Реакције на трагедију руског авиона Ту-154

Путнички авион Ту-154 који припада Министарству одбране Русије срушио се изнад Црног мора 25. децембра у јутарњим часовима, седам минута након полетања. Сви путници и чланови посаде су изгинули. У авиону је била трећина чувеног руског ансамбла „Александров“, тј. готово сви његови певачи и један део оркестра, на челу са уметничким руководиоцем и диригентом ансамбла, генералом Валеријем Халиловом. У авиону је било и девет представника медија, тј. три екипе дописника и сниматеља руских државних телевизија. Била је у њему и Јелизавета Глинка, познатија као докторка Лиза, која је пре само неколико дана добила високу државну награду Русије за помоћ настрадалој деци у ратом захваћеним подручјима Донбаса и Сирије. У Русији је проглашен дан жалости. Изрази саучешћа пристижу из целог света.

„Засада је тешко схватити размере ове трагедије. Ансамбл није обичан колектив. То је наш понос. Њих публика није пуштала да оду са сцене. То јесу били људи у униформи, али они су увек ширили само позитивне емоције. То су били прави професионалци, то је била јединствена симбиоза талената“, рекао је Александар Кибовски, руководилац канцеларије за културу града Москве испред зграде ансамбла „Александров“.

Дан жалости

Ансамбл је кренуо у Сирију да одржи новогодишњи концерт у Алепу, а докторка Лиза да однесе лекове за универзитетску болницу у Латакији. Тугује цела Русија, а са њом и многи људи широм света. Председник Белорусије Александар Лукашенко је рекао да је „та трагедија наш заједнички бол. Белорусија данас тугује заједно са Русијом“. Изразе саучешћа су упутили турски председник Реџеп Ердоган, пољски лидер Анджеј Дуда, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други политичари. Ожалошћени су и уметници, поготово музичари који су својевремено наступали заједно са ансамблом „Александров“. Француска певачица Миреј Матје је изјавила да је „потресена овом трагедијом, која је ожалостила свет музике. Ја сам у великој тузи. Моје срце и мисли су са породицама погинулих у Русији. Ти предивни гласови су велико благо Русије. Тај хор ме је буквално износио на сцену, а сада су се ти златни гласови узнели на небо – у музички рај. То је огромна трагедија“. Италијански певач Тото Кутуњо, који је и сам био позван на ово гостовање и могао се наћи у истом авиону, је истакао да су чланови ансамбла „невероватно лепо певали на италијанском“ и били су „изванредни људи“.

Умрети за живот без рата: Докторка Лиза

У Русији се жалост изражава на свим нивоима, почев од саучешћа највиших државних руководилаца до обичних људи и коментатора на интернету. „Не могу да верујем((( И све време плачем“, написала је на Фејсбуку новинарка „Комерсанта“ Ана Зањина. „#СоболезнованияТу_154 Ишли су у Сирију да честитају нашим војницима Нову годину. То је страшно, пријатељи!“, пише друга интернет-коментаторка Ксенија Бугајова.

У недељу су цео дан људи доносили цвеће пред зграду фонда „Праведна помоћ“ и пред зграду ансамбла „Александров“. Дежурала су возила хитне помоћи, а комуналне службе су чистиле снег да би било места за све који дођу. Једни су лично познавали погинуле, а други су дошли да на тај начин изразе своју жалост поводом смрти људи којима се цела земља поносила.

„Докторка Лиза је милионима људи у целом свету, независно од боје коже и верске припадности, свакодневно уливала наду да се може догодити чудо. Данас, када смо сазнали за страшну трагедију, сви смо се ми понадали у чудо. До последњег тренутка“, написао је трећи коментатор...

У Руској Федерацији је 26. децембар проглашен за дан жалости. Из програма државних канала уклоњене су забавне емисије. Сергеј Шојгу је одлучио да Московско војномузичко училиште добије име Валерија Халилова, а једна болница Министарства одбране ће бити названа именом Јелизавете Глинке. И председник руске републике Чеченије Рамзан Кадиров је најавио да ће дечија клиника у Грозном носити име Јелизавете Глинке.

Дежурни за злурадост

Као што је било после сваке несреће која задеси Русију у последње време, између осталог и после убиства руског амбасадора у Анкари, и овога пута је један број украјинских коментатора, па чак и украјинских званичника, дочекао вест о трагедији са нескривеним задовољством. Док са једне стране грађани Украјине доносе цвеће испред амбасаде Русије у Украјини и деле тугу са руским народом, дотле присталице државног преврата у Кијеву овако коментаришу трагедију: „Каква дивна вест“, „Концерт на дну“ и слично.

Било је и „програмских“ изјава попут коментара Ајдера Муждабајева, заменика генералног директора украјинске телевизије ATR, који је написао: „Жртве никада не жале због губитака у агресорској армији. Ако жртве нису помериле памећу, оне не могу искрено да се ожалосте због пада војно-транспортног авиона министарства одбране нашег непријатеља. ... Грађани Русије који се чуде реакцији Украјинаца вероватно су већ заборавили Крим и Донбас“.

