AP: Merkel u Zagrebu dočekuju i podele oko Drugog svetskog rata
Kada nemačka kancelarka Angela Merkel sutra dodje u Zagreb da pruži podršku umerenim konzervativnim kandidatima na predstojećim izborima za Evropski parlament dočekaće je i hrvatske podele oko nasledja Drugog svetskog rata, piše danas agencija AP.
Dok se Angela Merkel bude obraćala na završnoj konvenciji Evropske narodne partije (EPP) u Zagrebu, više hiljada Hrvata okupuće se na Blajburškom polju na jugu Austrije kako bi odali poštu ustaškim vojnicima stradalim u maju 1945.
Skup u Zagrebu, ukazuje američka agencija, jedini je predizborni skup van Nemačke na kojem Angela Merkel učestvuje, u želji da na evropskim izborima podrži vladajuću Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) koja će, kako pokazuju predizborne anekte, 26. maja osvojiti najviše glasova, ispred Socijaldemokratske partije i krajnje desenice.
Merkel se u kampanji suprotstavlja rastu populizma i krajnje desnice u Evropi, ali su hrvatski nacionalisti optimisti da mogu nadmašiti očekivanja i nadaju se da će godišnja komemoracija u Blajburgu zadobiti podršku, navodi AP.
Agencija dodaje da je "za hrvatske nacionaliste Blajburg simbol patnji pretrpljenih posle rata, pod komunizmom, kada je Hrvatska bila deo Jugoslavije".Međutim, kako navodi AP, mnogi u Hrvatskoj se ne slažu sa tom ocenom.
“Nevini ljudi su stradali u koncentracionnim logorima (tokom Drugog svetskog rata). U Blajburgu su ustaške snage kapitulirale i one nisu nevine žrtve”, navodi američka agencija izjavu bivšeg predsednika Hrvatske Stipe Mesića.
Komemoracija u Blajburgu pod pokroviteljstvom hrvatskog parlamenta, pretvorila se u festival ekstremne desnice, navodi AP i dodaje da su antifašističke organizacije iz Hrvatske, Slovenije i Austrije zatražile da dogadjaj bude zabranjen i za sutra su najavile protest.
Koruška Katolička crkva 'neće odgovarati' na reakciju HBK
Austrijske vlasti su od prošle godine zabranile ustaške zastave, crne uniforme i obeležja sa slovom "U" na skupu, a lokalna austrijska katolička crkva odbila je da učestvuje u molitvama na planinama okruženom Blajburškom polju, navodi agencija i citira izjavu predsednika Udruženja antifašističkih boraca Hrvatske Franje Habulina da "svako ima pravo da žali svoje voljene bez obzira ko su bili i kako su završili, ali ni jedna civilizovana evropska zemlja nema prava da učestvuje u komemoraciji zbog pada fašizma".
Komemoracija na Blajburgu održava se u maju, u spomen na stradanje kvinsliških, uglavnom ustaških vojnika, medju kojima je bilo i civila, koji su 1945. hteli da predaju savezničkim snagama, ali ih je britanska vojska izručila jugoslovenskoj.
Skup se održava pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, uz prekid u vreme vlade levog centra koja je ukinula pokroviteljstvo.
Horvat: Fašizam 21. stoljeća je mnogo opasniji
Na Bleiburg bez državnog vrha