EK i Srbija prave finansijsku konstrukciju za prugu Beograd-Niš
Kako su objasnili iz EK, procene za rekonstrukciju ove pruge koju finansira EU zavise od mogućih opcija brzine u skladu sa uslovima terena i analizama potražnje.
Ponuda EU uključuje povoljne zajmove evropskih finansijskih institucija i značajan element granta, čija će veličina biti definisana uz konsultacije sa Srbijom, na osnovu infrastrukturnih prioriteta utvrđenih Ekonomskim i investicionim planom, navela je portparolka Komisije Ana Pisonero-Hernandez.
Ona je precizirala da je do sada EU obezbedila gotovo 7 miliona evra za tehničku pripremu dela poteza Beograd-Niš Koridora 10. Pored toga, EU je već odobrila sredstva za ostale deonice Koridora 10 u iznosu od 135 miliona evra, oba za pripremu projekata i za građevinske radove.
Vučić u Briselu: EU dala bolju ponudu od Kine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu 26. aprila, izjavio da će Srbija zajedno sa EU graditi brzu prugu od Beograda do Niša, na jugu Srbije. On je naveo i da je EU dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.
"Sada mogu da kažem da ćemo zajednički (sa EU) izgraditi brzu prugu između Beograda i Niša, ali i od Niša, kroz Leskovac, Vranje, Tabanovce, Preševo do granice sa Severnom Makedonijom, što će biti velika promena za Srbiju", rekao je Vučić obraćajući se javnosti sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepom Boreljom (Josep Borrell).
Vučić je dodao i da je Srbija pregovarala sa više strana o infrastrukturnim projektima jer "Srbija to može da priušti". Kako je pojasnio, EU je dala bolju ponudu u odnosu na Kinu.
"Dobili smo neverovatnu cenu", rekao je Vučić. On je naveo i da će Srbiju deonica od Beograda do Niša i dalje do Preševa Srbiju koštati maksimalnih 1,2 milijarde evra, jer će oko 35 do 50 odsto biti "poklon pare od EU".
Međutim, tokom 2020. godine, nadležni su označavali druge partnere na tom projektu.
Kako je za RSE rečeno u Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u oktobru 2020, za projekat pruge između Beograda i Niša predviđena je realizacija sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove), uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita.
Kina je, pored Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja EU, jedna od država sa kojom Srbija gradi strateško partnerstvo.
Odnosi sa Pekingom dodatno su produbljeni tokom pandemije COVID-19. Kineski stručnjaci su doputovali u Srbiju kako bi pomogli u protivepidemijskom odgovoru, a najviše vakcina protiv korona virusa je do sada kupljeno iz Kine, tri miliona doza kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm).
Čelnici Kine i Srbije taj odnos opisuju kao "čelično prijateljstvo" dve zemlje.
Srbija je, uz zemlje centralne i istočne Evrope ((17 + 1), deo kineske državne inicijative "Pojas i put“, za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji slede drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
U Delegaciji EU za RSE su u oktobru rekli da su i dalje spremni da "finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša".
Tada su objasnili da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.
EK: Koridor 10 kao deo transevropske mreže EU
Železnički koridor 10 je suštinski deo proširene transevropske transportne mreže Evropske unije (EU); povezuje Salzburg u Austriji sa Solunom u Grčkoj. Ova transevropska transportna mreža povezuje Evropu putevima, železnicom, unutrašnjim plovnim putevima, aerodromima, morskim lukama, unutrašnjim lukama i sistemima za upravljanje saobraćajem, naveli su iz Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa.
Podsetili su da je modernizacija Koridora 10 deo plana EU za zapadni Balkan (oktobar 2020), velikog programa podrške infrastrukturnim vezama između EU i zapadnog Balkana, kao i unutar zapadnog Balkana.