Чувени ансамбл „Александров“ остао без трећине својих чланова

Саветник председника Украјине Јуриј Бирјуков је поводом авионске несреће дошао на идеју да испред амбасаде Русије однесе „флашицу глоговаче“, алудирајући на другу трагедију, у којој се недавно у Сибиру отровало метанолом преко седамдесет људи. „То је најпарадоксалнији парадокс. Житељи суседне хорде стварно не схватају разлоге због којих се ми радујемо смрти 80 војника хордине армије <…> Срушио се авион Министарства одбране Руске Федерације... Имам само једну жељу: да однесем пред амбасаду хорде флашу глоговаче“, написао је саветник Петра Порошенка.

Портпаролка Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова одговорила је Бирјукову на Фејсбуку: „Зар ми да не схватамо разлог због кога се званични Кијев радује смрти 80 војника?!! Ми врло добро схватамо тај разлог и одавно говоримо о њему: у Украјини су на власт дошли људи које подржавају националисти и екстремисти. Ето, то је разлог. Сада ми нисмо једини који га схватамо“.

Мишљење већине Украјинаца сажето је изразио познати украјински блогер Анатолиј Шариј у видео-обраћању: „Глупо је говорити да такве ствари ’не пишу Украјинци’. То пишу људи без ДНК. Какве везе има шта њима стоји у пасошу? То пишу људи без будућности и без прошлости. Зар су тамо страдали некакви припадници казнених експедиција? Не, страдали су обични људи, цивили... Ја бих хтео искрено да се извиним за те људе [Украјинце који су се обрадовали трагедији – „Руска реч“]. Милиони мојих сународника никада тако неће поступити“.

Понижавање људског достојанства

Истини за вољу, и у самој Русији су учињена два покушаја да се изрази злурадост поводом трагедије. Један је био коментар извесне Божене Ринске, за коју кажу да јој је право име и презиме Јевгенија Курицина. „Устанеш ујутру, а оно цео ансамбл ’Александров’... Цео! Да је неке среће, па да је био пун авион новинара НТВ... Зашто баш музичари?! Зашто тако диван ансамбл? Наравно, хвала драгом богу за смрт екипе новинарчића са НТВ, али зашто да умру и остали?“ – то је написала „Божена“, да би затим, после лавине револтираних коментара, избрисала своју поруку.

Други је новинар Аркадиј Бапченко. У цитату задржавамо његову синтаксу и стил: „Не осећам ни саосећање ни жалост. Не изражавам саучешће ближњима. Као што и нико од њих није изражавао. Настављајући да певају и играју подржавајући власт или исто тако посипајући изметом са ТВ екрана и после смрти. Имам само једно осећање: жељу да пљунем“.

Ове две изјаве су изазвале велики револт у свим слојевима руског друштва. Посланик и члан Комитета Државне думе за међународна питања Виталиј Милонов написао је на Фејсбуку да „Бапченку и Курициној (Божени) треба одузети руско држављанство и протерати их из земље, а њихову имовину распродати на аукцији у корист Фонда докторке Лизе и деце из ДНР“. На сајту Change.org је истакнута петиција за одузимање држављанства Божени Ринској, у којој број потписника расте великом брзином. Већ у понедељак увече петицију је потписало преко 26.000 људи. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је на питање да прокоментарише петицију рекао да је дотична изјава „наказна манифестација лудила“, те да је „оправдана најоштрија реакција јавног мњења“. Ринска се затворила у свом стану и не одговара комшијама, које покушавају да „поразговарају“ са њом и снимке постављају на Јутјуб.

Активисткиња Марија Катасонова обратила се писменим путем председнику Истражног комитета РФ Александру Бастрикину са молбом да се спроведе „психолингвистичка експертиза текста и да се на основу резултата донесе одлука о покретању кривичног поступка у складу са чланом 282 Кривичног кодекса РФ за распиривање мржње или непријатељства, као и за понижавање људског достојанства“.

Руска јавност је много мање пажње обратила на изјаву новинара Андреја Лошака, иначе познатог по заштити сексуалних мањина и другим либералним и прозападним ставовима, јер он није отворено вређао успомену на жртве, него је „само“ за њихову смрт оптужио, ни мање ни више, Владимира Путина. Лошак је убеђен да нико не би погинуо да Путин није послао трупе у Сирију. Одговорио му је Станислав Кучер, члан председничког Савета за развој грађанског друштва и људска права: „Може човек бити против Путина, против рата као таквог и конкретно против руске војне операције у Сирији. Може и да не гледа телевизор, и да презире пропаганду. Али не треба се јавно радовати смрти својих сународника (или изражавати своје „неутрално“ мишљење изразима „ма баш ме брига“, „нимало ми није жао“ и тако даље у том стилу)... Боље је једноставно оћутати“.