Na pragu školske godine u Srbiji još se ne zna, klupe ili online

Ne znamo kada će uopšte biti dostupne informacije o tome kako će krenuti nova školska godina, ne možemo ništa da planiramo, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Beograđanka Željka, majka dve učenice od 12 i 16 godina.

Tri nedelje uoči 1. septembra i početka školske godine još uvek se ne zna kako će nastava u Srbiji biti organizovana.

Da li će đaci sesti u školske klupe ili će nastavu i sledeće školske godine, kao i prethodne, pohađati kombinovano – malo onlajn, malo uživo u školi - zavisiće od broja obolelih od korona virusa, ali i vakcinisanih.

Tako je sugerisalo nadležno Ministarstvo prosvete najavljujući da će uskoro predložiti članovima Kriznog štaba za borbu protiv pandemije COVID-19 model nastave na osnovu analize rizika po zdravlje dece i zaposlenih u obrazovno-vaspitnom sistemu.

„Ja sam za to da se obezbede uslovi da se deca posle skoro godinu i po dana vrate u klupe. Mislim da je kvalitet nastave neuporedivo lošiji, kao i nivo znanja koji su deca ostvarila u prethodnom periodu u odnosu na redovan odlazak u školu“, kaže Željka.

Ona navodi da joj naročito smeta što mlađa deca borave u školi dva do dva i po sata u periodu kada im je „neophodna socijalizacija“, pogotovo deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

„Njima je potreban boravak sa svojim vršnjacima i sticanje radnih navika. Starijoj deci je kombinovan način nastave ostavljao prostora u njihovom izbegavanju obaveza i nije dozvoljavao izvlačenje maksimuma znanja“, navodi Željka.

Beograđanka Ivana Savić, majka dvoje srednjoškolaca koji idu u umetničku školu, kaže za RSE da iz dosadašnjeg iskustva ne bi volela da nastava bude kao prošle godine po kombinovanom sistemu.

„Oni imaju jako puno prakse, jako puno stvari koje ne mogu da urade onlajn. Prošle godine su bili jako, jako uskraćeni za praksu“, navela je Savić.

Ona je dodala da je pre svega teško za decu koja malo teže uče i kojima je potreban nastavnik da im objasni neke stvari uživo.

„Jednostavno ne mogu deca da isprate, a i ne osećaju se kao da idu u školu, jer ta jedna nedelja kada ne idu u školu oni se ponašaju kao da su na raspustu“, rekla je Savić.

Kaže da očekuje da se ne dele makar odeljenja u kojima nema velikog broja đaka, navodeći da u odeljenjima njene dece ima po 15, 20 dece.

Šta kažu predstavnici prosvetara?

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u razgovoru za RSE izražava bojazan da se zakasnilo za pripreme. Ona je podsetila da ova Unija već dugo traži da se u odeljenjima smanji broj učenika.

„Korona je sada definitivno pokazala da smo apsolutno u pravu. Da smo imali manji broj učenika u odeljenju naša deca bi sad bila zajedno, ne bismo delili odeljenja. Možda bismo skratili časove na 30 minuta, ali bi odeljenja bila celovita“, navela je Janković.

Prošle školske godine časovi su sa 45 minuta bili skraćeni na 30, a nastava je izvođena po kombinovanom sistemu, tako što je polovina đaka iz odeljenja određenim danima ili tokom jedne nedelje dolazila u školu, dok je druga polovina za to vreme nastavu pohađala onlajn.

Đaci od prvog do četvrtog razreda su pohađali časove od 30 minuta u školi, s tim što su i ta odeljenja bila podeljena u dve grupe. Isti učitelj ili ista učiteljica su prvo radili nastavu sa jednom grupom, a onda i sa drugom.

„Mislim da deca nisu bila oštećena samo u smislu nastave nego i socijalizacije i društvenog aspekta“, ocenila je Janković.

Dodala je da Ministarstvo prosvete, Vlada Srbije i Krizni štab „ne slušaju“ nastavnike. Ona je podsetila i da je Unija sindikata prosvetnih radnika 16. juna upozorila na veliki broj učenika u odeljenjima, ali kako kaže njihov predlog nije naišao ni kakav komentar a kamoli odgovor.

„Mislimo na broj učenika u odeljenju koji bi bio između 18 i 20 i predložili smo da to za početak budu prvi i peti razred osnovne i prvi razred srednje škole“, kaže Janković.

