Zaduženi u ’švajcarcima’ nastavljaju protest ispred suda

Udruženje za zaštitu korisnika bankarskih usluga "CHF Srbija" nastavilo je i danas protest ispred Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, odakle, kako kažu, neće otići dok se predstavnici te institucije ne izjasne o problemu sa isplatom kredita u švajcarskim francima (CHF), odnosno dok ne iznesu stav da li su krediti u francima ništavni ili ne.

Rok koji su zaduženi u švajcarcima dali Vrhovnom kasacionom sudu da se izjasni ističe danas, a ako odluke ne bude bilo, najavljena je radikalizacija štrajka. U toku je sastanak tročlane delegacije udruženja „CHF Srbija“ sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, koga je Vlada Srbije delegirala da pregovara sa predstavnicima udruženja.

Ispred Vrhovnog kasacionog suda danas se okupilo znatno više ljudi nego prethodnih dana. Njima se obratila Snežana Pantić Aksentijević. Njena porodica je juče prinudno iseljena iz stana na Novom Beogradu, nakon što je stan u novembru prošle godine prodat na aukciji, kako bi banka naplatila dug iz stambenog kredita u švajcarskim francima.

Ona je sa razglasa poručila da nastavlja svoju borbu.

„Svi smo na istoj strani i nadam se da ćemo istrajati u svojoj borbi, jer još uvek verujem u institucije sistema. Imam nadu da će država nešto da uradi da pomogne nama koji robujemo kreditima u švajcarcima“, rekla je Pantić Aksentijević.

Vrhovni kasacioni sud je 25. marta bio blokiran na nekoliko sati, jer građani zaduženi u švajcarcima nisu dali zaposlenima da izađu iz zgrade. Članovi udruženja su tog dana poslali pismo predsedniku Srbije, premijerki i ministru finansija tražeći hitan sastanak, a Aleksandar Vučić im je tad poručio – spreman je da pogleda njihove probleme, ali on za njih nije odgovoran.

„Korisnicima kredita u švajcarskim francima nije potrebna pomoć već poštovanje zakona i njihova brza i efikasna primena, ista ona koja se primenjuje u Zakonu o izvršenju, kada je gradjanin dužnik prema banci“, ukazalo je Udruženje bankarskih klijenata Efektiva u pismu predsedniku Vučiću.

Protest građana zaduženih u švajcarskim francima počeo je 21. marta ispred Vrhovnog kasacionog suda. Njihovi zahtevi su da se krediti vrate u prvobitno stanje, odnosno da se isključi indeks i da to budu dinarski krediti. Takođe, od Vrhovnog kasacionog suda traže da se ubrza donošenje presuda koje se odnose na kredite građana zaduženih u švajcarskim francima, kao i da se sudi prema praksi Evropskog suda.

Od Vrhovnog kasacionog suda zahtevaju i da se donesu privremene mere kojima bi se onemogućilo da banke zaduženim građanima oduzimaju nekretnine dok su sudski sporovi u toku.

U udruženju podsećaju da je Vrhovni kasacioni sud obećao da će sve te predmete rešiti do 1. oktobra prošle godine, i da će na osnovu toga međustepeni sudovi znati šta treba da rade. To se, ističu u udruženju, do danas nije dogodilo. Takođe, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije predat je Predlog zakona o dinarizaciji svih kredita.

Jedan od članova udruženja, profesor ekonomije Ivica Stojanović koji ima u kredit u švajcarcima,sve vreme protesta štrajkuje glađu ispred zgrade suda.

„Da učinim ono što je poslednje, mislim na štrajk glađu, da me u životu ne grize savest da nisam učinio sve što sam mogao da ne bi moja deca sutra morala i oni da plaćaju. Jer mehanizam je tako monstruozno napravljen, da bi to i unuci i praunuci otplaćivali, dokle dušu ne uzmu“, ističe Stojanović, koji je zbog štrajka glađu 25. marta završio u Hitnoj pomoći, ali je štrajk nastavio.

Iako su od 2016. godine održali niz protesta, a neka od udruženja građana i mesecima kampovali ispred zgrade Vlade Srbije, dogovora sa državom do danas nema. Srbija je, uz BiH, jedina zemlja koja nije rešila problem građana zaduženih u švajcarskim francima.

Presudom Evropskog suda iz 2017. godine u vezi kredita u švajcarskim francima C-186/16 u Rumuniji, potvrđeno je da su finansijske institucije i poslovne banke, bile dužne da potrošače obaveste o svim ekonomskim posledicama i rizicima u vreme kada su takve kredite nudili na tržištu, a što one nisu učinile. Ova presuda bila je istorijska za veliki broj dužnika u evropskim zemaljama koje su pratile praksu Evropskog suda, no Srbija to nije učinila.