичанство. - Сигурно је да ватикански архиви имају веома прецизну документацију баш о том времену и тим поступцима. Познато је и да је Степинац писао папи извештаје, али су они долазили до Ватикана и из других извора. Хоће ли то бити представљено јавности и када ће се то догодити веома је тешко рећи – кажу у Ватикану. www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:667703-Ватикан-крије-истину-о-Степинцу-иза-9-брава