Evropska komisija: Veličanje zločinaca suprotno evropskim vrednostima
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Evropska unija očekuje od političkih lidera, uključujući i one na lokalnom nivou, da "odaju počast žrtvama sukoba iz prošlosti i da iskreno promovišu demokratiju, pravdu i pomirenje na Zapadnom Balkanu".
Pisonero je povodom vesti da je haški osuđenik Vladimir Lazarević proglašen za počasnog građanina jedne od opština u Nišu na jugu Srbije u pisanoj izjavi za RSE navela da je "veličanje ratnih zločinaca, revizionizam i poricanje dobro dokumentovanih i utvrđenih činjenica o ratnim zločinima u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima".
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je prethodno za RSE njegov poslednji izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji poziva na priznavanje i sprovođenje presuda za ratne zločine, te prestanak veličanja ratnih zločinaca.
Haškom osuđeniku Vladimiru Lazareviću bi 9. avgusta trebalo da bude uručeno najveće priznanje niške opštine Pantelej, nakon što su odbornici odlučili da ga proglase za počasnog građanina.
Odbornici su jednoglasno prihvatili predlog niškog Gradskog veća, gde je na vlasti Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednica opštine Pantelej Nataša Stanković izjavila je 5. avgusta za RSE da je Lazareviću zvanje počasnog građanina dodeljeno jer je "ceo život posvetio odbrani boja zastave Srbije".
"To je jedan čovek koji je skroman, pošten, častan, koji je neizmerno odan porodici, zavičaju i otadžbini, koji je hrabar i požrtvovan vojskovođa", rekla je Stanković.
Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević osuđen je pred Haškim tribunalom na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima na Kosovu.
Hagu se dobrovoljno predao u februaru 2005, a Tribunal ga je 2009. proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, koji su obuhvatali deportacije i prisilno premeštanje albanskih civila sa Kosova.
Kazna od 15 godina zatvora mu je 2014. smanjena na 14 godina. Na slobodu je pušten godinu dana kasnije pošto je odslužio dve trećine kazne.
Pre ovog priznanja, Grad Niš je Lazareviću odao priznanje i 2019. godine, kada je na Dan pobede nad fašizmom 9. maja tokom zvanične gradske proslave predvodio šetnju "Besmrtnog puka“, manifestaciju tokom koje marširaju potomci boraca antifašista noseći njihove fotografije.
Kada se 2015. godine vraćao sa odsluženja kazne za ratne zločine, po njega je poslat avion Vlade Srbije, a na aerodromu u Nišu su ga dočekali tadašnji ministri pravde, odbrane i rada Nikola Selaković, Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin, kao i zvaničnici Vojske, Srpske pravoslavne crkve i Grada Niša.
Dve godine po povratku iz Haga, Lazarević je postao i predavač na Vojnoj akademiji.
Prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je tokom rata 1998. i 1999. godine stradalo oko 13.500 ljudi, od toga je oko 8.500 albanskih civila.