'Nemoguće je zbrinuti obolele': Medicinska sestra o COVID krizi na Kosovu
Već godinu dana radi u smeni koja traje 12 sati, brine o 20 pacijenata sa korona virusom i priznaje da joj je nemoguće da ih sve kako treba zbrine.
Ovo je dnevna rutina jedne medicinske sestre sa prištinskog Kliničko univerzitetskog centra Kosova, koja je želela da ostane anonimna, a čiji je identitet poznat redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE).
Nedostatak zdravstvenog osoblja nastavlja da bude problem u ovoj zdravstvenoj ustanovi koja tretira i pacijente obolele od COVID-a 19.
U poslednjih sedam dana na Kosovu je registrovano 181 smrtnih slučajeva, dok je u istom periodu registrovano oko 9.000 novoinficiranih korona virusom.
Iscrpljujući posao
Medicinska sestra kaže u razgovaru za RSE da joj je snaga na izmaku.
"Iscrpljujuće je. Biti medicinska sestra koja brine o 20 pacijenata je previše. Daje se terapija, prati kiseonik, temperatura i druge obaveze i zahtevi sa kojima morate da se nosite", priča ona.
Manjak osoblja, boca sa kiseonikom...
Prema njenim rečima, postoje brojni izazovi a jedan od njih je i nedostatak zdravstvenih radnika.
Ova medicinska sestra ukazuje da postoje dani kada je nemoguće pružiti potrebnu negu svim pacijentima, zbog čega oni mogu da trpe posledice.
"Na primer, pogorša se stanje pacijenta i lekar kaže - odmah pošaljite analize krvi Urgentnom centru. Vi morate da izađete i odnesete analize, ostavite terapije na pola, ostavite pacijente", navodi dalje ona.
Pročitajte: Na Kosovu 28 preminulih, 920 zaraženih koronom
Na njenoj klinici u kojoj se tretira oko 60 pacijenata obolelih od COVID-a 19, samo su tri male boce za kiseonik, koje pacijenti koriste prilikom odlaska u toalet ili na neka snimanja.
"Morate da pratite bocu sa kiseonikom i pacijenta koji je u kolicima. Tu su i drugi pacijenti... ali morate da nosite bocu, gurate kolica. Nema šanse da sve to sami uradite. Dešava se da ne stignemo da sve zbrinemo", poručuje ona.
Smrt na COVID odeljenju
Smrt pacijenta i kontakt sa njihovom porodicom nisu retkost na odeljenju u kojem radi ova medicinska sestra.
"Pored ostalog, dežurna medicinska sestra mora sama da se bavi telom osobe koja je preminula. Ako je bio pozitivan [na korona virus] postoje posebne procedure, stavlja se u posebnu vreću, popunjavaju se formulari sa podacima pacijenta i druge stvari", navodi ona.
Priča i da su zabeleženi slučajevi kada pacijent, prema navodima članova porodice, nikada nije imao zdravstvenih problema, ali je u roku od nedelju dana umro zbog problema sa kiseonikom.
"Takvi slučajevi nas jako pogađaju. Pratim takve slučajeve non-stop, pada im nivo [kiseonika], puls i onda umiru. Tamo [na odeljenju] osećamo veliki bol jer je puno bolnih trenutaka."
Rad bez pauze
Tokom radnog vremena, ova medicinska sestra ne ide ni na pauzu.
"Nemamo vremena za pauzu. Ranije je kuhinja bila otvorena, ali je zatvorena na dve nedelje. Donose nam večeru, ali hladnu. Nemamo čak ni mesto za sedenje, koristimo kuhinju za pacijente kada je otvorena", priča ona.
Ova medicinska sestra i sama je bila zaražena korona virusom te je isti odnela kući, članovima porodice.
"Ove godine sam uzela godišnji odmor, ali je i taj odmor bio prekinut, nismo mogli da ga koristimo", navodi ona.
U javnom sektoru na Kosovu mesečna plata lekara je oko 600 evra, dok su primanja medicinskih sestara oko 400 evra.
Dodatni zdravstveni radnici
Kosovsko Ministarstvo zdravlja za RSE navodi da je počeo proces angažovanja dodatnog zdravstvenog osoblja koje će se baviti upravljanjem pandemijom i procesom imunizacije.
"Prošle nedelje je 200 medicinskih sestara bilo angažovano u Univerzitetsko kliničko bolničku službu Kosova, još 100 potpisuje ugovore danas [6. septembar], očekuje se da će još 5.000 medicinskih sestara biti spremno da počne da radi", navode iz Ministarstva.
Vlada Kosova je 18. avgusta usvojila odluku o povećanju broja zdravstvenih radnika.
Direktori opštih bolnica u nekim opštinama na Kosovu su prošle nedelje upozorili da im nedostaje zdravstveno osoblje koje se bavi pacijentima obolelih od COVID-a 19.
Kosovske vlasti planiraju da do kraja godine vakcinišu 60 odsto stanovništva. Do sada je drugu dozu vakcine primilo više od 325.000 građana.
Priredila: Sandra Cvetković