Šef diplomatije Srbije vraća ambasadora iz Poljske zbog pisma podrške LGBT zajednici

Vlada Srbije odlučivaće o opozivu ambasadora u Poljskoj Nikole Zurovca jer je bez konsultacija sa Beogradom potpisao pismo podrške poljskoj LGBT zajednici.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da "nije u pitanju sadržina pisma", nego "propust ambasadora" koji ministra nije obavestio o svom postupku.

"I da budem potpuno jasan, mi ne govorimo o predmetu samog pisma i sadržini pisma, i na ovome naročito insistiram da bih izbegao svaku vrstu insinuacija, podmetačina ili iskrivljenog tumačenja. Šta god da je potpisao, a nije pitao, a da to može da naruši neki odnos, to je problem", rekao je Selaković u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o razlozima inicijative za opoziv ambasadora.

Ambasador Nikola Zurovac potpisao je 17. maja u Varšavi pismo podrške LGBT zajednici sa još 40 ambasadora drugih zemalja, uglavnom članica Evropske unije(EU), što je naišlo na negativnu reakciju vlasti Poljske.

Goran Miletić iz međunarodne nevladine organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil rights defenders) kaže za RSE da je "potpuno neverovatno" da Srbija nije znala za potpis ambasadora na pismu koje je bilo javno.

"Ukoliko je u pitanju to da ambasador nije obavestio Ministarstvo, to pokazuje da nešto nije funkcionisalo u samom Ministarstvu. Ali potpuno je neprihvatljivo da neko ima konsekvence zbog podrške LGBT zajednici", rekao je Miletić.

"Ta pisma nisu nikakva oštra pisma. To su uobičajena pisma kojima se izražava podrška LBGT zajednici i mi smo od ambasada dobijali ista takva pisma kada je zabranjivan Prajd u Beogradu. To je uobičajena diplomatska praksa i to je nešto što dodatno čudi", rekao je Goran Miletić.

Šta piše u pismu podrške?

Oko 40 ambasadora u Varšavi potpisalo je 17. maja otvoreno pismo kojim traže zaštitu prava LGBT osoba u Poljskoj. Ova država je, prema ocenama međunarodnih organizacija, zemlja EU u kojoj su LBGT osobe najugroženije.

LGBT prava postala su ključna tema u Poljskoj poslednjih godina pod vladajućom desničarskom populističkom strankom Pravo i pravda koja se bori protiv, kako je nazivaju, "LGBT ideologije".

"Izražavamo podršku naporima na podizanju javne svesti o pitanjima koja utiču na lezbejsku, homoseksualnu, biseksualnu, transrodnu, interseksualnu i druge zajednice u Poljskoj koje se suočavaju sa sličnim izazovima", navodi se u otvorenom pismu ambasadora.

"Kako bismo zaštitili zajednice od verbalnog i fizičkog zlostavljanja i govora mržnje, moramo zajednički da radimo na okruženju bez diskriminacije, uz toleranciju i uzajamno prihvatanje", dodaje se u pismu.

Pismo su, uz ambasadora Srbije, potpisale diplomate iz 40 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i većinu zemalja EU, čija je Poljska članica. Pismo su potpisali i predstavnici Evropske komisije, Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i drugih organizacija.

Da li bi ambasador dobio podršku da je pitao?

Na pitanje RSE kako se nije znalo da će ambasador potpisati pismo čija je sadržina javna, ministar Selaković je odgovorio da "ambasador nikoga o tome nije obavestio".

Na dodatno pitanje da li potez Ministarstva spoljnih poslova znači da ambasador ne bi dobio saglasnost da potpiše pismo podrške LGBT zajednici u Poljskoj, ministar Selaković je odgovorio:

"Šta bi bilo, kad bi bilo, nemojte da potežemo hipotetička pitanja", rekao je on, dodajući da je ovde reč "o nečemu što se zove radna i profesionalna disciplina" i da je to "glavni problem".

Selaković je dodao i da svaki postupak ambasadora u zemlji u kojoj je akreditovan "može ili da unapredi ili naruši bilateralne odnose zemlje domaćina i Srbije".

"I zato postoji taj ozbiljan složeni mehanizam u kome je ambasador obavezan da se konsultuje o svemu što radi sa matičnim ministarstvom", rekao je Selaković.

Zbog pisma odložena poseta Poljskoj

Šef srpske diplomatije je prethodno za TV Kurir rekao da je 20. maja trebalo da poseti Poljsku, ali da su dan ranije poljski zvaničnici počeli da mu otkazuju sastanke u Varšavi.

"Tada smo saznali da je razlog postupanje našeg ambasadora, koji je potpisao peticiju", rekao je Selaković i dodao da je zbog toga pozvao Zurovca na konsultacije, a da će o njegovoj smeni odlučivati Vlada Srbije.

