Može li Schmidt odbraniti Bosnu i Hercegovinu?

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je šta Bosna i Hercegovina može očekivati od novog Visokog predstavnika Christiana Schmidta. Sagovornici su bili Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, i Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Bilo je reči o tome da li će se Schmidt različito ponašati od bivšeg Visokog predstavnika Valentina Inzka, zašto je u svojim prvim nastupima od svih bosanskohercegovačkih visokih funkcionera jedino Željka Komšića pomenuo u negativnom kontekstu, zašto nije reagovao na Dodikovu izjavu da vlast u Banjaluci ne krije planove da radi na otcepljenju Republike Srpske i koliko će koncept takozvanog srpskog sveta, za koji se zalažu vrh Srbije i Republike Srpske, biti prepreka u njegovim nastojanjima da konsoliduje situaciju u Bosni i Hercegovini.

Razgovaralo se i o tome da li ima podršku Brisela i Berlina, kako će se nositi sa činjenicom da ga ne priznaju Milorad Dodik, Rusija i Kina, kakav će biti njegov odnos prema zakonu o kažnjavanju negiranja genocida koji je nametnuo Valentin Inzko, da li može da privoli predstavnike Republike Srpske da se vrate u institucije Bosne i Hercegovine koje su napustili zbog Inzkovog zakona, kao i o tome da li će Schmidtov glavni cilj biti da pomogne da Bosna i Hercegovina postane funkcionalna država.

Omer Karabeg: Da li će se Christian Schmidt različito ponašati od dosadašnjeg Visokog predstavnika Valentina Inzka?

Nerzuk Ćurak: Sudeći na osnovu njegovih prvih akcija rekao bih da hoće. On je najavio da će manje biti diplomata, a više političar koji pokušava iz različitih uglova da sagleda situaciju u Bosni i Hercegovini. On je nagovijestio neko novo doba.

Nažalost, u ovom trenutku ne možemo tvrditi da je to siguran nagovještaj da će međunarodna zajednica zbiljski pomoći Bosni i Hercegovini da postane zemlja zrele demokratije na putu euroatlantskih integracija. Čini mi se da za razliku od prethodnog Visokog predstavnika Schmidt ima puno karata u rukavu, ali ih zasad nije sve izvukao.

Žarko Korać: Pred Schmidtom je mnogo problema. Mislim da je najveći opstrukcija Milorada Dodika koja je u ovom trenutku veoma intenzivna. On odbija da učestvuje u zajedničkim organima Bosne i Hercegovine. Ima i jedan dodatni problem koji nije bio tako izražen proteklih godina, a to je “srpski svet” koji je obznanio ministar Vulin, Vučićev trbuhozborac.

To nije ništa drugo nego stara Miloševićeva ideja - nametanje volje Beograda svim Srbima u regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Vučić se od te ideje nije ogradio. On je govorio da ne zna šta je to “srpski svet”, ali jasno je da on stoji iza toga. Vulin ga čak promoviše kao lidera svih Srba.

Mislim da će Schmidt imati dosta težak posao jer je politika Beograda postala mnogo agresivnija. Skrenuo bih pažnju na dve stvari koje su se desile za poslednjih mesec i po dana. Jedna je Zakon o zaštiti ćirilice koji su zajedno donele Srbija i Republika Srpska, mada mi nije jasno ko ugrožava ćirilicu, a druga je uvođenje Dana zastave, praznika koji se zajednički slavi u Srbiji i Republici Srpskoj.

Te dve akcije vrlo jasno pokazuju regionu i Evropi da Dodik i Vučić sinhrono rade na tome da se “srpski svet” realizuje. Vučić je sve bliži retorici Slobodana Miloševića, naravno minus JNA i minus rat, ali to je ista priča o ugroženosti Srba u regionu koje će on da zaštiti. Tako je i počeo rat. Vučić se praktično vratio na pozicije na kojima je bio Milošević devedesetih godina. Zato mislim da će Schmidtu biti teško jer Beograd je vrlo agresivan u promovisanju koncepta “srpskog sveta” koji ni na koji način ne nailazi na otpor Evrope i Zapada.

Zašto jedino Komšić?

Omer Karabeg: Jedini visoki funkcioner Bosne i Hercegovine koga je Schmidt do sada pomenuo u negativnom kontekstu bio je član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić. On je za njega rekao da u Predsjedništvu predstavlja Hrvate, a birali su ga Bošnjaci. Zašto je Schmidt krenuo od Komšića?