U Srbiji po zakonu odeljenja mogu imati od 30 do 33 učenika. Toliko učenika nema u odeljenjima u manjim sredinama, pogotovo u selima, ali ih ima u većim mestima i gradovima.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika navodi i da su prosvetari u kombinovanom sistemu nastave radili duže nego u tradicionalnom i da to niko nije platio.

Šta kažu u Ministarstvu prosvete?

Ministar prosvete Branko Ružić je objasnio da će na odluku o modelu nastave najviše uticati „epidemiološka situacija u državi, koja u velikoj meri zavisi od broja vakcinisanih građana“.

U saopštenju od 6. avgusta ministar Ružić je poručio da „ako želimo da nam deca idu u škole kao pre, moramo shvatiti vakcinaciju ozbiljno“. Kako je objasnio, analize koje prethode odluci o modelu nastave uzimaće u obzir broj zaraženih, vakcinisanih, procenat pozitivnih testova i druge pokazatelje, a uradiće ih zdravstvene institucije, lokalne samouprave i školske uprave.

Ministarstvo prosvete je, kako je naveo ministar Ružić, apelovalo dopisom od 5. avgusta na škole da informišu roditelje o potencijalnim mogućnostima vakcinacije učenika iznad 12 godina, na šta su ukazale, kako je rekao, domaće zdravstvene ustanove, kao što je Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, kao i Svetska zdravstvena organizacija, u skladu sa preporukom Kriznog štaba.

„Naglašavam da je intencija dopisa bila isključivo u funkciji informisanja o značaju vakcinacije i preporukama struke, a ne da poziva na obaveznost vakcinacije, što kao ministar prosvete ne mogu ni da učinim“, poručio je Ružić.

Na ovaj dopis Ministarstva prosvete reagovao je 10. avgusta Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine.

Ovaj sindikat je u otvorenom pismu ministru poručio da od prosvetnih radnika očekuje da „snažno promovišu“ vakcinaciju, a da nije uspeo da ubedi polovinu prosvetnih radnika da je vakcina rešenje. U pismu se takođe izražava nezadovoljstvo zbog velikih i posećenih skupova u Srbiji.

Prema navodima ministra prosvete oko 50 posto zaposlenih u prosveti je vakcinisano, od čega je najveći broj zaposlenih u visokom obrazovanju, „što je nedovoljno za dostizanje kolektivnog imuniteta potrebnog za lakše donošenje odluke države da se nastava organizuje u mnogo regularnijim okolnostima“.

Zvaničnici su u svojim izjavama u nekoliko navrata izražavali nezadovoljstvo i ukupnim odzivom na vakcinaciju u Srbiji.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima od 5. avgusta, vakcinisano 50,1 odsto punoletnih građana, odnosno nešto više od 2,7 miliona stanovnika. Prema Zavodu za statistiku procenjen broj stanovnika u Srbiji u 2020. godini je 6.899.126.

Roditelji o vakcinaciji

Ivana Savić, majka srednjoškolaca, kaže da su se njena deca od 16 i 18 godina prijavila za vakcinaciju.

„Ja sam potpuno za to, ako mene pitate“, navela je.

I druga sagovornica, Željka, kaže da se njena ćerka od 16 godina vakcinisala na sopstvenu inicijativu.

„Ono što se meni ne sviđa jeste to što se priča o odvajanju vakcinisane i nevakcinisane dece. Mislim da to nema smisla s obzirom da je svima dozvoljen ulazak u ugostiteljske objekte i odlasci na koncerte i utakmice“, smatra Željka.

Preporuke domaćih tela

Ideju o razdvajanju vakcinisane i nevakcinisane dece izneo je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon, ali je ubrzo taj svoj predlog i korigovao.

Kon je 5. avgusta za list Kurir rekao da kao jedino logično rešenje za početak školske godine vidi odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika starijih od 12 godina, tako što bi oni koji su primili vakcinu mogli da imaju nastavu u školi, a oni koji nisu da budu na onlajn nastavi.

Govoreći o mlađima od 12 godina Kon je tada rekao da će najverovatnije učenici od prvog do četvrtog razreda ići na nastavu, a petog i šestog kombinovana nastava - dan onlajn, dan škola.

Međutim, Kon je već sutradan, 6. avgusta, za agenciju Tanjug o svom predlogu rekao da je rešenje o odvajanju vakcinisanih od nevakcinisanih previše kompleksno da bi bilo idealno.

