Islamske zajednice u Srbiji skeptične prema vakcini

"Očekujem da će obe islamske zajednice u Srbiji posavetovati svoje vernike da urade ono što je najkorisnije za njihove živote da ih ne gubimo tako jeftino", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

Iako se godinama sukobljavaju, islamske zajednice u Srbiji jedinstvene su kada je u pitanju skepsa prema vakcinama protiv korona virusa. Ona se, prema rečima njihovih predstavnika, odnosi kako na sastav vakcina, tako i na njene "posledice po zdravlje ljudi".

Islamska zajednica podeljena je 2007. godine kada je deo imama formirao Rijaset Islamske zajednice Srbije. Uz ovu, deluje Islamska zajednica u Srbiji, čije je sedište u Bosni i Hercegovini. Ove zajednice se međusobno ne priznaju.

Šta je sporno u vakcini?

Potpredsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Rešad Plojović rekao je za RSE da je ta verska zajednica "uslovno i iznimno dozvolila" vakcinu protiv korona virusa.

"Ukoliko su tačni navodi proizvođača Pfizer da u proizvodnji njihove vakcine nije sadržano ništa životinjskog porekla, pa samim tim ni (svinjski) želatin, onda bi njihova vakcina bila u potpunosti dozvoljena i halal muslimanima", naveo je Plojović.

Predstavnik ove Islamske zajednice dodao je da isto važi i za druge proizvođače "ukoliko iskreno i otvoreno budu rekli da njihova vakcina ne sadrži elemente svinjskog porekla", životinje koja je muslimanskim vernicima zabranjena za konzumiranje u ishrani.

Predstavnik druge, Islamske zajednice Srbije, Muhamed Demirović rekao je za RSE da je njihov "savet vernicima da ne žure sa konačnom odlukom da li da prime prime vakcinu".

"Mislim da treba sačekati određeno vreme jer ćemo možda uskoro raspolagati sa jasnim i preciznim informacijama koje će nam pomoći da donesemo jasan i precizan stav po tom pitanju", navodi Demirović, koji je zamenik sandžačkog muftije.

Predstavnici obe islamske zajednice dodali su da bi "vakcina bila prihvatljiva ukoliko je svinjski želatin prošao proces transformacije, odnosno ukoliko je tokom proizvodnje leka izgubio prirodna svojstva".

Da li je zdravlje iznad verskih pravila?

Za razliku od Muhamed Demirovića, Rešad Plojović rekao je da njegova islamska zajednica prihvata mogućnost vakcinacije i ako ovi uslovi ne budu ispunjeni.

"Ukoliko je, kako tvrdi struka i nauka, ova vakcina jedini lek i ne postoji mogućnost biranja drugog ili čistog leka onda je u takvoj situaciji muslimanu dozvoljeno da upotrebi takvu vakcinu kako bi se na taj način sačuvalo zdravlje, odnosno spasili ljudski životi", rekao je Plojović.

Tema sastava vakcine protiv korona virusa otvorena je i u Islamskoj zajednici u Bosni i Hercegovini (BiH), u čijem je sastavu Islamska zajednica u Srbiji.

Iako je naveo da "ne posjeduju relevantno znanje o vakcinama protiv COVID-19, niti o njihovom sastavu", Mustafa Prljača, savetnik reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića je 29. decembra uputio poruku sličnu Plojovićevoj.

"Ako muslimani imaju na raspolaganju samo lijek koji je pomalo sporan, a nemaju drugoga načina da zaustave bolest, načelan stav islama je da nužne stvari čine da i one zabranjene stvari postaju dopuštene", rekao je Prljača za RSE.

Dileme oko vakcina pojavile su se najpre u Indoneziji kada su verski lideri reagovali, traživši pojašnjenja da li su vakcine dozvoljene za upotrebu prema islamskom zakonu.

Da li vakcine protiv korona virusa imaju želatin?

Kako je objašnjeno iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu (ECDC) bolesti, želatin se u neke vakcine dodaje kao stabilizator da bi se aktivni sastojci zaštitili od razgradnje tokom proizvodnje, transporta i skladištenja.

Na stranicama američkih proizvođača Pfizer i Moderna, kao i britanske AstraZenece navodi se da njihove vakcine protiv korona virusa ne sadrže svinjske komponente. I prema podacima na zvaničnim stranicama američkog Centra za kontrolu bolesti i britanskog Nacionalnog zdravstvenog servisa, ove tri vakcine nemaju svinjski želatin.

Sastav ruske i kineske vakcine Sputnik V i Sinopharm nije poznat.

Ovih pet proizvođača nalazi se u ponudi na portalu Vlade Srbije eUprava putem kojeg građani od 11. januara (od 14. januara i telefonom) mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju, te da izaberu koju vakcinu žele da prime.

