ECB smanjuje podsticaje
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je danas da će do kraja godine postepeno ugasiti program podsticaja kupovinom obveznica koji je pomogao članicama evrozone u oporavku od Velike recesije i dužničke krize.
ECB je posle sastanka Upravnog odbora saopštila da će program otkupa obveznica biti smanjen na 15 milijardi evra mesečno sa sadašnjih 30 milijardi od oktobra, a da će biti potuno ukinut posle decembra.
Banka je naglasila da će podršku privredi evrozone postepeno povući, navodeći da referentne kamatne stope neće biti podizane s rekordno niskih nivoa makar do leta 2019, a ako bude neophodno ni tada neće biti menjane, preneo je Asošiejted pres.
Dženifer Mekion iz Kapital ekonimiks (Capiral Economics) rekla je da je najava ECB-a da će okončati otkup obveznica u decembru nešto odlučnija nego što su tržišta očekivala, ali da je to ublaženo obećanjem da referentne kamate neće biti menjane više od godinu dana.
ECB je najavila okončanje programa podsticaja dan pošto su Federalne rezerve SAD odlučile da drugi put u godini povećaju referentnu kamatu i predvidele još dva povećenja ove godine.
Centralne banke širom sveta jačnjem njihovih privreda gase podsticaje koje su pokrenule tokom Velike recesije.
Predsednik ECB-a Mario Dragi rekao je da je politika jeftinog novca te banke pomogla stvaranju miliona radnih mesta, s padom nezaposlenost sa preko 12 odsto tokom krize na 8,5 odsto sada.
Odluka ECB-a pokazuje da je uverena u oporavak uprkos sporijem privrednom rastu, navodi AP.
Kraj otkupa obveznica mogao bi da ima široke posledice na tržišta i privredu. Otkup obveznica, kojim je sveže štampan novac upumpan u finansijski sistem, spustio je dugoročne kamate stope vlada i pojedinaca, dok je smanjio prihode štedišama i otežao penzijskim fondovima pošto je smanjio prinose na sigurne investicije.
Taj program je takodje podigao cene akcija. S okončanjem podsticaja, sada bi moglo doći do suprotnog efekta, a konzervativnije investicije bi mogle biti atraktivnije.
Cilj ECB-a je da održava inflaciju na umerenom i stabilnom nivou od nešto ispod dva odsto godišnje. Inflacija u evrozoni na godišnjem nivou u maju je bila na 1,9 odsto, ali je potrebno da ostane na ciljnom nivou i posle povlačenje podsticaja.
Kratkoročne kamate ECB-a na nuli, a kamata na depozite komercijalnim bankama je na minus 0,4 odsto. Negativna kamata je kazna s ciljem da se banke primoraju da pozajmljuju novac a ne da ga čuvaju.