Procurili dosijei Specijalnog suda za Kosovo ili zastrašivanje svedoka?

U Specijalnom sudu (Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo) u Hagu ne žele komentarisati tvrdnje Udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske (OVK) da poseduje dokumenta Specijalnog suda, sa imenima i adresama svedoka i drugih osoba sa kojima su sarađivali istražitelji tog suda.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je uputila nekoliko pitanja u vezi sa tim portparolki Specijalizovanih veća Angeli Griep, koja je kratko odgovorila: "Nemamo komentar".

I portparol Kancelarije specijalnog tužioca Kristofer Benet (Christopher Bennett) je odgovorio na sličan način: „Kancelarija specijalnog tužioca ne komentariše ovo pitanje“.

Udruženje ratnih veterana OVK-a saopštilo je, naime, 7. septembra na konferenciji za novinare da je u njihove ruke dospelo preko 4.000 dosijea iz Specijalnog suda, pokazujući te dokumente novinarima. Oni tvrde da su im dokumenta, u kojima se nalaze imena i adrese svedoka i drugih osoba sa kojima su sarađivali istražitelji Specijalnog suda, dostavljena anonimno.

Iako iz Specijalizovanih veća nema potvrde, Udruženje ratnih veterana je takođe saopštilo 8.septembra da su istražitelji Specijalnog suda boravili u njihovoj kancelariji u Prištini i tom prilikom preuzeli kopiju ovih dokumenata. Sadržaj tih dokumenata je nepoznat i još uvek se ne zna da li su autentični.

Viola fon Kramon: Specijalni sud je u Hagu iz dobrih razloga

Šta je cilj objavljivanja tvrdnje o dokumentima?

Betim Musljiu (Musliu) iz Kosovskog instituta za pravdu napominje da je objavljivanje ovih dokumenata u javnosti dovelo u rizik sve osobe koje bi mogle da budu uključene u eventualne sudske postupke.

„Ovo je direktan oblik zastrašivanja svih onih osoba koje bi, u bilo kom obliku, mogle biti predmet postupka pred Specijalnim sudom“, kaže Musljiu.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj (Blakaj) smatra da način na koji su ovi dokumenti objavljeni, navodi na to da je glavni cilj bio zastrašivanje svedoka.

„Akcenat je bio na svedocima, kako bi im stavili do znanja da znaju ko su i da znaju (njihove) adrese. Verujem da je to bio način da se zastraše svedoci, ali i da se iskompromituje ugled Kosova ispred Specijalizovanih veća “, ocenio je Bljakaj u izjavi za RSE.

Video: Protest veterana OVK u Prištini zbog Specijalnog suda, 2015. godine:

Betim Musljiu iz Kosovskog instituta za pravdu navodi da bi trebala da bude sprovedena istraga kako bi se saznalo na koji način su ta dokumenta stigla u ruke Udruženja OVK-a. Dodaje i da bi trebalo sprovesti postupak protiv lica kojima je cilj ugrožavanje rada veća, u slučaju da se potvrdi da su to zvanični dokumenti iz Specijalnog suda.

„To je neprihvatljivo, posebno zbog činjenice da se ovo dešava u vreme kada ovaj sud vodi postupak. Postoje optužnice koje je podnelo tužilaštvo na razmatranje i to predstavlja rizik i tendenciju da se u potpunosti kompromituje rad Specijalnog suda“, kaže Musljiu.

Sa druge strane, Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo podvlači da je Udruženje ratnih veterana OVK-a manipulisalo javnošću objavom da poseduje oko 4.000 dosijea sa podacima potencijalnih svedoka u sudskim procesima protiv bivših pripadnika OVK-a.

„Nažalost, međunarodna zajednica i srpska strana godinama unazad ukazuju da se na Kosovu zastrašuju i ucenjuju svedoci. Čak su otišli toliko daleko da su naveli da (svedoci) bivaju ubijeni. I sada ova akcija veterana na neki način potvrđuje te tvrdnje “, kaže Blakaj.

Zaštita svedoka, težak proces

Zaštita svedoka je jedan od najvećih izazova još od osnivanja Specijalnog suda. Glavni razlog što se ovaj sud nalazi u Hagu je da se izbegne mogućnost zastrašivanja svedoka „imajući u vidu da se radi o osetljivim pitanjima i činjenicama da se neki od osumnjičenih u pojedinim delovima kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu“, navodi se u saopštenju Vlade Holandije iz 2016. godine, kada je ovaj sud i formiran.

Specijalizovana veća su četvrti sud koji istražuje navodne ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova. Ove zločine je ranije istraživao i donosio odluke Sud Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK, Međunarodni tribunal u Hagu i Sud misije za vladavinu prava Evropske unije - EULEKS.

Do sada je više stotina bivših pripadnika OVK-a saslušano ispred Specijalog suda u svojstvu svedoka ili osumnjičenih.

Specijalizovano tužilaštvo u Hagu je krajem juna saopštilo da je 24. aprila predalo na razmatranje optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Kosova Hašima Tačija (Hashim Thachi), lidera Demokratske partije Kosova Kadri Veselija (Kadri Veseli) i drugih lica, čija imena nisu objavljena. Sudija ima šest meseci da potvrdi ili odbaci ovu optužnicu.

Do danas u javnosti nijedna optužnica nije potvrđena ili odbačena.

Specijalni sud sa sedištem u Hagu istražuje navodne ratne zločine i druga krivična dela počinjena na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, a na osnovu izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine.

*Priredila Sandra Cvetković