Vakcinacija u Sandžaku

U domovima zdravlja u Beogradu, odakle je stigao najveći broj prijava, 15. januara počela je vakcinacija prvih hiljadu građana, starijih od 75 godina, a dan kasnije trebalo bi da počne i u drugim gradovima Srbije.

Iako nema zvaničnih podataka koliko se ljudi prijavilo za vakcinaciju u regionu Sandžaka na jugozapadu Srbije, gde živi većinsko bošnjačko stanovništvo, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek očekuje interesovanje građana, uprkos skepsi verskih lidera.

"Imam pozitivne vesti da smo već 200 doza uputili u Novi Pazar gde se vakcinisalo 200 zdravstvenih radnika, kao i da je Zavod za javno zdravlje tražio još količina Pfizera, a tu očekujemo da će potraživati i Sputnik i kinesku vakcinu koja bi trebalo ovih dana da dođe", rekao je on.

Mirsad Đerlek je pre prelaska u Ministarstvo zdravlja bio koordinator Opšte bolnice u Novom Pazaru.

Iskustva Novog Pazara u koroni

Ovaj grad u Sandžaku bio je tokom jula 2020. jedno od najvećih žarišta korona virusa u Srbiji. Opšta bolnica je tada pretvorena u regionalnu COVID zdravstvenu ustanovu za prihvat pacijenata i iz drugih okolnih mesta, a ispomoć lekarima i medicinskom osoblju upućena je iz drugih gradova Srbije, te iz susedne BiH. Grad je bio izlepljen umrlicama.

Bez obzira na krizu kroz koju je prošao region Sandžaka, predstavnici islamskih zajednica su uz sastav vakcina, skeptični i po pitanju njenih "posledica po zdravlje građana".

"Ova dilema je možda mnogo veća od ove prve", rekao je za RSE zamenik sandžačkog muftije Rijaseta Islamske zajednice Srbije Muhamed Demirović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, koji je i sam bolovao od COVID-19, podseća da je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije krajem decembra izdala seftifikat o bezbednosti upotrebe vakcina Pfizer i Sputnik, nakon što su prve doze ovih proizvođača stigle u zemlju.

"Ako oni daju saglasnost i sertifikat da su vakcine bezbedne, tu ne treba imati dilemu da li primiti vakcinu ili ne. Zaista nikome ne bih poželeo ono što sam ja preživeo i jedva ostao živ", rekao je Đerlek.

On unkazuje na problem dezinformacija i teorija zavere koje u Srbiji, kao i u svetu, prate pandemiju korona virusa i pojavu vakcina.

"S obzirom da se svaki dan bombarduju dezinformacijama, potrebno je što više razgovarati sa ljudima i objašnjavati da je vakcina zaista bezbedna i potpuno bez ikakve štete za naš organizam", naveo je Đerlek.

Podsećajući da su vakcine počele da se proizvode u 18. veku, on je dodao da su dokazale svoju vrednost i spasile milione života.

Vakcinacija političara

Imunizacija stanovništva u Srbiji iz prioritetnih grupa (zdravstveni radnici i korisnici domova za stare) zvanično je počela 24. decembra.

Uz epidemiologe i državne zvaničnike, koji su javno primili vakcinu kako bi ukazali građanima na njihovu bezbednost je i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić.

On je 12. januara primio Pfizer vakcinu upravo u Novom Pazaru.

"Nisam se odlučio da apelujem, već da ličnim primerom dokažem da smatram da je to dobro, korisno i poželjno i da na taj način prenesem poruku na ljude na koje imam uticaj. Verujem da je ovo jedno od najvećih civilizacijskih dostignuća i jedini način efikasne prevencije u borbi protiv COVID-19", rekao je Ljajić za RSE.

Ljajić navodi da bi vakcinu trebalo da prime svi ljudi iz sveta politike, kulture, sporta i drugih sfera, koji imaju uticaj na građane.

"Ako čitava medicinska struka i svi važni autoriteti apeluju, pozivaju, govore o značaju vakcinacije, ne znam šta je sledeći korak osim ličnih primera. Glavni motiv trebalo bi da bude činjenica da su milioni ljudi u svetu stradali zbog ove bolesti. Ako već nije, onda da pokušamo da svako ko ima neki uticaj na ljude, to vlastitim primerom pokaže", rekao je Ljajić.

U Srbiji je od posledica korona virusa do sada umrlo 3.708 ljudi dok je u svetu taj broj dostigao skoro dva miliona.

Pročitajte više:

Mapa širenja korona virusa

Preporuke za život u vrijeme pandemije