Nerzuk Ćurak: Nisam siguran da mogu da dam potvrdan odgovor na ovo što ste vi sada kazali zato što su prevodi njegovog govora na konferenciji o euroatlanstkim perspektivama Bosne i Hercegovine, koja je održana u Njemačkoj, nijansirani na način koji od nas zahtjeva nijasirane interpretacije. Radikalno negativnu interpetaciju Schmidtovog govora, koja se pojavila u Bosni i Hercegovini, ne bih odmah uzeo zdravo za gotovo kao jasnu i nedvosmislenu afirmaciju daljnje etničke podjele Bosne i Hercegovine.

Namjerno ovako obazrivo postavljam stvar jer ako je drugačije, onda dolazimo u situaciju da Visoki predstavnik ne radi ono što je njegov ključni mandat, a to je da kroz implementaciju Dejtonskog mirovonog ugovora sačuva i osnaži teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Jer svaka daljnja etnička teritorijalizacija Bosne i Hercegovine stvara uvjete za dugoročno mrcvarenje i pokušaj konačne disolucije.

Ja ipak smatram da nije pametno čovjeka koji dolazi kao čuvar Bosne i Hercegovine apriori obojiti antibosanskohercegovačkim bojama, iako imam određene zazore zato što gospodin Schmidt dolazi sa desnog političkog spektra - iz Kršćansko-socijalne unije koja je još desnije od Kršćansko- demokratske unije. Mislim da je Schmidt poslan s idejom da se Bosna i Hercegovina napravi funkcionalnijom državom. Hoće li se u tome uspjeti vidjećemo.

Dvije su mogućnosti - ili će Bosna i Hercegovina postati funkcionalna država ili će pobijediti strategija desnih populističkih stranaka u Evropi koja je za očuvanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine samo pod uvjetom da njeno unutrašnje uređenje bude rezultat političkog deala između Srbije i Hrvatske. Bude li se išlo u tom smjeru, može se očekivati radikalizacija konflikta.

Žarko Korać: Prevod Schmidtovog izlaganja na konferenciji o evroatlanstkim perspektivama Bosne i Hercegovine, koji sam video, bio je drugačiji nego što je to prikazano kod nas. Izvučen je samo jedan deo, ceo taj govor imao je različite nijanse i čini mi se da nije baš tako rečeno. Ne negiram da je bila i rečenica o Komšiću, ali nisam shvatio da je ceo njegov govor bio takav.

Inače, mislim da ideja da se teritorijalizuje glasanje Hrvata u Bosni i Hercegovini vodi ka još većoj dezintegraciji Bosne i Hercegovine. Zagreb traži korekciju dela Dejtonskog sporazuma. Kad je Milanović bio u poseti Bosni i Hercegovini, nije otišao do Sarajeva, što je inače diplomatski protokol da, kad dolaziš u posetu drugoj državi, makar dva-tri sata provedeš u glavnom gradu. Milanović to namerno nije uradio. Ne znam kako Schmidt misli da reši taj problem. Meni nije jasno šta on želi. Da li je njemu jasno - ne znam.

Na pomenutom skupu, na kome je Schmidt govorio, otvorena je tema načina izbora članova Predsedništva BiH, ali postoje mnoge druge teme koje uopšte nisu otvorene i koje traže reakciju. Nedavno smo imali oproštajnu posetu Angele Merkel Zapadnom Balkanu. Ona je došla u Beograd, pa je onda u Tirani napravila zajednički ručak za lidere iz regiona. Nije mi sasvim jasno šta je bila svrha njenog dolaska u Beograd. Fascinatno je da ništa nije rekla o politici Beograda prema regionu i u tom konteksu i prema Bosni i Hercegovini. Što se tiče Bosne i Hercegovine, ona nije ništa rekla.

Namerno pominjem Nemačku jer bi čovek očekivao da Schmidt kao nemački političar ima podršku svoje zemlje. Otkako je Engleska izašla iz Evropske unije, praktično su ostale samo dve velike sile - Francuska i Nemačka. Ako Schmidt nema podršku Nemačke, a Francuska je jedino zainteresovana da dobije izgradnju metroa u Beogradu što je posao od nekoliko milijardi evra, onda se postavlja pitanje ko podržava Schmidta. Možemo doći u paradoksalnu situaciju da Nemačka nema stav o tome šta uraditi u Bosni i Hercegovini jer ima druge prioritete. Tako da sam ja blagi pesimista.

