Pendarovski: Niko u EU se ne protivi pregovorima sa Skopljem
“Ne postoji evropska država, nijedna država članica Evropske unije, niti jedna evropska vlada koja smatra da Republika Severna Makedonija ne bi trebalo da započne pregovore o priključenju do kraja godine”, izjavio je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pendarovski je na predsedničku funkciju izabran pre dva i po meseca, kao kandidat vladajuće koalicije SDSM-a (Socijaldemokratski savez Makedonije) i DUI (Demokratska unija za integraciju).
On je prvi predsednik nakon je što je država pre godinu dana promenila ime u Severna Makedonija, te time rešila spor o imenu sa Grčkom, čime je otklonila najozbiljniju prepreku na putu svojih EU integracija.
Već u junu suočio se sa izazovom koji je proizašao iz odluke Saveta opštih poslova Evropske unije da ne odobri zeleno svetlo otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Međutim, u ministri su obećali da će u drugom polugođu, najkasnije u oktobru, doneti “jasnu i sadržajnu” odluku.
„Moje prve dve posete, nakon što sam stupio na dužnost, bile su u Briselu, gde sam imao sastanke sa najvišim zvaničnicima Evropske komisije i Evropskog saveta. A onda sam posetio Berlin, gde sam imao sastanak sa najvišim nemačkim zvaničnicima, uključujući i nemačkog predsednika (Frank-Valter) Štajnmajera. Od najrelevantnijih mesta, dobio sam uveravanja da je kašnjenje u Nemačkoj iz čisto tehničkih razloga i da ne postoje politički razlozi u pozadini, jer je bilo špekulacija kod nas a i u nekim međunarodnim medijima. Takođe, do sada imam informaciju da trenutno ne postoji evropska država, nijedna država članica EU, niti jedna evropska vlada koja smatra da Republika Severna Makedonija ne bi trebalo da započne pregovore do kraja godine“, kaže Panderovski.
RSE: Diplomatski izvori kažu da je mogući „uslovni datum“ za pregovore. Imate li takve informacije?
Pendarovski: Ne, ne postoji takva varijanta. Ono što se sada desilo umesto u junu, kao što su nam iz Evrope obećali na samitu u Sofiji, bilo je kašnjenje iz tehničkih razloga. Ne bih želeo da govorim o novom odlaganju iz tehničkih razloga, ali to je moguće samo u pravnom smislu i političkom smislu.
RSE: Кada smo kod entuzijazma, kako stoje pitanja između Makedonije i Bugarske? Izrazili ste bliskost sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim. Pre toga ste izjavili da se Goce Delčev deklarirao da je Bugarin, koji se borio za nezavisnu Makedoniju. Nije li ova izjava na neki način podrivanje pregovaračke pozicije makedonskog tima u okviru Mešovite komisije sa Bugarskom?
Pendarovski: Nije, već je jačanje pregovaračke pozicije sa strane jednog od političkih faktora u našoj zemlji. Makedonska javnost treba da zna da je Кomisija istoričara sastavljena od Makedonije i Bugarske pala u ćorsokak. Praktično, došlo je do situacije kad su došli do 19. i 20. veka, da je bugarska strana insistirala, prema mom uverenju iz političkih motiva, da se sve ono što se dogodilo u to vreme pripisuje samo bugarskoj istoriji. Sve aktivisti, svi revolucionari i svi događaji da se definišu kao čisto bugarski. Posle dugog niza konsultacija koje sam imao sa akademicima u našoj Akademiji, sa članovima naše Кomisije, sa istaknutim intelektualcima i nastavnicima istorije na našoj strani, iz Makedonije, zaključio sam da je potreban izvestan politički vetar u leđa našoj strani Кomisije. Jedan politički okvir, a ne konačno ili kompletno rešenje,
Cilj je da imamo zajedničku istoriju
Stevo Pendarovski
već politički okvir u kojem će se eventualno možda održati budući razgovori u okviru te komisije. U suprotnom dobili bi čistu blokadu, što znači da do kraja godine, kao što smo imali godinama iz Atine, jasnu blokadu prema EU i od Sofije. Poslednji sastanak komisije u Skoplju nije bio produktivan, sledeći sastanak je zakazan u septembru. U međuvremenu, oni imaju intenzivnu komunikaciju među članovima komisije, cirkulišu materijali u oba pravca u smislu pronalaženja zajedničke tačke koja je osnovna svrha te komisije, da govori o ličnostima, ne o svima, i da govori o događajima, a ne o svim događajima u ta dva veka. Ti događaji i te ličnosti su podeljeni, nisu samo makedonski, nisu samo bugarski, jer cilj je, ponavljam, da vidimo gde imamo zajedničku istoriju. Da ta istorija ne bude kompletno bugarska, pa mi samo da moramo da to potpišemo, jer to nije cilj Кomisije, a ono što je važnije to nije ni istorijska činjenica.