Медени месец у најзатворенијој земљи света

Електронски часопис „Медуза” на руском језику са седиштем у Летонији објавио је репортажу о томе како грађани руског Далеког истока све чешће проводе годишњи одмор у Северној Кореји. „Руска реч” предлаже резиме поменутог чланка. Шта се може очекивати од туристичког путовања у Северну Кореју и колико кошта то задовољство?

Менаџер за маркетинг Александар Головко из Хабаровска (8.000 километара источно од Москве) одлучио је да посети Северну Кореју и да види како тамо заиста стоје ствари. Вратио се одушевљен: „То је као да сте на другој планети, где нема мобилне телефоније и где су људи увек срећни”, цитира Головка Дарја Миколајчук, дописница „Медузе”.

Извор: AFP

Александар, наравно, схвата да је то само једна страна медаље, али следећи одмор он планира да проведе у Масикрионгу, севернокорејском ски-центру отвореном 2014. године. Власти Северне Кореје тврде да је то одмаралиште које се може мерити са другим сличним центрима у свету, јер има 10 ски-стаза и 60 спортских терена. Пансион кошта око 100 долара, али нема много туриста.

Извор: AFP

Туризам и тоталитаризам

Јелена је менаџер компаније која организује туре у Северну Кореју. Она каже да се месечно прода и по пет тура у Масикрионг. Уз ски-аранжмане компанија предлаже руским туристима и голф, планинарење, свадбене церемоније и лов у Северној Кореји. Многи, међутим, још увек мисле да је опасно путовати у ту земљу. Новинарка Надежда Арсенијева прича како је граничар уперио пушку у њеног колегу јер је овај из воза снимао камером кроз прозор.

Извор: AFP

Водич прати туристе где год да пођу, забрањује им фотографисање онога што не треба да се види и спречава их у покушајима да контактирају са мештанима. Али и поред тога Северна Кореја покушава да постане туристички центар Далеког Истока. Јужнокорејски извори кажу да њихов северни сусед планира да 2017. године прими милион туриста, а 2020. године два милиона. Међутим, 2012. године је Северну Кореју посетило само око 4.000 туриста, што је три пута мање него 2014. За грађане Русије као прве суседе важе ниже цене него за остале странце.

Црвени пантеон

По речима Наталије Кочугове, званичне представнице Приморског краја, празници у Северној Кореји су популарни међу члановима Комунистичке партије Русије. Постоје чак и специјални хотели за комунисте. Северна Кореја је земља у којој можете осетити праву снагу комунистичке идеологије. „Људи тамо искрено верују у свога лидера”.

Кочугова је сигурна да у Северној Кореји нема проблема што се тиче безбедности „ако се не понашате као кретен и ако не кршите правила”. Она је такође уверена да је недавно преминули амерички студент Ото Вормбир био благовремено обавештен о томе шта је дозвољено, а шта не.

Извор: AP

У Северну Кореју не долазе само одрасли туристи. Сваке године група руске деце посећује међународни дечији камп Сонгдовон. Једна тура траје две недеље и кошта око 40.000 рубаља (658 долара).

Девојчица Ева је била у том кампу и каже да су тамо руска деца одвојена од севернокорејске, али им је увече било дозвољено да заједно плешу. Поред тога, писали су једни другима цедуље помоћу преводиоца. Многа севернокорејска деца похађају школу у интернатима где нема слободних дана. Ева каже за њих да су веома лепо васпитани и да јој се то много допало.

Извор: AP

Луксузно одмаралиште на обали мора

У Северну Кореју се може доћи и бродом „Man Gyong Bong 92”, који прима путнике у Владивостоку. Марина Огњева је путовала тим бродом у одмаралиште Rajin где је имала седмодневни „all inclusive” пакет аранжман за 30.000 рубаља (494 долара). Она је одушевљена тим путовањем и сада прави видео-блог „Идемо у Северну Кореју”.

„Мени је речено да људи тамо гладују, али ми смо имали одличну храну. Много сам слушала о политичкој пропаганди, али смо ми тамо провели одмор на уобичајен начин”, цитира Марину „Медуза”. „Људи су тамо веома фини”.

Туристичка компанија „Fregat Aero” дели клијентима брошуре о правилима понашања у Северној Кореји. Туриста треба да донесе поклоне за севернокорејске руководиоце – парфеме и козметичке препарате женама и алкохол и цигаре (али не америчке) мушкарцима. Забрањено је фотографисати војна лица, разговарати о религији и говорити да је у Русији живот лепши.

Извор: AP

„Ми смо знали где смо се запутили. Пажљиво смо слушали шта говоре водичи, поклањали смо се споменицима њихових вођа и полагали испред њих букете цвећа који коштају десет евра, мада нас је при крају боравка то доста иритирало”.

И Марија је провела одмор на плажи у Северној Кореји, и каже да су она и њени сапутници били сами на плажи, сунчали се и пливали у мору, и јели су јефтине плодове мора. Није било мобилних телефона ни фабрика у близини, те се чинило да је то идеално место за одмор. Водичи су их, међутим, увек пратили, чак су и ћаскали са њима на плажи. Додуше, у оделима. Нису били баш толико ревносни да улазе и у воду.

„Ми смо схватили да тамо где путујемо на одмор неће бити никакве слободе, али смо увек тежили ка нечему забрањеном”, каже Марија. Једном је видела на плажи севернокорејског дечака и хтела је да му да мало бомбона, али је схватила да је то опасно по њега. Зато је само прошла близу њега и спустила на земљу кесу са бомбонама. Затим је видела да је он брзо узео бомбоне и побегао.

Извор: AP

Сумњиви Силвестер Сталоне

Када је Марија напуштала Северну Кореју цариници су пажљиво проверили њен мобилни телефон. Један официр је у њему видео слику Силвестера Сталонеа са смешном фризуром и натписом: „А шта ако је Сталоне живео у Русији?” Официр се распитивао о „том човеку”, питао је Марију да ли га познаје и да ли има код себе његове филмове. Тражио је америчке филмове у њеном телефону и 40 минута се распитивао о њеним односима са Сталонеом.

Мало касније, када је свима дозволио да седну у воз, ушао је у њихов купе и питао на руском: „Људи, има ли неко можда америчке филмове? Страшно бих волео да их гледам”.

Четири чињенице о односима Москве и Пјонгјанга