Prajd u Beogradu: Traži se Zakon o istopolnim zajednicama

Povorka ponosa (Prajd) održava se u subotu 18. septembra u Beogradu. Aktivisti i aktivistkinje LGBTI+ zajednice u Srbiji organizuju Prajd kako bi skrenuli pažnju na slučajeve nasilja i diskriminacije, a jedan od glavnih zahteva ovogodišnjeg Prajda je usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama.

Ovogodišnji Prajd održava se 20 godina nakon prve šetnje u glavnom gradu Srbije koju je obeležilo nasilje desničarskih i huliganskih grupa protiv učesnika Prajda.

Povorka ponosa će u popodnevnim časovima proći centrom Beograda, pored glavnih državnih institucija, gde će biti pročitani zahtevi Prajda i iskazana solidarnost sa žrtvama nasilja i diskriminacije.

Prajd se organizuje uz jako policijsko obezbeđenje i u skladu sa epidemiološkim merama. Učesnici treba da imaju potvrdu o vakcinaciji protiv COVID-19, negativan test na korona virus ili potvrdu da su preležali COVID-19 koja nije starija od šest meseci.

Za učesnike je obezbeđeno i brzo testiranje na COVID-19 na ulazu u beogradski park Manjež odakle kreće šetnja. Nakon šetnje je u večernjim časovima u parku organizovan scensko-muzički program.

Prajdu prethodi Nedelja ponosa, tokom koje je održano više od 40 događaja koji promovišu LGBTI+ i ljudska prava, ali ove godine ona nije prošla bez incidenata. U petak 17. septembra, organizatori su saopštili da su dvojica muškaraca urinirala ispred prostorija gde se održavao "Prajd forum" u Beogradu i pokidali plakate.

Kako je naveo jedan od organizatora, muškarci su nosili majice sa natpisom ekstremno desničarske grupe Levijatan.

Koji su zahtevi Prajda?

Organizatori su saopštili da je "protestni deo Prajda najvažniji" i da je protest usmeren "protiv nasilja, mržnje, pritisaka na LGBTI+ osobe da se kriju u svoja 'četiri zida', kao i protiv fašizma i diskriminacije".

Među šest zahteva ovogodišnjeg Prajda je usvajanje dva zakona - o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu.

Organizatori Prajda podsetili su da je rad na predlogu Zakona o istopolnim zajednicama "zaustavljen".

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je početkom aprila 2021. uputilo nacrt ovog zakona svim ministarstvima. Prema Nacrtu, ovaj pravni akt neće priznati istopolni brak, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.

Zakon bi istopolnim parovima dozvolio registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju - poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.

Prema proceduri, zakon bi trebalo da usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije, ali bez potpisa predsednika Republike zakon ne može da stupi na snagu.

U maju ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne bi mogao da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama jer je "obavezan da štiti Ustav" koji, kako je rekao, "upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".

Pored usvajanja zakona, aktivistkinje i aktivisti Prajda traže brzu i adekvatnu reakciju državnih organa i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ zajednici.

Takođe, među zahtevima je poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe i usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBTI+ zajednicu.

Učesnici i učesnice Prajda traže i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a jedan od zahteva je obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

Dve decenije od prvog Prajda u Beogradu

Prvi Prajd u Beogradu 2001. godine prekinulo je nasilje desničarskih i huliganskih grupa. Organizatori ovogodišnjeg Prajda su istakli da su aktivisti i aktivistkinje pre 20 godina izašli na ulice Beograda "ponosno protestujući za svoja prava i demokratiju za koju se društvo u Srbiji nedavno pre toga izborilo".

"Ubrzo su shvatili da ta demokratija nije važila za sve: nakon brutalnog nasilja i nemira na ulici, pokušaji da se organizuje Prajd do 2010. godine nisu bili uspešni, a, nakon ponovljenih masovnih protesta i nemira na Prajdu 2010, usledile su tri protivustavne zabrane održavanja", istakli su organizatori beogradskog Prajda.

BEOGRADSKI PRAJD IZ ARHIVE RSE:

Prajd u Beogradu: Vlasti ćute, desničari prete

Reakcije na zabranu Parade: Huligani pobedili državu

Zabrana Parade ponosa: Svet ozbiljno opominje Srbiju

Mesarskim čekićem na gej osobe: Ravnodušnost na brutalno nasilje

Od 2014. godine do danas, uspešno se održavaju nenasilni Prajd marševi u Beogradu.

Tokom ovog perioda, podsećaju iz beogradskog Prajda, aktivisti i aktivistkinje izborili su se za veću vidljivost i prepoznatljivost LGBTI+ osoba u društvu i početak normalizacije LGBTI+ zajednice u medijskom i javnom diskursu.

Navodi se i da se LGBTI+ zajednica izborila i za izmene i dopune određenih zakona i usvajanje podzakonskih akata, kao i za uključivanje i učešće LGBTI+ osoba u političkom, javnom i kulturnom životu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je javno deklarisana lezbejka, nije se zvanično izjasnila o predlogu Zakona o istopolnim zajednicama koji je upućen ministarstvima na razmatranje. Danas 47 zemalja u svetu priznaje brak ili registraciju istopolnih parova, a Srbija je kao članica Saveta Evrope (SE) dužna da donese ovaj Zakon.

Uz deo političara na vlasti, unapređenju prava istopolnih zajednica u Srbiji protive se i pojedine opozicione stranke, javne ličnosti i Srpska pravoslavna crkva (SPC).

Istraživanje nevladinog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), objavljeno u septembru 2021, pokazalo je da polovina ispitanih građana Srbije iskazuje negativan stav prema osobama suprotnog seksualnog opredeljenja.

Prajd podržali UN i Savet Evrope

Uoči održavanja beogadskog Prajda, Ujedinjene nacije, Savet Evrope i ambasade deset zapadnih zemalja saopštili su da bi brzo usvajanje zakona o istopolnim zajednicama istinski potvrdilo posvećenost Vlade Srbije i društva ljudskim pravima i borbi protiv društvene stigme i diskriminacije određenih grupa.

U zajedničkoj izjavi koju su potpisale dve međunarodne organizacije i deset diplomatskih misija u Srbiji navodi se da "stoje rame uz rame" sa LGBTI+ zajednicom u Srbiji, pod zajedničkim sloganom "Ljubav je zakon", prenela je Kancelarija UN u Srbiji.

"Podržavamo građane i građanke Srbije i njene institucije u izgradnji i održavanju jakog i energičnog društva, koje prihvata i štiti različitost u svim oblicima. Samo kroz zajedničke napore i solidarnost će opstati ljudska prava", dodaje se.

Podrška 'ljudima sa ruba margine'

Organizatori podsećaju da je, pored protesta, Prajd događaj koji slavi ponos, postojanje LGBTI+ osoba i njihovih porodica, prijatelja i drugih saveznika i saveznica.

"Prajd posebno slavi i mlade LGBTI+ osobe, sve one koji i dalje nisu spremni da se autuju i da šetaju na Prajdu, sve kvir ljude u malim sredinama, sve LGBTI+ osobe koje su, zbog invaliditeta, rase, veroispovesti, nacionalnosti ili druge lične karakteristike na samom rubu margine", naveli su u saopštenju.

Tokom šest dana Nedelje ponosa, od 13. do 18. septembra, među više desetina događaja posvećenih pravima LGBTI+ zajednice, održane su predstave, filmske projekcije, panel diskusije, konferencije, radionice, žurke i drugi umetnički, kulturni i edukativni programi.