Srbija do vakcina preko Ujedinjenih Arapskih Emirata

Nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se u Srbiji izgraditi fabrika kineskih Sinofarm (Sinopharm) vakcina protiv korona virusa, u saradnji sa Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), detalji dogovora nisu poznati – od vrednosti projekta do lokacije.

Da li je Srbija u nabavci i transportu vakcina do sada na bilo koji način sarađivala sa Emiratima, Radio Slobodna Evropa nije uspeo da potvrdi jer odgovor na to pitanje nije stigao iz Predsedništva i Vlade Srbije, a nije nam odgovorila ni Ambasada UAE u Beogradu.

Zašto se o kineskoj fabrici saznaje iz Emirata?

"Gotovo neverovatno", opisao je Vučić vest koju u zemlju donosi iz Emirata gde je boravio u poseti 11. marta.

Nakon sastanka sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Zajedom el Nahjanom, novinarima je rekao da je postignut dogovor o izgradnji fabrike, ali nije navodio detalje.

"Narednih dana, u roku od dve nedelje, napravićemo to i javno, i za potpisivanje. To će biti potpuno grinfild (vrsta investicije u kojoj se posao počinje od početka, bez prethodne infrastrukture, prim.aut.), nova fabrika za vakcine", rekao je Vučić 11. marta za Radio-televiziju Srbije.

Stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović nije iznenađen što je vest o izgradnji fabrike kineskih vakcina došla iz UAE.

Treba podsetiti da je reč o zemlji koja je tokom pandemije pokazala i kao "igrač" u "diplomatiji vakcina" – odnosno transportu i donaciji vakcina u zemlje Bliskog Istoka i Afrike.

"Koja je motivacija Emirata? Prvo da se oslobode epidemije, jer su vrlo zavisni od toga da cela ekonomija na planetarnom nivou funkcioniše – i zbog izvoza goriva i pružanja usluga (poput turizma). Ali je ovo i jedna vrsta ambicioznog prodora na svetsku biotehnološku utakmicu gde su oni ostvarili savez sa kineskim kompanijama koje se već time (proizvodnjom vakcina) bave", navodi Dautović.

"Ključnu" ulogu u saradnji UAE sa kineskom kompanijom Sinofarm, prema rečima Dautovića, igrala je emiratska "Grupa 42" - kompanija specijalizovana za veštačku inteligenciju, sakupljanje podataka i računarsku tehnologiju 21. veka.

"Ta kompanija je osnovala svoju podfirmu – G 42 Healthcare (zdravstvena zaštita) koja je bila ključna u procesu vakcinacije u Emiratima. Oni su napravili aplikacije kojima su savršeno pratili šta se dešava, omogućili su vakcinisanima da javljaju bilo kakve promene i simptome. Emirati su jedna od država koja je ostvarila ogromnu prednost zahvaljujući upravo tom sistemu", objašnjava Dautović.

Inače, Ujedinjeni Arapski Emirati su učestvovali u završnoj trećoj fazi kliničkog ispitivanja kineske Sinofarm vakcine i prvi su tu vakcinu odobrili za upotrebu, čak i pre Kine. Od kraja decembra 2020. godine, Sinofarm se koristi za masovnu vakcinaciju u UAE, a Emirati su trenutno druga država na svetu po broju vakcinisanih stanovnika protiv korona virusa.

Najveći broj stanovništva UAE je, baš kao i u Srbiji, vakcinisan kineskom vakcinom. Sinofarm nema dozvolu Evropske agencije za lekove, a Svetska zdravstvena organizacija je u postupku testiranja ove vakcine.

Prema informacijama koje je u medijima izneo Aleksandar Vučić tokom posete Abu Dabiju, 1. aprila bi u Emiratima trebalo da počne proizvodnja Sinofarm vakcina, što će, kako je ocenio, za Srbiju značiti da može da dobije još više doza tog proizvođača.

Do sada je u Srbiju stiglo dva miliona doza kineskog Sinofarma, a potpisan je ugovor za isporuku još dva miliona doza.

'Brzi' dogovor, detalji nepoznati

O vrednosti projekta fabrike vakcina u Srbiji, predsednik Srbije je govorio u "zagonetkama". Vučić je 13. marta izjavio da "fabrika neće mnogo da košta, a vredeće više nego deset aviona lovaca, koji su 12 puta skuplji".

Vučić je iz Emirata najavio i da bi proizvodnja vakcina trebalo da počne od 15. oktobra tekuće godine, te da će se u Srbiji praviti "prvo bočice, a zatim i kompletna tečnost", da izgradnja fabrike počinje "u narednih mesec dana".

