FHP: Prisilne mobilizacije izbeglica u Srbiji devedesetih

Vojni i policijski organi Srbije u vreme vlasti Slobodana Miloševića tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini sprovodili su masovna prinudna hapšenja izbeglica srpske nacionalnosti iz ovih zemalja i predavali ih Vojsci Republike Srpske i Vojsci Republike Srpske Krajine, saopštili su predstavnici Fonda za humanitarno pravo (FHP), predstavljajući svoj dvanaesti dosije pod nazivom “Prisilna mobilizacija izbeglica” u Beogradu.

Neispričane priče: Prisilna mobilizacija u Srbiji devedesetih

Od izbijanja rata na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a posebno u vezi sa hrvatskim vojno-policijskim operacijama “Bljesak” i “Oluja” u Srbiju je izbeglo oko 200.000 Srba, državljana tih zemalja.

“U skladu sa planom koji je donet na najvišem političkom i vojnom vrhu, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije već tokom 1993. i 1994. godine počeli su da hapse izbeglice, da bi tu praksu intenzivirali od maja 1995, kada kreće sistemska kampanja hapšenja izbeglica koje su se nalazile na teritoriji Srbije i njihovo vraćanje na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine”, podsetila je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo i dodala da su ta hapšenja pripadnici policije sprovodili na teritoriji gotovo cele Srbije.

Sabirni centri u Beogradu i Sremskoj Mitrovici

“Oni su hapšeni na ulici, na radnim mestima, odvođeni su iz svojih kuća, kolektivnih centara, iz kafića, učeničkih domova i sa maturskih večeri. U zavisnosti od toga u kom delu Srbije su uhapšeni, pripadnici policije su izbeglice zatim vodili u dva najveća, kako su ih oni zvali, sabirna centra – u objekat Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, na Zvezdari, dok je drugi sabirni centar bio u Vatrogasnom domu u Sremskoj Mitrovici”, rekla je Žanić i dodala da su nakon nekoliko dana izbeglice predavane vojnim vlastima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine (RSK - delovi Hrvatske tada pod kontrolom Srba).

Na osnovu dogovora između vlasti RSK, RS i SRJ, vojni i policijski organi Republike Srbije su u januaru 1994. godine počeli da sprovode prinudnu mobilizaciju izbeglica. Od maja do kraja septembra 1995. godine, pripadnici MUP-a su masovno hapsili izbeglice iz Hrvatske i BiH, a zatim ih predavali vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama RS i RSK.

Kandić o tretmanu izbeglica nakon „Oluje“: Mogu samo da sagnem glavu i da se stidim

Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao više hiljada izbeglica i vratio ih na teritoriju pod kontrolom Vojske Republike Srpske (VRS) ili Srpske Vojske Krajine (SVK). Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubili su život ili nestali nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Odluka Slobodana Miloševića

Odluci o prislilnoj mobilizaciji i vraćanju izbeglica doprineo je i lično tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević, koji je, kako ga je citirala Ivana Žanić, na 16. sednici Vrhovnog saveta odbrane, održanoj u decembru 1993. godine, tvrdio “da je to čitav jedan korpus vojnih dezertera koji se bave kriminalom po Jugoslaviji, a tamo izbegavaju da brane svoju zemlju. Besmisleno je da tamo idu dobrovoljci, a oni ovde da se šećkaju po Beogradu i Srbiji”, podsetila je predstavnica FHP na Miloševićeve reči.

Meseca dana kasnije, na 17. Sednici Vrhovnog saveta odbrane u januaru 1994. godine, Milošević, kako podseća Žanić, osmišljava plan kako da objasni opoziciji, ali i stranim predstavnicima, prisilnu mobilizaciju, s obzirom da je to bilo kršenje prava izbeglica. Tada je postignut dogovor da Radovan Karadžić, tadašnji predsednik Republike Srpske, i Momčilo Krajišnik, tadašnji predsednik Skupštine RS (obojica posle rata osuđeni za ratne zločine pred Haškim tribunalom), upute zamolnicu tadašnjoj vladi SRJ da njihove vojne obveznike koji se nalaze na teritoriji Srbije vrate u Republiku Srpske i u Republiku Srpsku Krajinu. Time bi se izbeglo da pozivi izbeglicama stižu sa pečatima Vojske SRJ.

Masovna mobilizacija izbeglica sredinom 1995.

Jelena Kolarić, autorka dosijea Fonda za humanitarno pravo, napomenula je da su ovi podaci dobijeni zahvaljujući bazi podataka Haškog tribunala. Podsetila je i na prvu masovnu mobilizaciju izbeglica.

“Prva masovna mobilizacija izbeglica na teritoriji Srbije, sprovedena je od strane vojne policije i delimično od strane MUP-a. Tada je oko 3.000 izbeglica predato na granici vojnim i policijskim organima Republike Srpske, odakle su upućeni na položaje Vojske RS, a istovremeno su predavani i vojnim i policijskim organima Republike Srpske Krajine. U periodu od maja do septembra 1995. godine u Srbiji je mobilisano oko 10.000 izbeglica”, istakla je Kolarić.

Sećanja aktivista: Sličnosti i razlike izbegličkih kriza devedesetih i danas

Fond za humanitarno pravo je naveo da je krajem devedesetih godina u ime prisilno mobilisanih izbeglica podnosio tužbe za naknadu štete protiv Republike Srbije i zastupao 720 ljudi u više od 120 takvih tužbi, pri čemu je većina njih ostvarila pravo na naknadu štete.