Dodikove ladice

Omer Karabeg: Dodik daje sve žešće i žešće izjave o nezavisnosti Republike Srspke. Jedna od poslednjih bila je da vlast u Banjaluci ne krije planove da radi na tome da Republika Srpska bude nezavisna država. Znači, nije više reč o retorici nego o planovima. Međutim, koliko znam, Schmidt do sada nije reagovao na takve Dodikove izjave.

Nerzuk Ćurak: Milorad Dodik se ne zadržava samo na nasilnoj retorici. Ta retorika je uvod u eklatantno političko nasilje koje može završiti i radikalnim zahtjevima za konačnu destrukciju Bosne i Hercegovine. Mnogi to potcjenjuju površno pripisujući te izjave populizmu, ali ne bih se uopće iznenadio da u ladicama kod Dodika postoje razrađeni planovi šta raditi ako međunarodna zajednica intenzivnije krene u jačanje Bosne i Hercegovine kao države.

Nevjerovatna je nonšalancija s kojom liberalna Evropa pristupa ovom dijelu svijeta kao i njen benevolentan stav spram desničarskih političara koji imaju skrivene ambicije. Janšin non paper nije nikakva ubleha. Činjenica da Milorad Dodik bukvalno svakodnevno krši izjavu, kojom je prisegnuo na Ustav Bosne i Hercegovine, znači da postoje pravni uvjeti za njegovo hapšenje.

Međunarodna zajednica nevjerovatno griješi kada je u pitanju srpski nacionalizam misleći da će ga odobrovoljiti gestovima poput posjete Angele Merkel i titranjem Vučiću kao mirotvorcu, a ustvari jednom užasno opasnom čovjeku koji je s onu stranu mira. Mislim da bi stvar krenula u puno boljem pravcu kada bi međunarodna zajednica, predvođena SAD i Evropskom unijom, radikalno kaznila taj nacionalizam. Jer, što vrijeme više prolazi, ljudi se navikavaju da je retorika ubijanja Bosne normalna. To nije normalno, to treba kazniti.

Mislim da bi kažnjavanje Dodika i Vučića puno više koristilo za regulaciju odnosa u regionu nego nadgornjavanje u kome se traži od Vučića da kontroliše Dodika, a dobro vidimo kakva je to kontrola. Ne znam da li se čeka neka nova sjednica Vijeća sigurnosti na kojoj bi se osnažio legitimitet gospodina Schmidta pa da on počne da djeluje. Jer ne radi se samo o Dodiku, cijela bulumenta političkih predstavnika negirala je Inzkov zakon.

Za mene je to nešto najstrašnije što se moglo desiti, a nema nikakvog institucionalnog reagovanja međunarodne uprave koja je zadužena za Bosnu i Hercegovinu. Meni je to indikacija trijumfa mraka, stvaranja uvjeta da Evropa ponovo, kao što kaže britanski historičar Mark Mazower, postane mračni kontinent. Toga se ja plašim.

Politički patuljak

Omer Karabeg: Da li Schmidt do sada nije reagovao na Dodikove izjave o otcepljenju Republike Srpske zato što nema podršku, što su mu vezane ruke?

Žarko Korać: Schmidt ili stvarno nema podršku ili misli da je nema. On može da plati cenu toga što u ovom trenutku Evropska unija nije previše zainteresovana za ovaj region. Što se tiče njegovog angažmana u Bosni i Hercegovini, on se nije baš rodio pod srećnom zvezdom. Dodik ga ne priznaje, kaže da ga nije izabrao Savet bezbednosti, a njegov legitimitet je osporila i Rusija, ne samo Republika Srpska. Vučić je, kao i obično kada su velike sile u pitanju, prilično nejasan.

Sve u svemu, nije srećan trenutak ni za Schmidta, ni za neko ozbiljnije rešavanje krize u Bosni i Hercegovini. Videćemo da li će se nešto promeniti posle izbora u Nemačkoj, da li će se Evropska unija ponovo zainteresovati za naš region. U ovom trenutku nije mnogo zainteresovana - i to je za mene jako tužno. To pokazuje da oni na Zapadni Balkan gledaju kao na područje teških konflikata, rata i zločina.