Ocenio je će Srbija po početku proizvodnje imati velike količine vakcina i za sopstvene potrebe i za region, kao i da nije očekivao da će dogovor biti postignut "ovako brzo".

"Nećemo imati previše tehničkih problema, jer je ovde najveći ekspert koji je radio za Kineze, a sada je u UAE zadužen da se to sprovede u delo, čovek koji je napravio najbolji plan vakcinacije, ali i kompletne borbe protiv kovida, za šta dobija sada priznanja širom sveta", dodao je Vučić.

Mirko Dautović ističe da Emirati učešćem u izgradnji fabrike vakcina razmišljaju "na duge staze".

"Da imaju biotehnološko postrojenje, fabriku, na Balkanu, u Evropi. Ostvaruju jednu vrstu prisustva u Evropi...To nije veliki trošak za njih (UAE), to je za njih odlična investicija", navodi Dautović.

Po povratku u Beograd iz UAE, predsednik Srbije održao je sastanak sa ambasadorkom Kine u Srbiji Čen Bo, a u saopštenju je ocenjeno da bi proizvodnjom Sinofarm vakcina Srbija "dugoročno i strateški obezbedila redovno snabdevanje vakcinama" i da će fabrika biti izgrađena "u skladu sa najvišim svetskim standardima".

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, član delegacije Srbije u poseti Emiratima, rekao je da će država Srbija obezbediti "samo zemljište i infrastrukturu", a da će da će fabriku graditi kompanije iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ne navodeći njihova imena.

Više detalja o fabrici nije saopšteno ni nakon susreta ambasadora UAE u Beogradu Mubareka el Dehrija sa predsednicom poslaničke grupe prijateljstva Srbije i Emirata u republičkoj Skupštini Jelenom Žarić Kovačević.

Ambasador UAE je, kako se navodi u skupštinskom saopštenju, pohvalio Vladu Srbije i rukovodstvo na uspešno sprovedenoj vakcinaciji i dodao da je Srbija izabrana da se u njoj proizvodi Sinofarm vakcina, jer je prepoznata kao "stub stabilnosti u regionu".

Šta je još nepoznato o budućoj fabrici?

Nemanja Nenadić, iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija, ističe da fabrika vakcina može biti dobar poslovni poduhvat, ali da se javnosti mora saopštiti mnogo više podataka.

"Za početak, nije jasno na koji će način država Srbija učestvovati u tom poslu i da li će uopšte učestvovati. Ili će zainteresovane kompanije, bilo iz Kine ili Emirata, doći ovde kao bilo koji drugi investitor da ovde podignu firmu i uspostave proizvodnju", navodi Nenadić.

Zbog toga, napominje, ne zna se da li ovaj posao Srbiji donosi neke rizike ili samo koristi.

"A opet ne znamo kakve bi tačno koristi mogle da budu u pitanju, osim pretpostavke zapošljavanja nekih domaćih stručnjaka za tu oblast", smatra on.

Pozivajući se na primere poslovanja Srbije sa UAE i Kinom, Nenadić ukazuje i na još jedan potencijalni problem – da svi podaci o fabrici ne budu dostupni javnosti:

"Vlada Srbije se (u prethodnim slučajevima) pozivala na to da postoji međudržavni sporazum koji reguliše saradnju Srbije sa drugim zemljama, između ostalog upravo i sa Emiratima i sa Kinom, i onda su preskakane procedure koje postoje u zakonima… tako da su mnogi podaci u vezi sa poslovanjem sa firmama iz tih zemalja ostali skriveni do dana današnjeg", podseća Nenadić.

Odakle vakcine stižu u Srbiju?

U Emiratima su odobrene ukupno četiri vakcine, iste koje se koriste i u Srbiji, što obe države svrstava u sam vrh po broju odobrenih vakcina različitih proizvođača.

UAE i Srbija se nalaze na listi zemalja u kojima je, pored Sinofarma, odobrena i ruska vakcina Sputnjik V. Emirati su prošle godine učestvovali u trećoj fazi ispitivanja ove ruske vakcine. Sputnjik V još nema dozvolu Svetske zdravstvene organizacije, u Evropskoj agenciji za lekove je u procesu testiranja.

Evropska komisija bi 'trebala početi pregovore o kupovini Sputnika V'

Mađarska odobrila i drugu kinesku vakcinu protiv COVID-a 19

Slovački premijer spreman na ostavku zbog narudžbe vakcine Sputnik V

Kineska kompanija Sinofarm i Ruski direktni investicioni fond (RDIF) koji finansira razvoj i proizvodnju Sputnjik V vakcine nisu odgovorili na upit RSE o načinu distribucije vakcina u Srbiju.

Zbog čega su Emirati "logistički centar"?

