Srbija u trci za kolektivnim imunitetom

Srbija je na dobrom putu da dostigne kolektivni imunitet protiv korona virusa – ova tvrdnja se sve češće provlači u porukama nadležnih.

Kolektivni imunitet je dinamična stvar, objašnjava međutim za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zoran Radovanović, epidemiolog i profesor u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Ja sam koristio metaforu da je to pokretni cilj, to nije reka koju preplivate, pa ste na sigurnom“, naveo je Radovanović.

Prema podacima Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu Vlade Srbije na dan 27. april u Srbiji je dato 3.325.000 doza vakcina – prvih doza 1.971.000 i 1.354.000 drugih doza.

„To čini da učestalost bolesti pada, naročito u delovima zemlje gde je obuhvat bio bolji, ali još uvek to nije dovoljno da se suzbije epidemija“, ukazao je Radovanović.

Broj stanovnika u Srbiji je, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu, 6,9 miliona.

Radovanović je naveo da epidemiološka situacija zavisi od dalje vakcinacije – od priliva vakcina i koliko populacije prihvata vakcinaciju.

„Ako bi ta dva uslova bila ispunjena onda bismo mogli do leta da dobacimo do tri, tri i po miliona vakcinisanih sa dve doze“, procenio je Radovanović.

On priznaje da je to ambiciozno, ali izvodljivo.

„I onda bismo već bili u situaciji kao Izrael da se bolest javlja sporadično, pa onda sve manje. Dakle ne bi bilo dve ili pet hiljada novozaraženih svakog dana nego bi taj broj bio ispod sto“, poručio je Radovanović.

Prema zvaničnim podacima na sajtu COVID-19.RS u Srbiji je 28. aprila registrovano 2.138 novoobolelih. Krajem novembra i početkom decembra beleženo je oko sedam hiljada zaraženih dnevno.

Ukupan broj registrovanih slučajeva od početka pandemije korona virusa je 685.937.

Šta su nadležni poručivali?

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je 27. aprila za Radio-televiziju Srbije (RTS) da do kolektivnog imuniteta treba da se vakciniše još milion i po građana.

Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu Vlade Srbije je objavljujući 15. aprila na Tviteru da je u Srbiji dato tri miliona vakcina protiv COVID-19 navela „nalazimo se na dobrom putu ka sticanju kolektivnog imuniteta“.

Vršilac dužnosti direktora Instituta za javno zdravlje "Batut" Verica Jovanović ocenila je 26. aprila da je Srbija na dobrom putu da u narednih nekoliko meseci dostigne kolektivni imunitet.

„Dobro je što prethodnih dana beležimo nešto manje od 500 prijema u bolnicu. Veoma je značajno što smo po poslednjim podacima imali manje od 2.000 novoinficiranih što je dobro za prognozu“, rekla je ona 26. aprila za RTS.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je 20. aprila da su procene stručnjaka da bi Srbija mogla da dođe do kolektivnog imuniteta krajem juna.

"Uz to da ispoštujemo sve - da se pridržavamo mera i da se vakcinišemo tempom koji sada ide. To zavisi od svih tih faktora", rekao je Lončar na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom zdravlja Severne Makedonije Venkom Filipčetom.

Dan ranije je epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv pandemije Predrag Kon izjavio da je u Beogradu gotovo 40 odsto vakcinisanih i da se "skoro" stiglo do kolektivnog imuniteta.

"Ako se nastavi ovakav trend pada novozaraženih i rast vakcinisanih, što se tiče Beograda, ja sam jako optimističan. Slična situacija je i u Novom Sadu", rekao je Kon za RTS.

Tih dana je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pozvao sve građane koji to još nisu učinili da se vakcinišu i da doprinesu da Beograd što pre stekne kolektivni imunitet.

„Na pravom smo putu da to i ostvarimo“, rekao je Vesić 20. aprila.

Šta je kolektivni imunitet?

Kolektivni imunitet je otpornost na bolest koja postoji u zajednici tako da ako je neko osetljiv nema ko da mu prenese bolest jer su svi oko njega otporni, objasnio je epidemiolog Zoran Radovanović. Kolektivni imunitet se stiče ili prebolevanjem bolesti ili imunizacijom.

„Zahvaljujući kolektivnom imunitetu mi nemamo opasnih zaraznih bolesti, nijedne od ranijih od kojih se masovno umiralo zato što se vakcinacijom podigla otpornost populacije“, naveo je Radovanović.

On je objasnio da kolektivni imunitet može da bude viši ili niži, a da je verovatnoća da se javi bolest manja što je kolektivni imunitet viši.

„Za male boginje, koje su najzaraznija bolest u tzv. virginalnoj populaciji kad nema otpornosti, jedan bolesnik zarazi u proseku između 12 i 17 osoba oko sebe. Tada je potrebno da 95 posto populacije ima antitela da bolest ne bi mogla da se prenosi“, rekao je Radovanović.

