Šef britanske diplomatije: Moguće odlaganje Bregzita
Britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant priznao je danas da će izlazak Velike Britanije iz Evropske unije možda morati da se pomeri ako se pregovori o razlazu otegnu do kraja marta.
Hant je za Bi-Bi-Si (BBC) rekao da će, mada je sada teško znati da li će se pregovori otegnuti do poslednjeg trenutka, možda biti neophodno "dodatno vreme" da se usvoje zakoni.
Hantova izjava je privukla pažnju zato što je vlada premijerke Tereze Mej dosad odbijala da se izjašnjava o pomeranju Bregzita.
Mej: Odlaganje Bregzita neće rešiti ništa
"Mislim da je istina da će nam, ako završimo usvajanje dogovora nekoliko dana pre 29. marta, onda biti potrebno nešto dodatnog vremena za usvajanje ključnih zakona, ali ako budemo mogli da ranije ostvarimo napredak, onda to neće biti neophodno", rekao je Hant.
Njegov komentar je usledio nakon je uticajni Institut za vladavinu prava upozorio da kabinet Tereze Mej nije spreman u slučaju Britanija izađe iz EU bez dogovora. Ovaj institut navodi u većini ključnih oblasti, kao što su zdravstvo i kontrola granica, zvanični London ne može izbeći “ozbiljne negativne posledice”.
“Nije nužno da samo vlada bude spremna, već i poslovna zajednica i građani treba da znaju kako će ove promene uticati na njih te šta je neophodno da čine”, navodi se u izveštaju.
Britanski proizvođači automobila u četvrtak su uputili oštro upozorenje o posledicama Brexita na njihovu industriju, navodeći da će se dve trećine britanske proizvodnje vozila naći u rizičnoj situaciji ukoliko Ujedinjeno Kraljevstvo napusti EU bez sporazuma o budućoj trgovini između dve strane.
Udruženje proizvođača motornih vozila saopštilo je da je ta industrijska grana objavila "crveni alarm" dok se pretnja napuštanja bloka bez sporazuma povećava.
Udruženje navodi da su ulaganja u tu industrijsku granu opala za 46 posto u prošloj godini. Proizvodnja novih vozila opala je za 9,1 posto, na 1,52 miliona vozila u 2018. zbog rastućih briga oko Brexita.
Čelnik udruženja Mike Hawes izjavio da "to nije ništa u poređenju s trajnim posledicama izazvanim prekidom čvrstih trgovinskih veza preko noći, ne samo s EU, nego i s brojnim drugim globalnim tržištima s kojima trenutno slobodno trguju".
Britanski parlament odbio je da izglasa i opciju Bregzita bez dogovora. Umesto toga, poslanici su ove sedmice omogućili premijerki Mej dodatno vreme da pokuša da izdejstvuje kompromis sa Briselom.
Ukoliko se ne postigne sporazum, postojeći trgovinski aranžmani Velike Britanije i EU prestaće da važe preko noći. Tada postoji bojazan o sudbini trgovine hranom, medicinskom opremom i drugim osnovnim zalihama.
Još jedna potvrda da vreme ističe jeste najava odlaganja sednice donjeg doma britanskog parlamenta zakazane za 13. februar, na kojoj bi premijerka Mej trebalo da obavesti poslanike o toku pregovora sa EU.
Deo sporazuma, poznat kao “backstop”, omogućio bi opstanak Velike Britanije u carinskoj zoni kako bi se otklonila potreba za kontrolom granicama.
Pristalice radikalnog Bregzita se pribojavaju da će se Britanija naći u regulatornoj klopki u odnosima sa EU, pa stoga žele da “backstop” bude zamenjen neodređenim “alternativnim aranžmanima”.
Međutim, čelnici EU nisu spremni da preispitaju sporazum o izlasku Britanije.
Predsednik Evropske komisije Donald Tusk je nakon razgovora sa Terezom Mejom napisao na tvitu. “Pozicija EU je jasna i konzistentna. Sporazum o povlačenju nije otvoren za nove pregovore”.