Ujedinjeni Arapski Emirati su u svetskim medijima označeni i kao ključni logistički centar za distribuciju vakcina. Agencija Asošiejted pres (The Associated Press -AP) u februaru je pisala o centru u jednom od sedam emirata - Dubaiju, nazvanom "Savez za logistiku za vakcine"(Vaccine Logistics Alliance).

Sličan mehanizam distribucije od novembra 2020. godine postoji i u Abu Dabiju, pod nazivom "Hope Consortium" (Konzorcijum "Nada") – osnivači su, pored ostalih, avioprevoznik Etihad, luka u Abu Dabiju i ministarstvo zdravlja. Na sajtu gde nude svoje usluge, pod sloganom "svet nije bio spreman, ali mi zajedno jesmo", navode da je njihova misija da do kraja 2021. godine izgrade kapacitete za dostavu 18 milijardi doza vakcina širom sveta.

Mirko Dautović ovo opisuje kao strategiju kojom UAE žele da postanu glavno transportno čvorište i pomorskog i avio saobraćaja u budućnosti.

"Ogromni aerodromi u Abu Dabiju i Dubaiju i ogromne luke, to sve služi da se Emirati čvrsto pozicioniraju da u toku 21. veka budu nužno stajalište na tom novom 'putu svile', bilo pomorskom, kopnenom ili vazdušnom, koje će povezivati Kinu, Japan, Indoneziju i Indiju sa oblastima Evrope, Bliskog istoka i Afrike", objašnjava sagovornik RSE.

Koja je cena vakcina?

Ugovori o nabavkama vakcina i medicinske opreme u Srbiji tokom pandemije su tajni. Jedine šture informacije javnost dobija iz izjava zvaničnika, uglavnom predsednika.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti podseća da je Vlada Srbije još sredinom marta 2020. godine sve nabavke koje se vrše u vezi sa pandemijom proglasila kao poverljive, "pri čemu nije jasno ni po kom pravnom osnovu je to učinjeno, jer je i sam zaključak vlade o određivanju tajnosti takođe poverljiv dokument".

"Ono što posebno upada u oči kada je reč o ovoj tajnovitosti, jeste činjenica da Srbija nipošto nije jedina zemlja koja se suočava sa pandemijom i vrši takve nabavke, ali odskače to što je Srbija jedna od retkih koja apsolutno sve podatke o tim nabavkama drži u tajnosti", ukazuje Nenadić.

Primera radi, za kineske Sinofarm vakcine, Vučić rekao da ih je nabavio "ispod cene" ne precizirajući iznos, a da će građani Srbije kad budu videli cenu "spomenik da mu podignu".

Putevi Fajzera i AstraZeneke 

I u Srbiji i u Emiratima odobrene su i dve vakcine koje imaju dozvolu evropskog i međunarodnog regulatora - američko-nemačka Fajzer/Biontek (Pfizer/Biontech) vakcina i švedsko-engleska AstraZeneka (AstraZeneca) razvijena u saradnji sa univerzitetom Oksford.

Iz kompanije Fajzer za RSE odgovaraju da se vakcine do Srbije uglavnom direktno distribuiraju iz mesta Purs u Belgiji, gde se nalazi Fajzerova fabrika, ali da se koristi i distributivni centar u Karlsruheu u Nemačkoj.

"Koristimo drumski i vazdušni saobraćaj, preko naših glavnih partnera prevoznika. Kroz ovaj pristup, možemo širom sveta da direktno isporučujemo vakcine sa Fajzerovih lokacija do tačke upotrebe u roku od tri dana", navodi se u odgovoru.

Dodaju i da Fajzer/Biontek vakcine ne nude na privatnom tržištu i da su u ovoj fazi pandemije ugovori o snabdevanju sklopljeni sa nacionalnim vladama.

Iz kompanije AstraZeneka naveli su da je prva, i do sada jedina, pošiljka vakcina protiv korona virusa u Srbiju stigla iz Instituta za serume u Indiji (SII).

"Svaki lanac snabdevanja je razvijen uz investicije određene zemlje ili međunarodne organizacije na osnovu sklopljenih sporazuma o snabdevanju", stoji u odgovoru AstraZeneke.

Takođe, naveli su da je trenutni fokus kompanije da ispuni svoje obaveze prema državama i međunarodnim zdravstvenim organizacijama što je pre moguće, tako da ne postoji prodaja ili distribucija vakcina "trećim stranama", odnosno privatnom sektoru.

Kada je prvi put stigla pomoć iz Emirata?