I pošto toga nema, onda se previše ne bave ovim područjem. Neverovatna je pasivnost s kojom Evropska unija posmatra ono što se dešava u Crnoj Gori koja je članica NATO pakta. A to je ozbiljna kriza sa mogućnošću da dođe i do krvoprolića. Rekao bih da u ovom trenutku Evropska unija deluje kao politički patuljak.

Omer Karabeg: Schmidt je poručio da blokada institucija nikome ne donosi dobro. Kako on misli da privoli predstavnike Republike Srpske da se vrate u institucije koje su oni napustili zbog Inzkovog zakona o kažnjavnanju negiranja genocida. Da li će povući taj zakon?

Nerzuk Ćurak: Schmidt je imao jednu sjajnu retoričku figuru - rekao je da blokiranje rada političkih institucija nije znak snage nego slabosti. Međutim, transformacija te retoričke figure u političku akciju kojom bi bi se to potvrdilo nije se desila. Ja želim da odam priznanje prethodnom Visokom predstavniku gospodinu Inzku zato što je donio zakon o kažnjavanju negiranja genocida. To što je Inzko uradio je u stvari jedna vrsta testa za zapadnu civilizaciju - da li su dozvoljena najmasovnija i najgrozomornija ubistva uključujući Holokaust, genocid i ratne zločine. Da li se mi zaista vraćamo na mračni kontinent?

Kao čovjek zaista sam skrhan činjenicom da su svi zastupinici Narodne skupštine Republike Srpske iz srpskog političkog miljea odbili taj zakon. Meni je to strašno. U meni to izaziva duboku antropološku nelagodu. Zahtijevati da se oko toga vode razgovori među političkim stranakama kako bi se došlo do nekog kompromisa - strašna je poruka. Pristanu li gospodin Schmidt i međunarodna zajednica na to i budu li učestvovali u tome ojačaće Dodikovu pregovaračku poziciju jer je on sve to napravio da bi je ojačao. Ako međunarodna zajednica ne vidi tu igru, onda je zaista politički kratkovida.

Ja se posebno pribojavam trijumfa desničarskih populističkih ideja u Evropi, ponovnog formiranja kulture isključivanja koja širi islamofobiju, pa se o jednom autohtonom evropskom narodu, kao što su Bošnjaci u Bosni i Hercegovini, stvara izmišljena slika zbog koje konzervativne strukture, koje sada vladaju Evropom, ne žele pomoći Bosni i Hercegovini da bude država svih svojih ljudi kao i sve druge države.

To insistiranje na specifikumu Bosne i Hercegovine stvarno postaje notorno. Ne vidim nijedan razlog da se Bosna i Hercegovina ne počne izgrađivati kao građanska politička zajednica u kojoj su zaštićena sva kolektivna prava. Ali međunarodna zajednica nema takav okvir debate za Bosnu i Hercegovinu. Ne, debata u Bosni i Hercegovini mora biti drugačija, mora računati s negativnim razumijevanjem islamskog elementa što zaista frustira.

Testiranje granica

Žarko Korać: Schmidt sigurno neće povući Inzkov zakon jer bi to bio njegov kraj kao političara, ja čak mislim da bi ga i sklonili. On to ne može uraditi, niti to želi. Stvar je mnogo ozbiljnija. Dodik i Vučić testiraju granice do kojih mogu da idu. Dodik to radi već duže vremena, a Vučić je u poslednje vreme to počeo da radi intenzivno. To je radio i Slobodan Milošević.

Mislim da oni nemaju nikakvog razloga da se povuku jer se nisu suočili ni sa kakvom pretnjom. Zašto bi se povukli? Ko im je šta pretio? Šta im se dogodilo? Dodik je na listi zabrane putovanja u SAD, ništa više od toga. Nije mu zaplenjena imovina, a on je ima mnogo - od Kipra, pa nadalje. Ako bih bio cinik, rekao bih da se Dodiku i Vučiću ta politika do sada isplatila. Mislim da su oni dosta zadovoljni. Znam da ovo što sam rekao zvuči loše, ali to je realnost.

Milošević je na kraju Srbiju gurnuo u rat. Da li Vučić ima kapacitet da to uradi, ne umem da odgovorim. Verovatno ne. Ali s tom vrstom ljudi treba biti vrlo oprezan. Njima se neprekidno popušta. Ko reaguje, ko im preti? Ko je šta Dodiku rekao sem Sarajeva? Da nije Emmanuel Macron? Da nije neko od lidera velikih evropskih država, da nije Boris Johnson? Ne.