On je naveo da je svega par hiljada dece od gotovo 600.000 njih školskog uzrasta za koji se preporučuje vakcinacija, primilo vakcinu i kako je logično da se napravi određeni sistem koji bi omogućio regularnu nastavu, a istovremeno i sprečio zaražavanje među decom.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete sarađuje sa Institutom za javno zdravlje Batut i razmišlja se o organizovanju regularne nastave kako bi bilo manje onlajn nastave.

Krizni štab će, prema rečima epidemiologa i člana ovog tela Branislava Tiodorovića, moći da kaže konačni stav kada se vidi kakva će epidemiološka situacija biti tokom avgusta.

„U ovom trenutku stav je da, kao i do sada, do petog razreda deca mogu da idu slobodno, bez ikakvog ograničenja, a stariji će morati da idu u razređenom sastavu, dok ne procenimo celu situaciju“, naveo je Tiodorović 5. avgusta za list Blic.

Preporuka o vakcinaciji dece od 12 do 15 godina

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) je 11. jula saopštila da se vakcina američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Biontek (Pfizer-BioNtech) može koristiti u Srbiji i kod populacije uzrasta od 12-15 godina.

Da je Krizni štab saglasan da se snažno preporuči vakcinacija učenika starijih od 12 godina, potvrdio je 6. avgusta član ovog tela Branislav Tiodorović za B92.

Udruženje pedijatara Srbije je takođe preporučilo da se vakcinišu deca starija od 12 godina.

„Ovo se posebno odnosi na ugrožene kategorije, odnosno decu koja su zbog osnovne (hronične) bolesti (uključujući dijabetičare i gojaznu decu) u riziku za teške oblike COVID-19“, navodi se na sajtu ovog udruženja.

Šta kaže SZO?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2. jula preporučila da bi u školama trebalo raditi PCR ili antigenske testove kako bi se izbegla onlajn nastavu u slučaju novog talasa pandemije korona virusa.

Ova organizacija smatra da bi zatvaranje škola trebalo da bude krajnja mera u slučaju eksplozije broja zaraženih ili ako širenje zaraze ne može da se kontroliše nekom drugom merom.

Evropski ogranak SZO je u zajedničkom saopštenju sa Uneskom i Unicefom ocenio da je zatvaranje škola „negativno uticalo na obrazovanje i socijalnu i mentalnu dobrobit dece i mladih“.

„Letnji meseci pružaju priliku vladama da uvedu paket mera koje će doprineti smanjivanju stope zaraze i izbegavanju zatvaranja škola“, poručio je direktor evropskog ogranka SZO Hans Kluge.

Kako je u zemljama regiona?

Crnogorsko Ministarstvo prosvete, nauke, kulture i sporta predložilo je 10. avgusta da predstojeća školska godina počne 1. septembra, uz prisustvo dece u školama i uobičajeno trajanje školskog časa od 45 minuta, ukoliko to epidemiološka situacija bude dozvoljavala.

Iz Instituta za javno zdravlje je rečeno da su načelno saglasni sa stavovima Ministarstva prosvete, ali da će, zbog neizvesnosti razvoja epidemiološke situacije, Institut konačne preporuke dati u narednom periodu.

Istakli su da bi bilo poželjno da se svi zaposleni u prosveti, kao i roditelji dece koja pohađaju nastavu vakcinišu. Kako je navedeno, nošenje maski, merenje temperature na ulazu i korišćenje dezinfekcionih sredstava će biti obavezno i u narednoj školskoj godini.

U Bosni i Hercegovini još nije doneta odluka o tome kako će izgledati nastava u novoj školskoj godini.

Ni na Kosovu još uvek nema konačne odluke o načinu na koji će početi nova školska godina.

Očekivanja su da će se učenici vratiti u učionice, dok je ministarka obrazovanja Arberie Nagavci rekla da su studije pokazale da kombinovana nastava – onlajn i fizičko prisustvo – nisu pokazali dobre rezultate.

„Preduzimamo sve mere da školska godina počne sa fizičkom prisutnošću u školama“, rekla je ona na konferenciji za medije 6. avgusta.

Kosovo je vakcinisalo oko 50 odsto nastavnog osoblja, a Nagavci je pozvala sve zaposlene da se vakcinišu kako bi bili spremni za početak školske godine.