Parlamentarni izbori u Španiji
Građani Španije danas glasaju na parlamentarnim izborima čiji je ishod neizvestan, a glavna bitka vodiće se između dve leve i tri desne opcije.
Očekuje se da na trećim parlamentarnim izborima za manje od četiri godine najviše glasova osvoji vladajuća Socijalistička partija premijera Pedra Sančesa, ali je njen ostanak na vlasti upitan.
Ishod izbora gotovo je nemoguće predvideti, a uoči poslednje nedelje kampanje trećina anketiranih birača rekla je da ne zna kako će glasati.
Rezultati ankete koju je sprovela vlada pokazuju da Sančesovi socijalisti mogu da računaju na podršku 30 odsto birača, da konzervativna Narodna stranka ima 17 odsto, stranka desnog centra Građani (Sjudadanos) 13 odsto, levičarska koalicija Ujedinjeni možemo (Unidas podemos) 12 odsto i krajnje desna stranka Voks 11 odsto.
Sve ankete koje su sprovele privatne organizacije takođe predviđaju da će najviše glasova osvojiti socijalisti, prvi put od 2008. godine, ali pošto nijedna lista ne bi trebalo da osvoji 50 odsto glasova, postavlja se pitanje koje partije će formirati koaliciju.
Očekuje se da će antimigrantska, evroskeptična stranka Voks dobiti dovoljno glasova za prelazak cenzusa, što bi bio prvi put od 1982. godine da se krajnja desnica nađe u donjem domu parlamenta. Dobar rezultat Voksa mogao bi presudno da utiče na izglede dve partije desnog centra - Narodne stranke i Građana, da formiraju većinsku vladu.
Sančes, koji je postao premijer pre 11 meseci pošto je parlament izglasao nepoverenje konzervativnoj vladi Marijana Rahoja, pozvao je birače koji su prethodnih godina uskratili podršku socijalistima da još jednom glasaju za tu najstariju špansku partiju kako bi "sprečili tri stranke na desnici da udruže snage".
Idealan scenario za Sančesa bio bi da većinu mesta u parlamentu, 176 od 350 mesta, osvoje njegovi socijalisti, Ujedinjeni možemo Pabla Iglesijasa i umereni baskijski poslanici. Iglesijas je u kampanji otvoreno govorio da želi u vladu sa socijalistima, dok je Sančes u petak rekao da je otvoren za koaliciju s listom Ujedinjeni možemo.
Španski premijer ne želi da ponovo zavisi od podrške katalonskih separatista koji mu nisu bili pouzdani partneri. Oni su u februaru glasali protiv Sančesovog predloga budžeta pošto je on odbio da odobri održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije od Španije.
Izbori u Španiji i kraj dvopartijskog sistema
Suđenje protiv 12 katalonskih separatista
San o Evropi i noćna mora populizma
Pošto španski zakon zabranjuje sprovođenje anketa u poslednjoj nedelji kampanje, trenutno je nejasno da li će dve leve liste imati dovoljno poslanika da formiraju vladu ili će u tome uspeti desne stranke.
Narodna stranka Pabla Kasada najradije bi u koaliciju sa Građanima, a ako bi takvu vladu podržao i Voks, ona bi gotovo izvesno imala većinu u parlamentu. Lider Građana Albert Rivera insistira da njegova stranka može u vladu jedino sa Narodnom strankom.
Kasado, Rivera i vođa Voksa Santjago Abaskal nadmetali su se u oštrom suprotstavljanju separatističkim političarima iz Katalonije, bogatog španskog regiona čiji je neuspešan pokušaj odvajanja od Španije 2017. godine gurnuo zemlju u duboku političku krizu.
Sve tri desne stranke - Narodna, Građani i Voks, optužuju premijera Sančesa da nema dovoljno čvrst stav prema katalonskom pitanju pošto je pokrenuo pregovore sa separatističkim liderima tog regiona.
Te tri stranke udružile su se i porazile Sančesove socijaliste na decembarskim regionalnim izborima u Andaluziji, višedecenijskom socijalističkom uporištu.
Socijalisti i Narodna stranka, njihov tradicionalni rival, osvojili su na izborima 2008. godine u zbiru 82 odsto glasova. Podrška tim strankama koje su 30 godina dominirale španskom politikom pala je na 50 odsto na izborima u decembru 2015. godine. Do toga je došlo pošto je ekonomska kriza koja je pogodila Španiju doprinela jačanju stranke Građani i krajnje leve koalicije Ujedinjeni možemo.
To rasipanje podrške učinilo je španske vlade slabijim i skratilo njihov vek trajanja.
I aktuelna socijalistička i prethodna konzervativna vlada koju je Narodna stranka predvodila od 2016. do 2018. godine, bile su manjinske. Nijedna nije postigla značajne rezultate, niti je bila blizu ostvarenja punog četvorogodišnjeg mandata.
Sančes je bio primoran da raspiše vanredne izbore pošto u februaru nije uspeo da obezbedi podršku za budžet.
Pravo glasa na izborima ima nešto manje od 37 miliona Španaca.