Selaković je izjavio i da njegova poseta Varšavi nije otkazana, već odložena, te da je Poljska za Srbiju "izuzetno važna" i da je to zemlja čiji je glas bitan za Beograd u UNESCO-u i "kada brani svetinje na Kosovu".

Poljska je priznala Kosovo 26. februra 2008., ali je bila među suzdržanima kada se 2015. na sednici Generalne konferencije UNESCO-a glasalo o prijemu te države u ovu međunarodnu organizaciju. Varšava je podržala prijem Kosova u Interpol, koji Srbija takođe sprečava međunarodnim kampanjama.

Ambasador Srbije potpisivao pismo od 2018. godine

Članovi diplomatskih misija u Poljskoj od 2012. godine na Međunarodni dan borbe protiv homofobije potpisuju otvoreno pismo podrške naporima na podizanju svesti javnosti o pitanjima koja utiču na LGBTI i druge zajednice u Poljskoj.

Ambasador Srbije potpisnik je ovog pisma od 2018. godine. Ministar Selaković je rekao da on "ne zna šta je bilo prethodnih godina" jer je "šest meseci ministar spoljnih poslova".

Selaković, koji je funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), partije predsednika države Aleksandra Vučića, je na mesto šefa diplomatije došao posle izbora u junu 2020. godine. Pre njega je tu fukciju obavljao Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera SNS-a.

Ko menja i postavlja ambasadore u Srbiji?

Prema Ustavu Srbije, o postavljanju i opozivu ambasadora odlučuje predsednik Srbije, a Vlada u ovom slučaju daje predlog.

"Teško je reći šta će premijerka i predsednik povodom ovoga reći. Ono što moramo saznati je da li je ovo promena spoljne politike Srbije kada je reč o ljudskim pravima jer se ovde ne radi ni o kakvim LGBT pravima, već o ljudskim pravima jednog dela građana. Srbija se obavezala i javno govori da promoviše ljudska prava u svakoj državi sveta", dodaje Miletić.

Iako je bilo najavljeno, premijerka Srbije Ana Brnabić, koja se inače otvoreno deklariše kao LGBT osoba, otkazala je učešće na događaju na kojem je ministar Selaković odgovarao na pitanja RSE o opozivu ambasadora.

Uz međunardne konvencije, čija je potpisnica, Srbija se na promovisanje prava LGBT zajednice obavezala i sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa, koji je potpisan 4. septembra 2019. u Vašingtonu pod pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump).

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti su se potpisima na ovom dokumentu, pored ostalog, obavezali da će obe strane raditi na tome da 69 država u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije.

Kakav je položaj LBGT osoba u Poljskoj?

Savet Evrope (SE) je u decembru 2020. godine označio Poljsku kao zemlju EU u kojoj su LGBT prava najugroženija i naveo da su političari na vlasti pogoršali situaciju poslednjih godina.

Komesarka SE za ljudska prava Dunja Mijatović kritikovala je u izveštaju vladajuću stranku Pravo i pravda zbog narušavanja uslova i tretmana LGBT populacije.

Mijatović se direktno obratila i predsedniku Poljske Andžeju Dudi zbog, kako se navodi u izveštaju, njegove podrške govoru mržnje, nakon što je LGBT pokret nazvao "ideologijom gorom od komunizma".

Duda je u kampanji uoči predsedničkih izbora u julu 2020. na kojima je osvojio drugi predsednički mandat izjavio da je "LGBT ideologija kao neoboljševizam".

"Tokom čitave komunističke epohe deci su nametali komunističku ideologiju. To je bio boljševizam. Danas pokušavaju da im usade novu ideologiju, vrstu neoboljševizma. Pokušavaju da nas navedu da poverujemo da se radi o ljudima, a ne o ideologiji", rekao je Duda na predizbornom skupu u Bržegu, na jugozapadu Poljske.

Duda je saveznik stranke Pravo i pravda, koja je na vlasti u Poljskoj od 2015. godine, a čiji fukcioneri često koriste termin "LGBT ideologija", koja "ugrožava tradicionalne vrednosti".

"Stigmatizacija i govor mržnje nose sa sobom stvaran rizik da legitimizuju nasilje. LGBTI su ljudi, ne ideologija", navela je Dunja Mijatović u izveštaju Saveta Evrope.

Vlada Poljske odbacila je kritike, navodeći da je institucija braka kao zajednice muškarca i žene "zaštićena Ustavom Poljske", prenela je agencija Reuters.

'Zone slobodne od LGBT'

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava je u izveštaju navela primere kada su poljske vlasti podsticale propagandu, retoriku mržnje i društveno isključivanje, kao što je slučaj uvođenja "zona bez LGBTI".