Na početku pandemije COVID-19, dve nedelje nakon što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" stigla je medicinska pomoć iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Delegaciju Srbije koja je dočekala avion 29. marta 2020. predvodili su ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Kako je saopšteno tada iz ministarstva odbrane, u avionu iz Abu Dabija je bilo deset tona medicinske opreme. Pobrojano je koliko je maski, rukavica i zaštitnih odela stiglo, ali vrednost pošiljke nije saopštena.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin tada je ocenio da se donacijom "opredmetio dogovor" predsednika Vučića i šeika Mohameda bin Zajeda el Nahjana.

Vulin je poručio da će "Srbija uvek pamtiti i dobro i zlo i svakome vraća baš ono što je zaslužio". Zato Emirati, kako je istakao, "imaju razloga da se u godinama koje dolaze raduju prijateljstvu sa Srbijom, koju su zadužili i koja ima razloga i obavezu da dobro uzvrati".

Drugi avion sa doniranom medicinskom opremom iz UAE u Beograd je stigao u "trećem talasu" pandemije, 25. decembra 2020. Tada je pored ministara zdravlja Zlatibora Lončara i odbrane Nebojše Stefanovića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Bratislava Gašića, avion dočekao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je tada istakao da je u pitanju "lična pomoć šeika Mohameda bin Zejeda el Nahjana" višemilionske vrednosti i da je "dovoljna za jednu celu COVID bolnicu".

"Stvarno su nam mnogo poslali, nisu se ljudi štedeli", rekao je Vučić, dodajući da je to pomoć koja Srbiju ne košta ni dinara i da je i prevoz organizovao "veliki prijatelj Srbije šeik Mohamed".

Uz nabrajanje da je stiglo "mnogo najkvalitetnijih mašina i veoma skupih naprava", Vučić je ocenio i da "nije bilo šanse da ostanemo bez aparata i lekova pored ovakvih prijatelja". Ipak, tačnu vrednost donacije nije saopštio.

Treća pošiljka medicinske pomoći iz UAE stigla je u Beograd 12. marta, u vreme dok je Vučić boravio u zvaničnoj poseti Abu Dabiju.

Stručnjak za međunarodne odnose Mladen Dautović objašnjava zašto se o pomoći UAE govori kroz prizmu prijateljskih veza sa prestolonaslednikom Abu Dabija – u monarhističkom državnom uređenju kakvi su Emirati je teško razlučiti šta je državno, a šta emirovo, kaže on.

"U arapskoj kulturi je inače vrlo prisutan znak ličnih veza i dobročinstava koje čini vernik. Na taj način Emirati ne samo što pokazuju da su samilosni prema drugim zemljama, već oni pokazuju i da su partner koji će nagraditi vernog partnera. Time se potvrđuje isplativost partnerskog odnosa dve strane, ali se otvara i mogućnost za njegovu nadogradnju, što mislim da je ovde slučaj", ističe Dautović.

Sa SNS-om produbljena saradnja Srbije i Emirata

Pored izgradnje fabrike Sinofarm vakcina, zvaničnici Srbije su iz Abu Dabija najavili dodatnu saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima – od porasta izvoza poljoprivrednih proizvoda do vojno-tehničke saradnje.

Vučić je nakon sastanka sa princom prestolonaslednikom Abu Dabija šeikom Mohamedom bin Zajedom el Nahjanom preneo i da su njih dvojica razgovarali o tome da se "prave rizorti (engl. resort, odmarališta) za bogate Evropljane i Azijate, da Srbija može da zarađuje kao zemlja".

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje da je neki vid saradnje Srbije i UAE postojao i ranije, ali da je ona intenzivirana od dolaska Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine.

Na osnovu međudržavnih sporazuma Srbije i Emirata realizovano je nekoliko velikih projekata, ali redovno, podvlači Nenadić, nisu poštovani domaći zakoni.

"Naročito je zapažen slučaj stvaranja zajedničkog preduzeća 'Beograd na vodi'. Došlo se do privatnog partnera bez primene domaćeg zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Imali smo veoma sličan primer kod vlasničke transformacije bivšeg JAT-a (avioprevoznik, Jugoslovenski aerotransport) u preduzeće Er Srbija (Air Serbia), koje je takođe obavljeno bez primene zakona iz te oblasti", nabraja Nenadić za RSE, dodajući da je iz Emirata stigla i kompanija koje su privatizovala Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), a da je u vlasništvu firme iz UAE i poljoprivredno zemljište u Bačkoj.

Ipak, stvarne investicije firmi iz UAE po vrednosti odudaraju od onoga što su najavljivali zvaničnici Srbije. Jedna od više puta obećanih investicija iz Emirata od 2013. do danas jeste izgradnja "fabrike čipova vredne milijardu evra".

Investitor je trebalo je da bude emiratski investicioni fond Mubadala, a sa direktorom Mubadale predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo se sastao tokom poslednje posete Abu Dabiju.