Gvaido položio zakletvu usred parlamentarne krize u Venecueli
Lider venecuelanske opozicije i Huan Gvaido i poslanici koji ga podržavaju ušli su u utorak u parlament gde je on položio zakletvu kao samoproglašeni privremeni predsednik te institucije.
"Ovo pokazuje šta se može dogoditi kad smo ujedinjeni", povikao je Gvaido.
Ubrzo nakon toga nestala je struja u zgradi, ali poslanici su nastavili da galame u mikrofone koji nisu radili, proglašavajući Gvaida predsednikom parlamenta.
Gvaido je zatim položio zakletvu, proglasivši se za privremenog predsednika te institucije, jedine institucije pod kontrolom opozicije. Zakleo se "u ime Venecuele" tražeći "rešenje krize".
Venecuela od zlatne groznice do zrna kafe
Građani plaćaju ceh visokih uloga u Venecueli
Poslanik Luis Para, rival Huana Gvaida, pre dva dana se sam proglasio za predsednika parlamenta Venecuele, mesto koje je Gvaido mislio da će ponovo osvojiti.
Opozicija lojalna Gvaidu, kojeg je oko 50 zemalja, među njima i Sjedinjene Države, priznalo za prelaznog predsednika Venecuele, saopštila je da se Para sam proglasio bez glasanja i kvoruma i da to smatra "parlamentarnim pučom".
Opozicija u Venecueli suočena je sa najvećim testom, pošto su poslanici podržani od vlade najavili da preuzimaju kontrolu nad onim što su pristalice Guaida opisali kao poslednju demokratsku instituciju u zemlji.
Guaido je prošle godine bio predsednik Nacionalne Skupštine i koristio ga je kao svoju platformu za sticanje međunarodnog priznanja. Očekivalo se da će u nedelju biti izabran za lidera zakonodavne vlasti, ali je blokiran zajedno s još nekoliko poslanika u parlamentu.
Venecula spada među najveće proizvođače nafte na svijetu, ali je od dolaska Madura na vlast 2013. zemlja zapala u duboku ekonomsku i humanitarnu krizu, što njegova vlada negira.
Osporavani predsjednik Venecuele Nicolas Maduro je preuzeo dužnost predsjednika 2013. godine, nakon smrti Uge Chaveza (Ugo Šavez). On je u januaru prošle godine položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora održanih u maju 2018. godine, koji su bili narušeni bojkotom opozicije i široko rasprostranjenim tvrdnjama o nameštanju glasova.
Kriza je eskalirala nezadovoljstvom građana, a opozicioni lider i predsednik Nacionalne Skupštine, Huan Gvaido se 23. januara sam proglasio za prelaznog predsjednika Venecuele.
Prvo su ga priznale Sjedinjene Države, potom i više latinoameričkih, te veći broj država Evropske unije. Madura pak podržavaju Rusija, Kina, Turska i još nekoliko država.
Nekada bogata nacija, Venecuela se sada suočava sa ozbiljnom političkom i ekonomskom krizom zbog koje je oko četiri miliona građana Venecuele zatražilo azil. Vlada ove zemlje se svakodnevno bori da održi svjetla i da obezbedi vodu za piće.
Pročitajte i ovo:
Novi protesti i sukobi u Venecueli
UN: Jedan od pet zahtjeva za azil dolazi iz Venecuele