Vučić i Dodik testiraju dokle mogu da idu i drmaju rešetke državnih granica. Pošto ne nailaze ni na kakav ozbiljan otpor, mislim da će nastaviti to da rade. Gde će ih to dovesti, to je sasvim drugo pitanje. Ja mislim da taj put ne vodi nigde i da će završiti jako loše. Ali u ovom trenutku oni deluju kao ljudi koji upravo zbog te retorike sede na vlasti i ne plaše se da će je izgubiti.

Pored Beograda Dodik ima veoma ozbiljnu podršku u Rusiji. Dodik se više puta sreo sa Putinom. On je Rusima ekstremno važan jer sprečava Bosnu i Hercegovinu da uđe NATO. Naravno, njima ne odgovara ni ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, ali NATO im je ključan. Tako Rusija ima mogućnost da bude aktivna na Balkanu.

Ključni igrač je, naravno, Vučić. On finansijski pomaže Republiku Srpsku koja je u velikim ekonomskim problemima. Pomenuo sam Dan zastave i Zakon o zaštiti ćirilice. Vučić i Dodik sve to zajedno rade. Prilikom nedavne posete Beogradu Angela Merkel je izjavila da je Vučić čovek od reči. Da li se to odnosi i na ovo što radi zajedno sa Dodikom.

Ja ne mislim da je Zapad odgovorniji za naše živote nego mi sami, ali bar da nam ne odmaže. A odmagaće nam sve dotle dok ne prestane farsa o tome da je Vučić reformisani nacionalista koji sigurno vodi Srbiju u Evropsku uniju. Schmidt neće moći ništa da uradi ako nema podršku vodećih evropskih zemalja u tome da se Bosna i Hercegovina konsoliduje i da postane zaista funkcionalna država.

Dobro došao, gospodine Schmidt

Nerzuk Ćurak: Ja mislim da je momenat za radikalnu političku kaznu. Za onu vrstu kazne koja rješava Gordijev čvor. Koja je to kazna - to bi trebalo da osmisle ljudi koji su u međunarodnoj zajednici zaduženi za Bosnu i Hercegovinu. To bi trebalo da bude velika gesta koja bi možda bila šokirajuća, ali koja bi pokazala da je zbiljska ambicija OHR i Visokog predstavnika da odbrane Bosnu i Hercegovinu kako bi se ona razvijala kao mirna i održiva zemlja na putu evropskih integracija.

Mislim da smo u dosadašnjem razgovoru ispustili najvažniji faktor - Sjedinjene Američke Države. Dobro je što je Gabriel Escobar, novi amarički specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, dao podršku Christianu Schmidtu i pokazao da su SAD nedvosmisleno stale iza novog Visokog predstavnika. Jer bez snažnijeg angažmana SAD situacija u zemlji će ostati ovakva kakva je sada. Kad kažem snažnijeg angažmana, mislim da bi to bi trebao biti proces koji bi išao ka tome da potvrdi Bosnu i Hercegovinu kao zemlju koja je na transatlanskom i evropskim putu.

S druge strane, Sjedinjene Američke države bi trebalo da pomognu da lideri etničkih nacionalizama budu procesuirani zbog kriminala i korupcije. Ta dva procesa bi osnažila Bosnu i Hercegovinu. Računati samo na Evropsku uniju nije dovoljno jer u ovom trenutku u njoj postoje snažne zemlje koje koriste svoje članstvo da je obesmisle.

Ja sam za snažni, robusni angažman SAD. Na kraju krajeva, to je zemlja koja je tvorac mirovnog ugovora za Bosnu i Hercegovinu i nadam se da neće dozvoliti da neke druge sile ovladaju ovom zemljom.

Omer Karabeg: U zaključku, može li Schmidt odbraniti Bosnu i Hercegovinu?

Žarko Korać: Sam ne može.

Nerzuk Ćurak: Schmidt može biti samo jedna od poluga. Bosnu i Hercegovinu će prije svega odbraniti njeni građani. Mi danas živimo u jednoj dionici povjesti koja nije naklonjena Bosni i Hercegovini, ali ova zemlja je do sada u svim takvim periodima izlazila kao pobjednik. U tom smislu - dobro došao, gospodine Schmidt.