Nemački diplomata u Teheranu na razgovorima
Visoki funkcioner nemačkog ministarstva spoljnih poslova je danas otputovao u Teheran da bi privoleo iransko rukovodstvo da nastavi da poštuje nuklearni sporazum iz 2015. uprkos američkom istupanju iz njega i sve većem pritisku na Iran.
Nemačko ministarstvo je saopštilo da će njegov politički direktor Jens Pletner danas razgovarati s zamenikom šefa iranske diplomatije Abasom Aragčijem u pokušaju da spase sporazum koji se postepeno raspada otkako se američka vlada povukla iz njega i ponovo uvela i dodatno pooštrila sankcije Iranu.
Pletnerova poseta sledi i nakon iranske objave da preostale potpisnice sporazuma, Rusija, Kina, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, imaju dva meseca da sastave plan zaštite Irana od američkih sankcija, a da će u suprotnom biti nastavljeno obogaćivanje uranijuma.
"Situacija u Persijskom zalivu i regionu, kao i situacija oko bečkog nuklearnog sporazuma, veoma je ozbiljna. Postoji stvarna opasnost od eskalacije, pa i zbog pogrešnog razumevanja ili incidenta. U ovakvoj situaciji je dijalog veoma važan", saopštilo je nemačko ministarstvo.
Navedeno je da tokom roka koji je Iran postavio i dalje postoji "prostor da diplomatija ubedi Iran da se i dalje u potpunosti pridržava" obaveza i da Nemačka održava bliske kontakte s ostalim zemljama koje se bore da sačuvaju sporazum.
Sporazum iz 2015. je Iranu ponudio ekonomske benefite u zamenu za ograničavanje nuklearnog programa. Iako se više potpisnica trudilo da održi sporazum živim, iranska ekonomija je zbog sankcija upala u ozbiljne probleme a valuta je drastično pala.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u februarskom izveštaju je navela da je Iran nastavio da se pridržava svojih obaveza iako su jasno vidljive frustracije zbog nesposobnosti Evropljana da zaobiđu američke sankcije. Najnoviji izveštaj će biti objavljen uskoro.
Teheran je u ponedeljak saopštio da je učetvorostručio kapacitete za proizvodnju niskoobogaćenog uranijuma, ali je pritom i naglašeno da će obogaćivanje biti vršeno samo do granice dozvoljene sporazumom. Takav uranijum se može koristiti u nuklearnim elektranama ali ne i za proizvodnju nuklearnog oružja.
Međutim, Iran će s povećanjem proizvodnje uskoro najverovatnije preći dozvoljenu količinu zaliha, što bi moglo da dovede do dalje eskalacije.
Tenzije na Bliskom istoku su nedavno pojačane kada su SAD ranije ovog meseca u Persijski zaliv poslale nosač aviona i bombardere B-52, zbog još neobjašnjene pretnje iz Irana.
Vatru na krizu je dodalo još nekoliko incidenata, kao što su sabotaže tankera u vodama Ujedinjenih Arapskih Emirata ili raketa koja je pala nedaleko od američke ambasade u Bagdadu. SAD su za oba incidenta okrivile Iran, ne iznoseći dokaze za optužbe, i evakuisale najveći deo diplomatskog osoblja iz Iraka.
Takođe, šiitski pobunjenici u Jemenu su raketirali saudijske naftovode i u utorak poslali dron s eksplozivom na saudijski aerodrom na kom se nalazi i vojna baza.
SAD i Iran: 'Recite kako se ovo završava'