Stručnjaci takođe upozoravaju da je za sticanje kolektivnog imuniteta potrebno da se postupak imunizacije završi u što kraćem roku da ne bi jednom broju ljudi krenula da opadaju antitela i da nestaje imunitet dok se drugi vakcinišu.

Koliko je potrebno za kolektivni imunitet za COVID-19?

Prve procene svetskih stručnjaka navodile su kao granicu za sticanje kolektivnog imuniteta na COVID-19, koji izaziva korona virus, da je oko 70 odsto populacije steklo otpornost.

Međutim, s obzirom da je reč o novoj bolesti i da još uvek nisu poznati podaci koliko dugo deluje prirodni imunitet stečen kada se bolest preleži, a koliko onaj stečen imunizacijom, procene se menjaju.

„Ipak je potrebno više, 80, 85 posto da bude otpornih, ali to nije tako jednostavno jer nikad nije 80 posto u celoj zemlji nego uvek imate džepove“, napomenuo je Radovanović.

I vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči (Anthony Fauci), nakon što je prvobitno smatrao da je za imunitet krda potrebno vakcinisanje između 60 i 70 odsto stanovništva, krajem decembra rekao je da će biti potrebno vakcinisanje između 70 i 90 odsto stanovništva.

„Ne znamo tačno koji je pravi broj. Mislim da je realno negde između 70 i 90 odsto, ali neću reći 90“, rekao je Fauči za Njujork tajms (New York Times).

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 11. januara upozorila da kolektivni imunitet na korona virus neće biti postignut ove godine.

„Nećemo postići kolektivni imunitet 2021. godine“, izjavila je naučnica u SZO Sumija Svaminatan (Soumya Swaminathan), prenele su agencije.

Iskustva Izraela i Velike Britanije

Izrael, koji prednjači u svetu po ubrzanoj vakcinaciji stanovništva, ukinuo je većinu restrikcija zbog korona virusa.

Ova zemlja je 18. aprila, posle godinu dana, ukinula obavezno nošenje maski u javnosti i potpuno otvorila obrazovni sistem u najnovijem ublažavanju restrikcija posle masovne vakcinacije protiv korona virusa.

Kako je prenela agencija AP više od 53 odsto od 9,3 miliona građana dobilo je obe doze vakcine Pfizer/BioNtech.

U mesecima od kada je Izrael pokrenuo masovnu vakcinaciju u decembru naglo je pao broj teških i smrtnih slučajeva od posledica korona virusa.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je u Izraelu jednu vakcinu dobilo više od 60 posto populacije i da deo građana ima antitela jer su ranije preležali bolest.

Dodaje da Izrael nije dostigao kolektivni imunitet ali su znatno smanjili rizik prenošenja zaraze i onda počinju normalno da žive.

„Oni sada slobodno sede u kafićima, popustila je pozornost, mogu skoro normalno da žive“, naveo je Radovanović.

„Sad idu dalje, kad bi došli do 85 odsto onda bi bolest nestala“, dodao je.

Velika Britanija, koja je takođe među zemljama koje uspešno sprovode masovnu vakcinaciju, je sredinom aprila nakon što je jednom dozom vakcinisano više od 60 posto odraslog stanovništva i posle zaključavanja ublažila mere, pa su otvorene prodavnice, restorani, pabovi, frizerski saloni, teretane…

U Velikoj Britaniji gde je, kako je preneo BBC 27. aprila, više od 33 miliona ljudi primilo prvu dozu, a preko 12 miliona drugu, Vlada planira da vakciniše ostatak odrasle populacije, još 21 milion ljudi, do kraja jula.

U Srbiji procenat imunizacije od 60 do 7 odsto

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu Mihailo Jovanović je naveo da je najviše vakcinisanih građana u beogradskoj opštini Stari grad, preko 60 posto, ali da ima lokalnih samouprava koje beleže jednocifren procenat vakcinisanih, poput Tutina, na jugozapadu Srbije, koji ima sedam posto.

On je za RTS rekao da sve četiri vakcine postoje u svim domovima zdravlja u Srbiji i da svuda može da se bira i da se dobije bilo koja od te četiri vakcine. Vakcinišu se stariji od 18 godina.

Na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije, kako su najavili nadležni, moguće je vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – Fajzer, Sputnjik V i Sinofarm.

U Srbiji su odobrene četiri vakcine protiv korona virusa - američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Biontek, ruski Sputnjik V, kineskog proizvođača Sinofarm i švedsko-britanske kompanije AstraZeneka.

Ruska i kineska vakcina još uvek nemaju odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA) ni SZO.

Masovna vakcinacija u Srbiji počela je 19. januara.