Tramp i najava upotrebe vojske: Šta kaže zakon?
Najavu predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da će poslati vojsku kako bi zaustavio nemire širom zemlje zbog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda (Georg Floyd) tokom privođenja, kritikovalo je više guvernera saveznih država.
Deo njih odbacuje Trampov zahtev za upotrebom oštrijih mera protiv demonstranata.
Tako je guverner države Vašington Džej Insli (Jay Inslee) optužio predsednika da “preti Amerikancima sa njihovom vojskom”.
Insli je dodao da “Trampovo divljenje autoritarnim liderima širom sveta ne bi trebalo da mu omogući kršenje tradicije stare 200 godina o upotrebi lokalnih snaga bezbednosti”.
Guverner Nevade Stiv (Steve) Sisolak je negirao Trampovu tvrdnju da Nacionalna garda nije dovoljno učinila, ističući da su dve njene jedinice dovoljne da zaštite stanovnike ove savezne države.
“Predsednik je još jednom krenuo putem podsticanja ratobornosti, rasnih tenzija i izazivanja podela u trenutku kada nam je jedinstvo potrebno više nego ikada,” kazao je guverner Nevade.
Oko 17 hiljada pripadnika Nacionalne garde je raspoređeno u 23 američke države i u Vašingtonu.
Rebulikanski guverner Masačuseca Čarli Bejker (Charlie Baker) i česti Trampov kritičar, kaže da nije iznenađen njegovim potezom.
“Kada je u mnogo navrata u poslednjih nekoliko sedmica zemlji bilo najpotrebnije saosećanje i liderstvo, jednostavno ga nigde nije bilo,” istakao je Bejker.
Tramp je izjavio u ponedeljak veče da ako gradske i vlasti na nivou saveznih država ne preduzmu neophodne mere, “onda ću razmestiti američku vojsku i brzo rešiti problem za njih.”
Tramp najavio upotrebu vojske, guverner Njujorka je odbio
Različito tumačenje zakona
Da bi predsednik SAD mogao da upotrebi vojsku za suzbijanje nereda, trebalo bi da pozove na Zakon o pobuni (Insurrection Act) iz 1807. godine, koji u nekim okolnostima zahteva da guverneri savezni država zatraže od njega da to učini, prenosi BBC pozivajući se na pravne stručnjake.
Međutim, drugi deo zakon ne zahteva odobrenje guvernera ili zakonodavnog tela u situacijama kada predsednik utvrdi da se ne može primeniti američki zakon ili su ugrožena ljudska prava, navodi CNN.
“Istorijski i praktično, takav zahtev guvernera nije nužno preduslov da predsednik upotrebi regularnu armiju za održavanje reda u zemlji,” kazao je za CNN Stiven Vladek (Stephen Vladeck), profesor prava na Univerzitetu Teksas.
Ovaj akt je poslednji put primenjen 1992. godine tokom nereda u Los Anđelesu nakon oslobađajuće presude za četiri policajca koji su napali motociklilstu afroameričkog porekla Rodnija (Rodney) Kinga.
Prethodno je primenjivan 1950-ih godina za sprovođenje rasne desegragacije, kao i 1960-ih zbog nereda u Detroitu.
Kongres je usvojio promene zakona 2006. zbog posledica uragana Katrina kako bi precizirao upotrebu vojske u vreme prirodnih katastrofa, ali je odustao od nekih odredbi jer guverneri nisu hteli da se odreknu svojih nadležnosti.
Istovremeno, drugi zakon koji reguliše ulogu vojske u sprovođenju civilnih zakona (The Posse Comitatus Act and Related Matters: The Use of the Military to Execute Civilian Law), zabranjuje njenu upotrebu za tu namenu, osim ako to ne odobri Kongres ili nije u skladu sa Ustavom.
Međutim, kako navodi CNN, i tu postoji izuzetak u slučajevima pobune i, nakon usvajanja Patriotskog akta zbog napada 11. septembra 2001. godine, terorizma.
Na Trampovo upozorenje da će poslati vojsku reagovao je i njegov najverovatniji protivkandidat na predsedničkim izborima, demokrata Džo Bajden (Joe Biden), ističući da “koristi američku vojsku protiv američkog naroda”.
Pelosi i Šumer o Trampu: Kukavica, slab i opasan
Protesti su se proširili na celu zemlju zbog smrti Džordža Flojda nakon što je policajac Derek Šovin 8 minuta i 45 sek pritiskao kolenom njegov vrat dok je ležao na zemlji tokom hapšenja po prijavi za korišćenje falsifikovanih 20 dolara u obližnjoj radnji u Mineapolisu.
Deo policajaca kleknuo pred demonstrantima u SAD
Majkl Bejden (Michael Baden), jedan od lekara koji su obavili obdukciju na zahtev porodice, rekao je na konferenciji za novinare da je Flojdova smrt prouzrokovana asfiksijom zbog pritiska policije na vrat i leđa.
Nalazi se razlikuju od prvobitne preliminarne obdukcije okružnog medicinskog inspektora, koji nije pronašao ništa „što bi podržalo dijagnozu traumatske asfiksije ili davljenja“.
Šovin je optužen za ubistvo trećeg stepena kao i iz nehata i nalazi se u pritvoru. Trebalo je da bude saslušan u ponedeljak, ali je ono odloženo za 8. jun. Preostala tri policajca koja su učestovala u incidentu optuštena su sa posla, ali protiv njih nije podignuta optužnica.
Džordž Flojd biće sahranjen 9. juna u rodnom Hjustonu.