EU negira da je blokirala ulaganja u italijansku infrastrukturu
Evropska unija je danas negirala da je blokirala sredstva za obnovu italijanske infrastrukture posle izjave ministra unutrašnjih poslova te zemlje Matea Salvinija da je urušavanje mosta u Đenovi povezano s budžetskim ograničenjima uvedenim izvan Italije.
Portparol EU Kristijan Špar reagovao je pošto je Salvini kritikovao pravila koja ograničavaju trošenje budžetskih sredstava i povezao ih sa bezbednošću infrastrukture, po urušavanju mosta u utorak, kada je poginulo najmanje 38 osoba.
Špar je rekao da je "došlo vreme da se razjasne neke stvari" i dodao da, prema budžetskom planu EU za period od 2014. do 2020. godine, "Italija dobija oko 2,5 milijarde evra" za investicije u mrežnu infrastrukturu, uključujući puteve, navodi Asošiejted pres.
Dodao je da je Unija u aprilu "takođe usvojila, na osnovu pravila za pomoć članicama, investicioni plan za italijanske autoputeve koji će omogućiti ulaganja u vrednosti oko 8,5 milijardi evra, uključujući i region Đenove".
"Zapravo, EU podstiče investiranje u italijansku infrastrukturu", naveo je portparol EU.
Italijanska vlada je nakon tragedije u Đenovi zatražila od Brisela veći manevarski prostor za finansiranje obnove zastarele infrastrukture, prenosi Rojters.
Potpredsednik Vlade Mateo Salvini je rekao da je potrebno najmanje 40 milijardi evra za poboljšanje zaštite od poplava ili klizanja zemljišta.
Međutim, političko nezadovoljstvo koje je izazvala nesreća u Đenovi, može rezultirati još većim finansisjkim pritiskom na italijansku državu zbog nervoznih kreditora koji poseduju dve hiljade milijardi evra u državnim obveznicima.
Salvinijeva izjava da nakon pomenute tragedije treba preispitati ograničenja EU na italijanski državni deficit, dovela je u sredu do ubrzane rasprodaje obveznica, ali se situacija stabilizovala u četvrtak, mada su kamate i dalje visoke pa se kreditori radije opredeljuju za sigurnije nemačke vrednosne papire.
Bilo koja investicija za poboljšanje infrastrukture može dovesti do povećanja italijanskog budžetskog deficita, što brine Evropsku komisiju.
Gustavo Piga, profesor ekonomije na Univerzitetu Tor Vergata u Rimu, kaže za Rojters da Italija nije uvek pokazivala da joj je infrastruktura na vrhu prioriteta.
Sveukupno, javne investicije su realno pale za 35 odsto od 2007. do 2015, dok su za sedam odsto porasla izdvajanja za plate u javnom sektoru i penzije.
Antonio Brencič, profesor građevine na Univerzitetu u Đenovi, kazao je za državnu televiziju da su se pokazali defekti na mostu već dve decenije nakon gradnje 1967, što potvrđuju i meštani koji žive u njegovoj blizini.
„Tokom 1980-ih delovi cementa su padali i oštećivali parkirane automobile. Postojala je procedura tako što su vozači popunjavali formulare i tražili odštetu“, kaže penzioner Salvatore Lorefiće, koji je radio u skladištu ispod mosta.
Đenova: Operator mosta tvrdi da je redovno kontrolisan