Od sredine 2019. godine, više od 90 poljskih opština proglasilo se "slobodnim od LGBT ideologije", obavezujući se da će se suzdržati od ohrabrivanja "tolerancije prema gej populaciji".

Trojica poljskih aktivista napravila su u novembru 2019. interaktivnu mapu pod nazivom „Atlas mržnje“ koja iscrtava regije u Poljskoj koje su usvojile "anti-LGBT deklaracije", kao i one u kojima ultradesničari lobiraju da se deklaracije usvoje i opštine koje su odbile deklaraciju.

"Ako pogledate mapu gotovo jedna trećina ukupne poljske teritorije su opštine koje su potpisale neku deklaraciju koja diskriminiše LGBT osobe", rekla je u martu 2020. za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katrin Hugendubel iz nevladine organizacije ILGA-Europe.

Ova organizacija koja ocenjuje položaj LGBTI zajednice u evropskim zemljama, Poljsku je 2020. godine svrstala na poslednje mesto zemalja EU. Poljske deklaracije su, uz zaštitnike ljudskih prava, uznemirile i zvaničnike u Briselu.

Odgovor Evropske unije

U odgovoru lokalnim vlastima u Poljskoj, Evropski parlament usvojio je u martu ove godine simboličnu rezoluciju kojom je celu EU proglasio "LGBTIQ zonom slobode".

U rezoluciji se navodi da bi "LGBTIQ osobe svugde u EU trebalo da uživaju slobodu života i da javno pokazuju svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet, bez straha od netolerancije, diskriminacije ili progona".

"Biti svoj nije ideologija. To je vaš identitet", objavila je na Twitteru predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. "EU je vaš dom", napisala je Von der Leyen.

Istopolne veze u Poljskoj nisu zakonski priznate, a zemlja zabranjuje istopolnim parovima i usvajanje dece.

Međutim, kako je samcima dozvoljeno usvajanje, neki su uspeli da zaobiđu zabranu podnošenjem zahteva za usvajanjem kao samohrani roditelji.

Prema novom zakonu, koji je Poljska najavila u martu, samo nekoliko sati pre rezolucije Evropskog parlamenta o podršci LGBT pravima, vlasti će vršiti proveru prošlosti svih koji se prijavljuju da usvoje dete kao samohrani roditelji.

Ako se utvrdi da je osoba u istopolnoj vezi, biće krivično odgovorna.

Kakva je situacija u Srbiji?

Istopolne zajednice u Srbiji još nisu zakonski priznate, niti istopolni parovi mogu da usvajaju decu.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava objavilo je u martu 2021. godine Nacrt Zakona koji bi istopolnim parovima trebalo da dozvoli registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju, poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u maju da ovaj Zakon neće moći da potpiše jer je svojom funkcijom "obavezan da štiti Ustav" koji, kako je naveo, "upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".

Goran Miletić ukazuje da se pitanje opoziva ambasadora zbog podrške LGBT zajednici u Poljskoj poklopilo sa ovom porukom predsednika, koja je zbunila LGBT aktiviste u Srbiji.

"Ta izjava predsednika je nešto što se desilo odjednom. Mi smo mesecima radili na Zakonu i onda je odjednom izašao i rekao da to nije ustavno. Ova dva događaja se poklapaju, nadam se da je to samo slučajnost i da to nije potpuna promena politike Vlade i Srbije generalno", rekao je Miletić.

Ministarka za ljudska i manjinska Gordana Čomić izjavila je da Zakon o istopolnim zajednicama nije predmet Porodičnog zakona, jer nije reč o braku već o registrovanom partnerstvu koje ne predviđa i usvajanje dece.

Drugi ministri u Vladi Srbije nisu se javno izjašnjavali o ovom Zakonu, dok su se pojedini članovi vladajuće Srpske napredne stranke, poput poslanika Vladimira Đukanovića, već pri najavi oštro usprotivili njegovom usvajanju.

Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji protive se i pojedine opozicione stranke, javne ličnosti i Srpska pravoslavna crkva.

Iako se LBGT zajednica nadala da će dolaskom Ane Brnabić na čelo Vlade Srbije 2017. godine Zakon biti usvojen, a oni dobiti prava na koja godinama čekaju, većina njih ocenjuje da premijerka, kao javno deklarisana lezbejka, nije donela mnogo više od učešća na beogradskim Paradama ponosa.

LBGT udruženja čestitala su 2019. godine premijerki kada je objavljeno da je sa partnerkom dobila sina, ali i podsetili da je za njihovu zajednicu pravo na roditeljstvo u Srbiji i dalje nedostižno.

Prema podacima udruženja "Da se zna", koje pruža pravnu i psihološku podršku LGBT osobama, tokom 2020. godine se tom udruženju javilo 430 osoba, kao i članova njihovih porodica i prijatelja, zbog problema sa nasiljem ili diskriminacijom.