Kurtijeva kandidatura između dva zakona

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu su zakazani za 14. februar ali nakon konačne odluke Ustavnog suda, kojom je osporena legitimnost vlade Avdulaha (Avdullah Hoti) Hotija, pitanje je da li će svi politički akteri imati pravo da učestvuju na njima.

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora je usledilo nakon što je Ustavni sud Kosova 6. januara objavio u celosti odluku kojom je ocenjeno da Hotijeva vlada nije legitimna jer  je glas poslanika Etema Arifija nevažeći, imajući u vidu da je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseci zatvora zbog malverzacija sa subvencijama kada je glasao za izbor vlade. 

Poslanička kandidatura i premijerska funkcija

Takođe, u obrazloženju odluke Ustavnog suda se precizira da osoba koja je pravosnažno osuđena za krivično delo u poslednje tri godine ne može da se kandiduje za poslanika na izborima  niti da ima važeći mandat u Skupštini Kosova. Ova odluka pokrenula je pitanje može li da se kandiduje lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, bivši premijer Kosova.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani ocenjuje da lider Kurti neće moći da se kandiduje za poslanika na parlamentarnim izborima zakazanim za 14. februar.

„Jasno je šta je rekao Ustavni sud“, podvlači Hasani za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Lider Samoopredeljenja, koje je i zatražilo ocenu ustavnosti Hotijeve vlade, i još neki od njegovih stranačkih kolega, su 3. januara 2018. godine osuđeni na uslovnu kaznu zbog bacanja suzavca u Skupštini Kosova. U septembru iste godine Apelacioni sud je potvrdio te  kazne.

Međutim, Hasani objašnjava da Kurti ipak može da bude premijer ako njegova stranka pobedi na predstojećim izborima.

„To nema nikakve veze (sa kandidovanjem za poslanika)”, kaže Hasani i objašnjava da se Ustavni sud prilikom ocene ustavnosti Hotijeve vlade nije bavio pitanjem izbora premijera Kosova, već mandatom poslanika u Skupštini Kosova. 

Zbog toga, ne isključuje mogućnost da i eventualni izbor Kurtija za premijera bude osporen, imajući u vidu da se Vlada bira glasovima poslanika u Skupštini.

U međuvremenu, član rukovodstva Pokreta Samoopredeljenje Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) je navela da će njihov lider Aljbin Kurti biti nosilac liste na vanrednim izborima. A Kurti je poručio da je odluka Ustavnog suda potvrdila da je Vlada Kosova, koju je predvodio Avdulah Hoti, bila „nelegalna i neustavna“.

„Izgubili smo mnogo godina, a ne samo meseci. Ovi izbori nisu preuranjeni, već su odloženi“, napisao je Kurti na svom Facebook nalogu.

Neusklađenost krivičnog i zakona o izborima

Profesor krivičnog prava Ismet (Salihu) Saljihu napominje da pravni okvir na Kosovu nije usklađen i da zbog toga postoje brojne nedoumice oko toga ko sve može da učestvuje u izbornoj trci 14. februara. Ukazuje da je Kurti osuđen na uslovnu kaznu i da mu sud nije oduzeo pravo “da bude biran”.

“Član 63. Krivičnog zakonika kaže da sud ima pravo da liši slobode nekoga da bude biran ako je osuđen za krivično delo. Sud njima nije izrekao ovu dopunsku kaznu. Međutim u Zakonu o izborima piše da neko lice ne može da bude birano ako je osuđeno za krivično delo u poslednje tri godine. Tu imamo nesaglasnost”, napominje Saljihu.

Na iste stvari je u svom obrazloženju ukazao i Ustavni sud Kosova.

“Sud primećuje objašnjenje CIK-a (Centralna izborna komisija) da se presudom Vrhovnog suda od 19. septembra 2017. godine  nikome ne može uskratiti pravo da učestvuje na izborima ako mu takvo pravo nije oduzeto sudskom odlukom, što znači da kandidat mora da bude proglašen krivim pravosnažnom odlukom i da mu je sud izrekao dopunsku kaznu ’oduzimanja prava da bude biran’”, navodi se.

Takođe, Ustavni sud je napomenuo da Zakon o opštim izborima ne zahteva da se osobama osuđenim za krivična dela nužno izriče i dodatna kazna “oduzimanje prava da bude biran”, tako da im se ne dozvoli da se kandiduju na parlamentarnim izborima.

Ustavni sud Kosova je podvukao da se slične situacije moraju izbegavati u budućnosti, te da je neophodna koordinacija nadležnih institucija kada je u pitanju trka na izborima i obavljanje poslaničkog mandata od strane lica osuđenih za krivična dela.

I profesor krivičnog prava Ismet Saljihu smatra da se u što skorijem roku moraju usaglasiti odredbe Zakona o izborima sa Krivičnim zakonikom.

“Krivični zakonik je jači od ostalih Zakona, tako da drugi zakoni moraju da se usklade sa Krivičnim zakonikom. Zbog neusaglašenosti sada dolazi do različitih tumačenja oko toga ko može da učestvuje na izborima”, objašnjava Saljihu.

Inače, građani Kosova će 14. februara po drugi put izaći na izbore za godinu i po dana dok će poslanici u Skupštini  po treći put birati saziv nove vlade.

Poslednji izbori su održani oktobra. 2019. godine nakon što je Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) podneo ostavku na mesto premijera, da bi već u martu 2020. bilo izglasano nepoverenje Vladi Aljbina (Albin) Kurtija. Kosovo tada nije išlo na vanredne izbore već su poslanici u junu glasali za izbor nove vlade na čelu sa Avdulahom (Avdullah) Hotijem, koja je krajem decembra proglašena nelegitimnom od strane Ustavnog suda.